Visoki objekti – budućnost i neophodnost savremenog Beograda

31.05.2011. | Doc. Ivan Rašković d.i.a. | Gradjevinarstvo.rs

Lepota i privlačnost najpoznatijih gradova sveta nalazi se pre svega u njihovom istorijskom arhitektonskom nasleđu i načinu na koji su ti gradovi uspeli da svoja gradska jezgra očuvaju i uklope u kontekst savremenog načina života. Sa druge strane, svetske metropole sve češće postaju prepoznatljive i po onome što imaju da ponude u segmentu moderne arhitekture, tako da ne čudi da sve više arhitektonski inovativnih objekata, hrabrih konceptualnih rešenja i velikih gabarita, nastaju na mestima gde se to ne bi očekivalo.

Osim što značajno doprinose ukupnoj atraktivnosti gradskih vizura, visoki objekti predstavljaju i jedini mogući odgovor na izazov sa kojima se moderni gradovi suočavaju: građevinsko zemljište nije neiscrpno i sve je teže doći do dobrе lokacije. To je i osnovni razlog zbog čega najpoznatije evropske metropole kao što su Pariz, London ili Berlin, ali i novi evropski centri kao što su Talin, Zagreb i pre svih Varšava, sve hrabrije rastu u visinu. Ključno pitanje je gde je tu Beograd?  Čini se da se preispituje i okleva.

Ivan Rašković, poznati beogradski arhitekta i docent na Arhitektonskom fakultetu kaže da visoki objekti nisu ništa novo u arhitekturi. Grade se još od Starog veka pa sve do današnjih dana, ne prestajući da budu stalna tema investitora, arhitekata i inženjera. Piramide Sumera i Egipta predstavljaju slikovite primere koji to potvrđuju, kao i mnoge gotske, renesansne i barokne crkve. Katedrala Svetog Petra u Rimu ili Sveta Sofija u Istanbulu jesu građevine koje bitno, samom svojom visinom, utiču na karakter siluete dela grada u kome se nalaze. Oduševljenje tehnologijom i građevinskom konstrukcijom u epohi modernizma, krajem 19. veka i početkom 20. veka, dalo je novi zamah koncepciji visokih objekata. Nedovoljne površine građevinskih parcela u jezgrima već tada velikih gradova, kao što su Njujork i Rio de Žaneiro, kao i želja krupnih investitora da demonstriraju svoju finansijsku moć, uticali su na „rast’’, najpre poslovnih, objekata u visinu.

„Na taj način su na relativno malim površinama zemljišta, ostvarene velike kvadrature namenjene prodaji i renti, a putem kojih se, budući da su se nalazile u centralnim zonama gradova, mogao ostvariti veći profit. Sa druge strane, visina takvih objekata je bila metafora moći, nadređenosti, snage i pokroviteljstva što je instrument značenja koje su, u prošlosti, odavno koristili sakralni i administrativni objekti. Nijedan grad se ne može, beskonačno površinski širiti, pa njegov razvoj u visinu i danas predstavlja racionalno rešenje baš kao što je to bilo i u prošlosti“, ocenjuje Rašković. 

Novi materijali i nove tehnologije omogućili su izgradnju objekata čija se visina umesto u metrima od nedavno izražava u kilometrima. Tako je kraljevska porodica iz Saudijske Arabije započela izgradnju „Mile Tower“, zgrade koja će biti visoka 1,6 kilometara. Kada sve bude završeno, biće potrebno čak 12 minuta da se brzim liftom popne od prizemlja do vrha zgrade. Imajući u vidu nastojanja gradskih čelnika vodećih evropskih gradova da privuku investitore koji će gradu omogućiti razvoj u visinu, stiče se utisak da će u vrlo skoroj budućnosti od samo nekoliko godina, metropola bez dovoljnog broja reprezentativnih visokih objekata biti ono što je nekada bilo selo bez crkve.

Zagreb: Menhetn na Laništu

Iako Beograd nastoji da se na međunarodnoj sceni pozicionira kao poslovni centar jugoistočne Evrope, postoji velika mogućnost da će regionalnu „nebesku trku“ izgubiti od Zagreba koji planira da se ozbiljno proširi u visinu.

Zagreb očekuje izgradnja poslovnog tornja koji će imati više od 40 spratova i 23 stambeno-poslovna nebodera visine do 25 spratova na potezu između Jadranske avenije i Save.

Nakon što je 1986. godine ukunita odredba GUP-a kojom je bila zabranjena gradnja visokih stambenih zgrada, u Zagrebu je sada ponovo dopušteno graditi stambene zgrade više od devet spratova, tako da se čini da je Zagreb na vreme shvatio neophodnost da se grad razvija u svim pravcima, pa i u visinu, pošto je u potrazi za investitorima koji žele da investiraju u gradnju visokih objekata.

Varšava

Najreprezentativnije nebodere u istočnoj Evropi trenutno ima Varšava, pre svega zahvaljujući savremenom poslovnom kompleksu koji je smešten pored glavne železničke stanice, koji po mnogo čemu podseća na berlinski Postamer plac. Jedan od najnovijih projekata je izgradnja nebodera „Lilium Tower“, prema idejnom rešenju najuticajnije žene moderne arhitekture, Zahe Hadid.

U pitanju je izrazito reprezentativni objekat, koji će nesumnjivo značajno uticati na savremenu panoramu Varšave. Sa visinom od 240 metara, ovaj neboder ima za cilj promociju dela grada u kojem se nalazi poznata Palata kulture (visoka 237 metara) i brojni neboderi. „Lilium Tower“ biće najviša zgrada u Poljskoj, a imaće i zatvoreni bazen na najvišoj tački u Evropi, i to na 44. spratu, odnosno 164. metru visine. Završetak gradnje očekuje se 2012. godine.

Frankfurt – Grad prepoznatljiv po visokim objektima na obali reke

Frankfurt ima prepoznatljivu panoramu zahvaljujući visokim objekatima na samoj obali Majne. Poznate zgrade izgrađene na Majni su kula „Majna”, dve kule „Dojče” banke, 256 metara visoka Sajamska kula i Srebrna kula. Međutim, najviša kula Komerc banke (260 metara visoka) postala je najslavniji simbol grada.

Beč – „Milenijumska” i „Florido” kule 

Beč, poznat po svojoj tradicionalnoj arhitekturi ima dve kule – „Milenijumsku” i „Florido” kulu. „Milenijumska” kula predstavlja kombinaciju modernih trgovinskih radnji, multipleks bioskopa, apartmana i poslovnog prostora. Izgrađena 1999. godine, „Milenijumska” kula visoka je 171 metar (visina najviše kancelarije), tj. 202 metra ukoliko se uključi vrh krova. 

„Milenijumska” kula je trenutno najviša poslovna zgrada u Beču u kojoj poslovni prostor iznajmljuje 120 kompanija. Ona predstavlja ključnu tačku kompleksa „Milenijumski grad” i nalazi se na obali Dunava.

Savremeno znači smelo

Nekada je važilo jednostavno pravilo da ambijentalne celine od istorijskog značaja treba u potpunosti očuvati i svaka intervencija koja bi ih na bilo koji način narušavala izazivala je oštre proteste građana i stručne javnosti. U tom kontekstu dovoljno je pomenuti primer staklene piramide sa konstrukcijom od aluminijuma i nerđajućeg čelika, visoke 21 metar, koja je po zamisli arhitekte Peia, izgrađena ispred čuvenog Luvra 1989. godine.

 Ovaj potez pariskih vlasti izazvao je brojne otpore, ali se hrabrost isplatila, jer je ovo rešenje omogućilo jednostavan i funkcionalan pristup ogromnoj postavci Luvra kroz prostran i svetao suteren. Kada je Ajfelova kula predstavljena na Svetskom sajmu u Parizu 1889. godine, izazvala je opšte zgražavanje Parižana. I ovaj primer još jednom je potvrdio da u savremenoj arhitekturi nema progresa bez snažnih otpora, ali i da se bez hrabrih, vizionarskih odluka, ne može se ni izraditi prepoznatljiv identitet grada.

Pariske gradske vlasti su to odavno shvatile, tako će panoramu Pariza u jugozapadnom delu, nedaleko od „Porte de Versailles", 2017. godine upotpuniti „Triangle”, prvi neboder koji se gradi od 1977. godine, kada je uvedena zabrana gradnje zgrada viših od 37 metara. Građevinski radovi bi trebalo da počnu sledeće godine i trajaće do 2017. godine Projekat „Triangle” biće visok oko 180 metara, osnova će mu biti duga 150 metara, a širina 35 metara. Na samom vrhu imaće širinu od 16 metara. Visina privatno finansiranog nebodera, koja je izazvala snažne reakcije udruženja koja se bore za očuvanje tradicionalnog izgleda grada, smanjena je za deset spratova, tako da će ih na kraju imati „samo“ 40. U Beogradu, verovatno ne bi imao više od devet.

U okviru nedavno usvojene „Studije o visokim objektima” posebna pažnja posvećena je očuvanju vizura grada. Bilo bi to apsolutno opravdano, da u samoj Studiji nema izvesnih preterivanja. Sama Studija nema obavezujuće dejstvo i predstavlja neku vrstu preporuke stručne javnosti gradskim vlastima u procesu izdavanja građevinskih dozvola. Pitanje koje se postavlja s tim u vezi jeste, da li je zaista moguće konzervirati vizuru grada koji se razvija u skladu sa zahtevima novog vremena i da li je svaka promena obavezno i promena na gore?

