Ekološka provera Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine

19.05.2011. | Detail

U Londonu, pripreme za Letnje Olipijske igre 2012. godine se ubrzavaju. Komitet koji organizuje Olimpijske igre objavio je prvi od tri izveštaja o održivosti ne bi li na taj način upoznao javnost koje uticaje na životnu sredinu ima organizovanje jednog, tako velikog, događaja kakve su Olimpijske igre.


Olimpijski stadion u izgradnji

Organizatori tako velikih događaja moraju neprestano da odgovaraju na kritična pitanja: da li je ta cela stvar zaista neophodna? Koje uticaje na životnu sredinu i propratne efekte na društvo će imati? Ovo nije samo slučaj u Nemačkoj, gde su rasprave oko zelenih površina već počele u isčekivanju (još nedobijenih) Zimskih Olimpijskih igara 2018. godine, već i u Ujedinjenom Kraljevstvu. Tamo će se održati Letnje Olimpijske igre 2012. godine - gde će se po prvi put svaka tona CO2, svaki hektolitar kanalizacije i svaka tona otpada brojati i balansirati.

Ovo ima smisla - oni koji započnu dovoljno rano da vode računa o brojevima i proračunima mogu na vreme da otkriju načine na koji mogu dodatno da uštede. U Londonu, ukupan uticaj na životnu sredinu celog procesa pripremanja i održavanja Olimpijskih igara i Paraolimpijade bi trebalo da bude zabeležen, od 2005, kada je London postao domaćin, do 2012. godine.


Olimpijski park - detalj

Već 2010. godine, organizacioni komitet LOCOG (London Organising Committee of the Olympic Games) predstavio je prvu kompletnu predpostavku o emisiji CO2 tokom izgradnje i održavanja igara. U ovom izveštaju stoji da će "London 2012" proizvesti oko 3,4 miliona tona ugljen-dioksida tokom sedam godina (od 2005. do 2012. godine). Oko polovine energije je potrebno za izgradnju Olimpijskog parka i Olimpijskog sela, svrstavajući tu energiju u "sivu". Ovaj procenat je visok zato što će balansirano vreme korišćenja ovih objekata biti kratko - samo par nedelja. Korišćenje ovih kompleksa nakon igara nije se razmatralo u studiji. Posebno ozbiljan problem predstavlja tzv. "siva energija" za Olimpijsko selo i park, koji će sami biti odgovorni za emisiju oko 1,7 miliona tona CO2.

Druga polovina od ove emisije ugljen-dioksid (isto 1,7 miliona tona) nastaće tokom održavanja igara zbog dolaska gledaoca, zvaničnika i sportista, transportne infrastrukture, opsluživanja i privremenih struktura (kao što su VIP šatori, stolice, barijere itd.). Emisija ugljen-dioksida samog kompleksa - oko 15.000 tona - bledi u poređenju. 


Velodrom

 

Uštede su primećene

Strategija održivosti Olimpijskih igara ne sadrži samo balans ugljen-dioksida, već ima pet glavnih tema: klimatske promene, biodiverzitet, otpad, socijalni uticaj i zdrav život. U aprilu organizatori igara predstavili su njihov prvi izveštaj o održivosti koji je prikazao napredak u ovim poljima.

Još od prvih faza organizatori su postavili sebi ambicozne ciljeve u pogledu energetske efikasnosti i održivosti objekata koji će se koristiti u Olimpijskim igrama: njihova emisija ugljen-dioksida treba da bude u proseku manja za 15% od standardnih vrednosti koje su važile 2006. godine za nove zgrade. Prvi objekat koji je završen, Velodrom, u stvari, je uspeo da smanji taj procenat za 31%. Pored toga, svi objekti treba da budu klasifikovani kao "Excellent" (eng. odlični) prema BREEAM (Building Research Establishment Environmental Assessment Method) sertifikacionom sistemu.

Potrošnja pijaće vode u takmičarskim objektima treba da bude 40% ispod proseka u Londonu (trenutno se troši oko 160 litara dnevno po osobi), dok u Olimpijskom selu potrošnja treba da bude 35% ispod ovog nivoa. Takođe, ne manje od 50% građevinskog materijala treba dostaviti ili vozom ili brodom do mesta građenja. Dalje mere uključuju i recikliranje do 90% materijala nakon rušenja i zamena 30% cementa sa materijalima koji emituju manje ugljen-monoksida.


Olimpijsko selo iz vazduha

Ispunjenje svih ovih ciljeva se očekuje. Jedan cilj koji se pokazao nedostižan jeste plan da se 20% energije potrebne za održavanje Olimpijskih igara proizvede iz lokalnih, obnovljivih izvora. Plan da se izgradi vetrenjača visoka 120 metara, koja bi proizvodila veliku količinu obnovljive energije, moralo je da bude otkazan iz "tehničkih razloga". Umesto nje, plan je da se izgrade fotovoltažna postrojenja i toplana na biomasu, jačine 3 megavata koji bi obezbedili oko 9-10% od ukupne, potrebne, energije.

Organizacioni komitet je uveren da će stvarna emisija ugljen-dioksida biti mnogo manja od 3,4 miliona tona predviđenih 2010. godine. Razlozi za uštedu uključuju i redukciju od 90.000 kvadratnih metara od totalne površine objekata, kao i odluka da se iznajmi, radije nego specijalno napravi, oprema kao što su sedišta i barijere. Ovo je već dovelo do 50% smanjenja emisije ugljen-dioksida u ovoj oblasti. Postoji još mnogo mesta za buduće napretke u cilju smanjenja emisije ugljen-monoksida.

Linkovi:

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...