Čitanje grada - Desertville

24.01.2011. | Slobodan Giša Bogunović | Politika - Kulturni dodatak

Kada ovuda prolazi, gazeći po štampanom betonu, pešak je svestan svojih koraka. Premda odasvud svetli, premda je posvuda novo, čisto i dično, premda i korake nadzire nevidljiva kamera, nema suseda da se dozovu, mimoiđu ili pozdrave.

Na dugačkim pročeljima previsokih zgrada, od mnogih svetli tek poneki prozor. Sijalice sa hodnika neštedimice gore čitavu noć, kao i spuštene rampe ispred jarko obasjanih garaža.

U beličastom naselju je više stanova nego ukupno ljudi. Ispunjava ga tišina, a dodiruju krajnosti današnjeg Beograda: potrošački sjaj šoping mola i sirotinjski mrak romskog slama bez struje, kanalizacije i vode. Umesto dece, ljuljaške na igralištu njiše vetar.

Zadužbina od Ytonga

Iako se svih ovih godina očekuje i priziva, život je danas od ovog naselja daleko. Neuseljeno jeste, ali izgleda i kao napušteno. Ono je danas još jedna izgrađena sredina Novog Beograda, ulovljena u mišolovku istrošenog urbanizma, a, kako se čini, i pogrešne veletrgovačke procene. Smatra se da mu život jednom mora prići, jer je izgrađeno njega radi.

Ali, da je sve tako jednostavno i predvidljivo, da nema senke koja se nadvila da ga dovede u pitanje, ono bi možda živelo, kao kada su ga nakratko naselili sportisti-olimpijci.

Možda bi oživelo da se na jednom stolu, u jednoj ostakljenoj kancelariji, u jednoj osovljenoj pameti nije rodio račun prepun nula, procenata i koeficijenata, i da se takav nije odmah preneo na druge stolove gde su brojevi pretočeni u tehničke crteže i trodimenzionalne simulacije, i u njima, u priličnoj deluziji – docrtani i brojni sitni ljudi.

Možda bi živelo da u pogrešnu viziju isplativosti nije utesno, nabrzo i alavatno, prikučeno sve što je ideator i platiša držao da će mu odmah udebljati džep: i velika iskorišćenost parcele, i velika gustina i kolektivizam stanovanja, i preskupa cena po kvadratnom metru stana, i estetika nemoćna da prikrije lakomost trgovačkog programa, i na hiljade kubnih i kvadratnih metara tvrdičke gradnje gasbetonom, kineskim Itongom, od kojeg njegovim stanovnicima vremenom neće biti udobnije i radosnije. Sve sa idejom da se život utera u račun i od njega nikako ne pobegne.

Grad sa crtaćeg stola

Istina, kada na četrnaest hektara praznog polja nikne hiperstruktura sa preko dvesta hiljada kvadratnih metara stanova, garaža i poslovnih prostorija, to je sasvim u skladu s mladim urbanim nasleđem Novog Beograda. I ono je nastajalo pretvaranjem doktrinarnih konstrukcija u betonske, a potom u velikim skokovima – slaganjem blokova grada u urbani sistem.

Iscrtavan logikom lenjira, gradski prostor je promišljan i potom grupisan po nameni, a urbani slogovi višespratnica kolektivnog stanovanja – rasli su kao izdizanjem ogromne scenografije na životnu pozornicu. Naselja je ispunjavala bezličnost, stereotipija i bolnička hladnoća, a njegove najisticanije vrednosti poput ozelenjenih prostranstava unutar i između blokova – sveopštom nebrigom izvrnute su u nevrednost koju su automobilisti brzo oteli pešacima.

Jedva, i tek posle više decenija, pojavom činilaca svojstvenih tradicionalnom, a ne funkcionalnom gradu, jednoličnost se povlačila. Monotonija je mahom razbijana razlikom od okruženja – zbrajanjem naoko sitnog, rastom drveća i probijanjem spontanih pešačkih putanja, arhitekturom pojedinačnih i prepoznatljivih građevina u samim blokovima ili na njihovom obodu, urastanjem poslovnih i drugačijih sadržaja, stoga i doživljaja, nastajanjem ambijenata u saglasju s merom života i njegovih potreba.

Apriorni i apstraktni grad sa Korbijevog crtaćeg stola, drugim rečima, prišao je stanovnicima tek kada mu se u tkivo uvukla individualnost i dodir različitog, nesavršenost i mena, kada se zapleo, zakorenio i zagrnuo patinom – prešavši put od artefakta do živog organizma. Ali, na to je trebalo predugo čekati.

Naselje cvetnih kuća

U novom naselju je dosta učinjeno da se taj višedecenijski okolišni proces skrati. Na žitelje čekaju poslovne zgrade, kancelarije, kafei, atletska tartan staza, dečja igrališta, klupe, mlado drveće i žbunje, obližnji tržni centar.

Ukraj svake fasade postavljene su table sa stilizovanim grafičkim prikazima cvetova kao šeboj, zumbul ili ljubičica, što je učinjeno i radi lakšeg snalaženja u prostoru istovetnih oblika. Za nove stanovnike štampan je i Vodič za useljenje, dizajniran lepo a podvučen optimizmom zelene boje. „Čestitamo!” piše u njemu. „Za život ste izabrali naselje koje je jedinstveno u Srbiji!”

Onima koji su ga izabrali ili jednostavno morali izabrati jer boljeg nema – za život, verovatno i zaradu putem preprodaje ili izdavanja stanova, treba poželeti sve najbolje. Pravi vesnici brige su ipak oni drugi, daleko mnogobrojniji mogući kupci, koji vodič nikada neće imati u rukama, jer takvo naselje neće izabrati.

Njihovo odricanje, uprkos kićenim oglasima i preplaćenoj reklamnoj pompi, dovoljnoje rečito. Ali, hoće li sablasna tišina možda i najčuvenijeg novog naselja u Srbiji ikoga ozbiljno zabrinuti? Donoseći, na primer, nekoliko suštinskih pitanja. Nije li upravo trenutak da se poglavlje funkcionalističkog gradouređivanja, posle toliko praktičnih primena na ovim prostorima, konačno završi i zatvori tamo gde mu je mesto – unutar korica univerzitetskih udžbenika i skripta?

Nije li najzad prilika da se novograditelji odreknu stvaranja urbaniteta bez centra, ulica i trgova, bez topline, ornata igre i duhovitosti, individualnosti, sada i bez ljudi? Nije li čas da se stane na put štetnoj gradotvornoj politici koja grabežno osvaja ne samo građevinska zemljišta Beograda, i svima koji grad vide samo kao predvorje unosnog menadžmenta?

Ako je to vreme došlo, nade ima, preduprediće se naopaki izgled Beograda budućnosti. Ako nije, onda Beograd već sad zovimo Belvil.

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...