Ivan Rašković ocenjuje da su svi gradovi (osim onih napuštenih) „žive stvari’’ koje se razvijaju i menjaju, što podrazumeva i njihov fizički rast. Prirodno, ni jedan postojeći grad na svetu nije zadržao izgled, površinu i siluetu koju je nekada imao, jer bi to značilo da je on „ekonomski i demografski mrtav’’. Promene u prostoru i izgrađenoj sredini su, gotovo uvek, i u prošlosti, dočekivane „na nož’’; treba se setiti komentara pariske intelektualne elite u vezi sa „rugobom’’ Ajfelove kule ili istorijskog podatka da je gradilište katedrale Svetog Pavla u Londonu (građena u XVII veku) bilo ograđeno visokom ogradom da bi se, upravo, sprečili zluradi komentari o novoj katedrali neodgovarajuće arhitekture.

Stvar je, ipak u tome, da je potrebno sačekati izvesno vreme da se u kolektivnoj mentalnoj slici stanovnika grada promena prihvati i ugradi u emociju prema mestu koje se menja. „Zamislimo za trenutak, kako bi izgledali prostori Beograda gde se nalaze, nekada kritikovani, „soliteri’’ kao što je palata „Albanija”, „Beograđanka” ili stari hotel „Slavija”; verujem da bi, ukoliko bi kojim čudom bili uklonjeni, ta mesta, upravo stanovnicima Beograda, izgledala manje lepa i atraktivna”, dodaje Rašković.

London

Jedan od najboljih primera koliko dramatično se menjaju vizure gradova u skladu sa zahtevima novog vremena jeste londonski City, finansijski centar britanskog megapolisa, čija je vizura, izgradnjom velikog broja modernih poslovnih objekata, poslednjih decenija pretrpela drastične promene. Među novim, modernim objektima svakako se izdvaja 180 metara visoki toranj sa 40 spratova, popularno nazvan „Cucumber” (Krastavac).

Ova dominatna građevina osvojila je brojne prestižne nagrade za arhitekturu, između ostalih i „RIBA Stirling” nagradu u oktobru 2004. godine, i to po, prvi put u istoriji, jednoglasnom odlukom članova žirija. U decembru 2005. godine, prema anketi najprestižnijih arhitektonskih firmi i eksperata, kula je osvojila titulu najcenjenije nove zgrade na svetu. Pojavljivanjem u brojnim filmovima, uključujući i nastavak izuzetno popularnog filma „Hari Poter i polukrvni princ“, ovaj smeli objekat koji je zauvek promenio vizuru jednog od najatraktivnijih gradova na svetu, postao je i novi simbol ovog grada, zadovoljivši pri tom potrebu za novim poslovnim prostorom na jednoj od najatraktivnijih gradskih lokacija. Da li bi „Krastavac“ ikada bio izgrađen u ulici Kneza Miloša, na primer? Verovatno ne.

Gde je tu Beograd?

„Svaki grad, kao što je rečeno, mora da se menja, razvija i raste ukoliko ne želi da „umre’’. Promena njegove fizičke veličine je neophodnost koja se ne može izbeći; zahtevati da grad zadrži svoj izgled i gabarit (ma koliko omiljen bio) podjednako je apsurdno (i nemoguće), kao i zahtev da odrasla osoba nastavi da nosi svoje omiljeno odelo kada je bila dete.  Uostalom, koji to period istorije jednog grada, a u slučaju Beograda ta istorija zauzima gotovo 20 vekova, zaslužuje da bude zamrznut? Da li Beograd naših baka, pradedova, turski, austrijski ili rimski Beograd?

Odgovor je – ni jedan od njih, jer naš grad treba da ispuni potrebe našeg, današnjeg, a ne nekog prošlog vremena. Mnogi prostori našeg grada stoje decenijama nesređeni; nedostatak vizije i hrabrosti generacija stručnjaka i gradske uprave ostavljaju deo Slavije, Terazijske terase ili okretnicu na kraju Knez Mihailove da budu prave „crne rupe’’ u samom centru Beograda. Potrebno je preuzeti stručnu odgovornost i uskladiti razvoj grada sa potrebama epohe” kaže Ivan Rašković.

Između ostalih projekata izgradnje visokih objekata u Beogradu koji su u javnosti pominjani poslednjih godina, zeleno svetlo gradskih vlasti u vidu obezbeđivanja svih potrebnih dozvola čeka i projekat rekonstrukcije hotela „Jugoslavija” koji uključuje i izgradnju stambeno poslovne kule od 33 sprata na obali Dunava, uprkos sada već hroničnom nedostatku hotelskih kapaciteta sa 5 zvezdica i ekonomskim potencijalima projekta koji uključuju i otvaranje čak 1200 novih radnih mesta.

Linkovi:

  • Održivi razvoj doslovce - razvoj i perspektive gradova na prelasku dva milenijuma (linkovi) - link
  • Najveći neboderi današnjice - Petronas Twin Towers - link
  • Najveći neboderi današnjice - Taipei 101 - link
  • Konferencija CTBUH 2009 - mogu li neboderi biti održivi
    i ima li mesta za njih u budućnosti - link

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...