Japanska kompanije pokušava da vine liftove u potpuno nove visine. Novine The Daily Yomiuri izveštavaju da se građevinska kompanija iz Tokija, Obayashi Corp., nada da će izgraditi lift ka svemiru do 2050. godine, koji će prevoziti putnike i teret u vozilu koje putuje duž trake napravljene od ugljeničnih nanocevi koji se pružaju četvrtinu puta ka Mesecu.
Protivteg na kraju kabla, na 96.000 kilometara od tla, bi fiksirao ceo sklop, koji je povezan sa stanicom na površini. Putnici će putovati sa površine Zemlje do terminala koji će imati istraživačku stanicu i rezidencionalne površine, i koji će se nalaziti na nekih 36.000 kilometara od površine. Vozilo (liftovska kabina, ako se može tako nazvati) putovaće brzinom od 200 kilometara na čas. Tom brzinom, predviđeno vreme putovanja je oko nedelju dana.
Solarni paneli, koji se nalaze na istoj visini kao i terminal, će obezbeđivati električnu energiju za potrebe lifta, dok će se svaki višak vraćati nazad na Zemlju.
Koncept liftova koji dosežu do svemira je poznat još od 1895. godine, kada je ruski naučnik Konstantin Ciolkovski (otac moderne kosmologije), koji je bio inspirisan novoizgrađenim Ajfelovim tornjem, prvobitno osmislio ideju slobodnostojeće kule koja dostiže geostacionarnu orbitu sa površine Zemlje. Ideja je od tada postala obeležje naučne fantastike, ali u poslednjih nekoliko godina održane su konferencije na ovu temu, a NASA je takođe aktivno učestvovala u naporima da ih učini stvarnim.
Ali pronalaženje materijala koji je dovoljno lagan i jak da stvori tako dugački kabl je značajna prepreka. Kompanija Obayashi i drugi veruju da nanocevi ugljenika mogu da ostvare ovo, što ih čini ključnim za uspeh ovog ambicioznog projekta.
Kompanija Obayashi još uvek ne govori koliko oni procenjuju da će projekat koštati, ali kada proradi, oni se nadaju da će moći da preveze 30 putnika u isto vreme duž kabla, možda pomoću magnetnih linearnih motora. Kompanija takođe nije otkrila lokaciju za svemirski lift, ali pošto se on oslanja na centripetalnu silu u cilju zatezanja sajle, bazna stanica mora da se nalazi duž, ili barem blizu, ekvatora.
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstva.rs:
