Arhitektura na raskršću - šta je obeležilo poslednju deceniju arhitekture

04.01.2011. | Clifford A. Pearson | Architectural Record

Krajem 2010. godine, urednici magazina Architectural Record sastali su se na okruglom stolu da analiziraju ono što je obeležilo arhitekturu u protekloj deceniji. Prenosimo vam ovaj tekst u celosti (Architecture at a Crossroads, Clifford A. Pearson). Tekst ima dva dela - Ono što je bilo i Šta dalje. Prvi deo teksta je pred vama a drugi deo možete pogledati na linku na kraju.

Takođe, moramo se pohvaliti - praktično sve što su oni pomenuli kao karakteristike protekle decenije možete pročitati i na portalu Gradjevinarstvo.rs. Tako vam, uz svaku pomenutu temu, nudimo i link ka celom tekstu na našem portalu, na srpskom jeziku, koji je obrađuje (uz još linkova).



z2building - net-zero i carbon-neutral zgrada, kancelarije biroa Integrated Design Associates,
San Hoze, Kalifornija (vidi link na kraju teksta - Kalifornijska strategija)

Išamarani ekonomskom nesigurnošću, globalizacijom i prodorom tehnologija, arhitekti danas imaju više pitanja nego odgovora. Kuda smo krenuli? Kako da pozicioniramo sebe za buduće uspehe? Koje su neke od inovativnih ideja koje će oblikovati projekte sutrašnjice? Iako urednici Architectural Record-a nemaju konačne odgovore na ova pitanja, sastavili smo specijalno izdanje koje bar pokušava da se izbori sa njima.

Da bismo razumeli kako bi budućnost mogla da izgleda, u retrovizoru smo odredili repere iz poslednjih 10 godina. Na okruglom stolu u kancelariji u Njujorku, urednici su razgovarali o ključnim temama i projektima iz poslednje decenije, i pokušali su da zaključe šta oni predstavljaju. Ova priča je sadržana u tekstu: Ono što je bilo (What Was).

Nakon ove priče možete dalje istraživati Šta dalje (What Next), gde možete pogledati listu intervjua sa stručnjacima iz 10 različitih oblasti, od BIM-a i građevinskog inženjerstva, do teme predgrađa i održivosti - koje će uticati na arhitekturu u narednoj deceniji (u posebnom tekstu na portalu Gradjevinarstvo.rs na linku na kraju).


Sadašnjica je uvek nesigurno mesto, smeštena između prošlosti koja je samo delimično shvaćena, i budućnosti koja je nepoznata. Ali početak 2011. godine čini se kao naročito konfuzan trenutak, u kom se arhitekti nalaze na raskršću u smislu socijalnih i profesionalnih prioriteta, ekonomske problematike, i pristupa projektovanju.

Sa digitalnim tehnologijama koje sabijaju vreme i grografiju, finansijskim pritiscima koji povećavaju uloge, izbori koje će praviti arhitekti u narednim godinama uticaće na njihovu profesiju i u daljoj budućnosti.

Ono što je bilo... 2000.-2010. (What Was... 2000-2010)

Bedna preterivanja. Održivost i uspon LEED-a. Arhitektura kao spektakl. Arhitektura za čovečnost (Architecture for Humanity - tag na kraju). Zgrade kao kolekcionarski predmeti i arhitekti kao brendovi… Davanje smisla prošloj deceniji znači sukob sa silama i trendovima, tj. ukazivanje na radikalno drugačije pravce.

Treba li da pamtimo prvu deceniju 21. veka po napretku digitalne tehnologije koji omogućava znatno unapređenu analizu i poboljšanje projekata, ili po onim tehnologijama koje omogućavaju gradnju supervisokih oblakodera u sred pustinje? Nakon perioda stvaranja bogatstva kakav nije viđen ranije, šta imamo da pokažemo kao njegov rezultat?


Prvi svetski mega grad, sa oko 120 miliona stanovnika, u svojoj oblasti u delti Biserne reke u Kini obuhvata gradove Hong Kong, Shenhzen i Guangzhou (Hong Kong, Šenzen i Ganđo); fotografija: NASA (vidi link na kraju Mega-gradovi)

Urednici Architectural Record-a obično pišu o onome što se trenutno projektuje i gradi. Međutim, u novom specijalnom izdanju, osvrćemo se na 10 godina arhitekture, više kao istoričari nego kao novinari. Ono što sledi u ovom tekstu zaključci su okruglog stola koji smo imali nedavno.

Očekivano, ustanovili smo da je analiza protekle decenije puna kontradiktornosti i kompleksnosti koje su pokazale neslaganja i otkrile različite perspektive. Uzeli smo period koji je smešten između 11. septembra 2001. godine i kraja (ili smo još na sredini) velike svetske ekonomske krize. Razmotrili smo koliko se se stvari u tom periodu promenile i koliko još treba da bude učinjeno.

Započeli smo pričom o urbanizmu...

- Pregledanjem starih izdanja, bio sam zapanjen koliko smo zapravo puta bili fokusirani na gradove - rekao je glavni urednik Robert Ivy, misleći posebno na izdanja koja su bila posvećena Pekingu, Los Anđelesu, Tokiju, Čikagu i oblasti grada San Franciska, kao i širenju i ponovnoj izgradnji Nju Orleansa.

- Na mnogo načina ovo je bila mirna decenija za gradove - rekla je zamenik urednika Suzanne Stephens. Transformacija Bilbaa, sa Guggenheim muzejom autora Frank Gehry-ja iz 1997. godine, uz važne projekte Foster-a, Clatrava-e i Legorreta-a, pretvorio je nekada pomalo siromašan grad u muderan grad severne Španije koji je sada postavljen na mapu tačaka sveta koje morate posetiti.

Mnogi ljudi, uključujući i gradonačelnike i zvaničnike iz čitavog sveta, gledali su u Bilbao i mislili da mogu da naprave neku sličnu uspešnu priču u svojim gradovima i to tako što će podići eksluzivne zgrade po projektu čuvenih arhitekata. Na okruglom stolu urednici se nisu složili u vezi sa tim da li je ovo bilo uzaludno trošenje novca i rada ili bar dobar pokušaj, bolji nego da nije urađeno ništa.

Posebno smo razgovarali o Muzeju umetnosti u Milvokiju koji je projektovao Santiago Calatrava (link na kraju) i o tome da li ovakvi projekti svode arhitekturu na status urbanih tričarija koji su podignuti da bi predstavljali svetlucajuću bižuteriju za široke narodne mase.

- Postoji određeni krug koji profitira od ovakvih objekata koje podižu gradovi, iako u nekom trenutku dovode gradske budžete u težak položaj - rekao je William Hanley, urednik online izdanja - Oni u velikoj meri pokazuju prioritete stanovništva u određenoj urbanoj zoni.

- Arhitektura je postala alatka za brendiranje. Svaki grad želi da se predstavi svetu - dodao je Ivy -  Zgrade moraju biti skupe, bujne po formi, i lako vidljive.

- Spektakl je postao put kojim se javnost upućuje na arhitekturu - rekao je zamenik urednika Clifford Pearson - Kada se ovo iskoristi pravilno može se postići renesansa.


Ivy je izneo još jedan razlog zašto bi trebalo podržati ovakve napore:

- Zgrada muzeja postala je novi simbol Milvokija, i pomogla je promenu percepcije Milvokija kao starog industrijskog grada u nešto moderno.

Rasprava je zatim prešla na temu uloge arhitekture u velikim javnim događajima kakav su Olimpijske igre i Svetske izložbe, i naročito, šta se zbiva kada publike nestane. Prečesto, objekti koji nastanu ovim povodom, ostaju prazni kada se događaji završe. Oni tada predstavljaju velike rupe u urbanom tkivu ili simbole traćenja resursa.


Na putu održivosti: Stadion Moses Mobhida u Durbanu ima dodatnih 13.000 montažnih mesta (vide se ispod krova) dodatih za Svetski kup 2010. koja će biti uklonjena nakon završetka takmičenja - više na linku na kraju Stadioni - održiva gradnja...

Opšte poznato jeste da olimpijski stadion u Pekingu danas pre predstavlja Belog slona (žargon za napuštene olimpijske stadione) a ne “Ptičje gnezdo” (ime stadiona u Pekingu zbog mreže greda u obliku grančica u gnezdu). Kao rezultat toga, Olimpijada 2012. godine u Londonu imaće veliku košarkašku halu koja će biti razmontirana i reciklirana nakon igara, a glavni stadion će biti umanjen za 55.000 mesta (vidi linkove i tag “stadion” na kraju).

Sa druge strane, Olimpijade i Svetske izložbe (Expo), mogu da nateraju gradove da investiraju u infrastrukturu koja će u narednim decenijama otplaćivati sebe, podsetio je Pearson, skrećući pažnju da je u Šangaju za 2010 Expo izgrađeno čak pet linija metroa (više na linku na kraju).

- Kao Čikago 1893. godine, Šangaj je iskristio Expo da transformiše prljavi industrijski grad u modernu prestonicu poslovanja - rekao je Pearson.

- Bila je to decenija starhitekata. Frank Gehry je dospeo u crtanu seriju Simpsonovi! Da li smo ovakvom promocijom činili medveđu uslugu profesiji? - rekla je urednica Rita Catinella Orell osvrćući se na proteklu deceniju.

Urednica posebnih izdanja Linda Lentz potvrdila je da fenomen starhitekata traje već odavno, ali da je u toku poslednje decenije prešao sve granice:

- Arhitektura je postala deo potrošačkog društva a arhitekti su postali brend - zaključio je Ivy - Gradovi i korporacije koriste ih da poboljšaju svoju reputaciju i prestiž. Nekada je ovo samo sakrivanje manje privlačne realnosti. Međutim, ponekada ovako nastaju zaista sjane zgrade, kao što je na primer koncertna dvorana Disney u Los Anđelesu (vidi link na kraju).


U protekloj deceniji ekstravagantni primeri arhitekture predstavljali su njen veliki deo.

Tragedija 11. septembra 2001. godine postavila je arhitekturu na vrh tema u javnosti. Mesecima nakon rušenja kula Bliznakinja u Njujorku, građani i političari raspravljali su o bezbednosti, urbanizmu, i ulozi zgrada i otvorenih prostora u javnom životu grada. Bio je to period kada su arhitektura i dizajn postali vest i oblikovali javne debate. Naravno, to nije potrajalo.

Kraj oblakodera koji su neki tada proglasili pokazao se kao loša procena, jer su neke države u usponu, kao što su Dubai i Kina (vidi tagove na kraju), odmah zatim objavili planove za izgradnju oblakodera koji će oboriti prethodne rekorde visine. Ipak, bezbednost je ostala važan faktor projekata i oblikovaće i naredne generacije oblakodera, aerodroma i javnih zgrada (vidi i tekst i tag CTBUH na kraju teksta).


vrh klatna u središtu oblakodera Taipei 101 - link na kraju

U isto vreme, veoma moćne digitalne alatke pokrenule su veliku promenu u načinu projektovanja. Nove tehnologije omogućile su daleko bolju analizu konstrukcije i energetskih karakteristika zgrada, i samim ti, unapredile naše razmišljanje. One su navele projektante da budu intuitivniji i da istražuju nove forme.

- Digitalne tehnologije su promenile i ulogu izvođača i podizvođača. Oni su sada uključeni u projekat mnogo ranije nego pre, a projektni timovi su postali složeniji i okrenuti boljoj međusobnoj saradnji - objasnila je viša urednica Joann Gonchar.

Na koji način je ovo uticalo na arhitekturu najčešće je zavisilo od sposobnisti arhitekte da zadrži ulogu glavnog graditelja i njegove sopstvene volje da se pozabavi rizicima.

Dobar deo diskusije urednika bio je posvećen održivosti i razvoju LEED-a kao oruđima za zelene projekte, ali i za zelene prevare (greenwashing - zeleno pranje - vidi link na kraju).

- Svaki developer (investitor) mogao je da se prikači na eko-voz, preterujući sa tvrdnjama o svom projektu - rekla je viša urednica Jane Kolleeny - Svaki projektant treba da prepozna pravu istinu iza ovih tvrdnji.

- Mnoge zgrade su kao zdrava hrana u umaku od šećera - uporedio je Stephens. Pregledajući izdanja Architectural Record-a tokom poslednje decenije, on i ostali urednici su se složili da je održivost od specijalno posvećenih tekstova, postala sastavni deo svake priče.


Dok su delovi SAD, Azije, Evrope i Bliskog Istoka beležili rekordni privredni rast 2006. i 2007. godine, mnoge arhitekte ovo nije zasenilo i posvetili su se onim delovima sveta i gradova koje karakterišu siromaštvo, ratovi i prirodne katastrofe.

Godine 1999, Cameron Sinclair i Kate Stohr osnovali su organizaciju Arhitektura za čovečanstvo - Architecture for Humanity (tag i link na kraju i fotografije ispod). Ova organizacija je tokom poslednjih 10 godina prerasla u veliku mrežu lokalnih kancelarija i postala je simbol, za mnoge arhitekte ali i intelektualce, za ono što arhitektura uistinu predstavlja. Njen značaj potvrdile su i prirodne katastrofe kao što su bili cunami u Aziji 2004. godine, uragan Katrina 2005. godine, zemljotres u Haitiju 2010. godine, itd.

Prvi put u istoriji, većina svetske populacije danas živi u gradovima. Samo u Kini, u poslednje tri decenije 250 miliona ljudi prešlo je iz ruralnih u urbana područja. Rast mega-gradova kao što su Lagos, Daka, Šangaj, Mumbaj (nekada Bombaj) i Sao Paolo, stavio je arhitekte i urbaniste pred ogromne izazove danas, ali i u budućnosti.

Istovremeno, delovi Evrope i SAD suočavaju se sa opadanjem populacije i rezultat je to što neka predgrađa postaju pusta i pretvaraju se u carstva siromaštva i kriminala (kao na primer Detroit - vidi link na kraju).

Faktori koji su postali presudni u poslednjoj deceniji, kao što su održivost, urbanizacija i digitalne tehnologije, skoro sigurno će i na dalje transformisati arhitekturu i građenu sredinu u narednih 10 godina. Kako će to konačno izgledati, zavisi od ekonomije, društvenih kretanja, razvoja novih ideja, i neočekivanih događaja koji će osvanjivati na naslovnim stranama u narednoj deceniji.

Šta dalje (What Next)

Drugi deo ovog teksta posvećen je predviđanjima urednika magazina Architectural Record za narednu deceniju. Njih možete potrežiti na linku na kraju teksta.


Linkovi:

  • Šta dalje - 10 najvažnijih tema u arhitekturi u narednoj deceniji (baza linkova) - klikni na link
  • Obrazovanje i uloga arhitektonske profesije danas - klikni na link
  • Šou-biznis arhitektura odgovorna za loše izvođenje objekata - klikni na link
  • Stadioni - održiva gradnja menja koncept izgradnje stadiona za velika sportska takmičenja - klikni na link
  • Top 10 najboljih sistema javnog prevoza u gradovima sveta - klikni na link
  • Projektovanje, arhitektura i akustika koncertnih dvorana - klikni na link
  • 10 velikih arhitektonskih promašaja - kad se arhitekte zaigraju - klikni na link
  • Kule od peska - CityCenter u Las Vegasu i Burj Khalifa u Dubaiju (linkovi) - klikni na link
  • U potrazi za istinom - koji proizvodi su zaista zeleni i kako prepoznati "zeleno pranje"? - klikni na link
  • Arhitektura za čovečanstvo - najveća mreža održivih projekata za ugrožena područja i zajednice (video) - klikni na link
  • Mega gradovi i urbani koridori - izveštaj UN o bliskoj budućnosti gradova sveta - klikni na link
  • Detroit - može li prepolovljeni grad doživeti novu mladost - klikni na link
  • Kalifornijska strategija za zgrade sa nultom potrošnjom energije do 2030. godine - klikni na link
  • CTBUH menja kriterijume za određivanje najviših objekata na svetu - klikni na link
  • Jednačina za proračun klatna u tornju Taipei 101 visokom 508 metara - klikni na link

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...