Pasivno preživljavanje – zašto ne pravimo bezbednije zgrade?

05.11.2010. | Mladen Bogićević | Gradjevinarstvo.rs

Ranjivost naših građevina, naročito kuća i zgrada, prepoznata je u svetu i sve su češći glasovi analitičara koji pozivaju na preispitivanje naših koncepata gradnje. Niko ne kaže da treba da gradimo bunkere ili Nojeve barke, ali, podseća da ne postoji razlog da ne unapredimo svoje građevine u znatnoj meri. Ovaj koncept gradnje nazvan je pasivno preživljavanje – passive survivability. Dok podižemo nebrojene krhke porculanske figurice, zapravo nam trebaju postojani olovni vojnici...

 


tornado - sve češća slika u evropskim gradovima
scena iz filma - Dan posle sutra (Day After Tomorrow, 2004)

Bez obzira da li zato što su prirodne nepogode učestale poslednjih godina ili se tako čini zbog brzog prenosa vesti, očigledno je da su naši sistemi komunikacije, gradovi i same zgrade nesposobni da se izbore sa ekstremnijim klimatskim promenama i vremenskim nepogodama. Sa druge strane, uljuljkani smo u prividnu sigurnost svojih domova i ovo nas čini još ranjivijim nego što smo možda bili u ranijim epohama civilizacije.

Bezbednost – realnost ili manipulacija

Na početku bih istakao i da svaka priča o našoj bezbednosti veoma lako može da se izmanipuliše i da se iskoristi za neopravdane ciljeve neke interesne grupe: zastrašivanje, represija države, stvaranje nesigurnosti, obična promotivna kampanja, i sl. Pa ipak, realne opasnosti jesu tu, ne treba ih preuveličavati, ali ne treba ni zaboravljati na njih, ne treba biti podozriv u vezi sa svakom promocijom bezbednosti, ali je ne treba ni pustiti da prođe zakonsku regulativu i da uđe u praksu bez stalnog preispitivanja.

Uragan Katrina uništio je Nju Orleans 2005. godine, toplotni talas u Čikagu 1995. godine ubio je preko 700 ljudi, snežna oluja u Kanadi je 1998. godine ostavila četiri miliona ljudi bez energije i naterala 600.000 da se privremeno isele iz svojih domova, od posledica toplotnog talasa u Evropi 2003. godine umrlo je oko 30.000 stanovnika kontinenta, cunami u Indoneziji, zemljotresi u Čileu i na Haitiju, vulkan na Javi, ovonedeljni zemljotres u Kraljevu, poplave u Srednjoj Evropi... prirodne nepogode su zaista tu. Pored prirodnih nepogoda tu su i ljudske greške i namerne diverzije (neredi, teroristički akti, itd).

Spokojni i ranjiviji nego ikad

Možda ćemo lakše prihvatiti tezu da su naši domovi i gradovi danas možda čak osetljiviji nego u neka ranija vremena ako pogledamo vezanost savremenog čoveka za svoj prostor. On je u njemu uljuljkan u sigurnost, ali je jasno da je taj osećaj sigurnosti u nesrazmeri sa realnim mogućnostima njegovog doma da ga zaštiti.

Na linku na kraju teksta pogledajte podzemne gradove u Kapadokiji, Turska, otkrivene tek u drugoj polovini 20. veka. U njih se stanovništvo bezbedno sklanjalo tokom nekoliko stotina godina na prelasku Starog i Srednjeg veka od raznih osvajača.


Iako je moguća manipulacija prirodnim nepogodama i pre nego što se dese (malverzacije sa javnim radovima i sl), češći je slučaj da se one javljaju tek nakon prirodnih nepogoda. Ali, najčešći slučaj korišćenja „bezbednosti“ za manipulacije stanovništvom i dobrima jeste upozoravanje na moguće napade, tj. opasnost od ljuskog faktora. Ovo se koristi kao izgovor za oduzimanje građanskih sloboda, primenu neustavnih akata, represiju, oduzimanje prava na privatnost, itd.

Međutim, bezbednost zgrada o kojoj se govori u ovom tekstu u najvećem delu nije sporna: da li su naše zgrade u stanju da nam pruže zaštitu u ekstremnim uslovima prirodnih i „društvenih“ nepogoda? Po navedenim primerima izgleda da to sada nije slučaj a mnogi upozoravaju da ceo koncept projektovanja zgrada i planiranja u gradovima treba da bude orjentisan upravo na uslove koje nam možda donosi 21. vek. Sve i da bude najlepši od svih do sada, nema razloga da ne učinimo sve što možemo da bismo gradili smislenije.

Da li će u ovom veku nestati nafte? Ovo bi izazvalo zaustavljanje transporta, zatim nestašice, zatim ulične nerede, zločine, opštu glad, neki kažu i kanibalizam. Da li će u ovom veku doći do erupcije supervulkana koji bi prekrio nebo? Ovo bi zaustavilo sunčeve zrake, izumrle bi biljke, zatim biljojedi, zatim mesožderi, zatim svaštojedi, i to za svega par godina. Da li će u ovom veku doći do dramatičnog porasta nivoa okeana? Koliko obradivog zemljišta ili najvećih gradova sveta bi tako bilo potpoljeno?

U bilo kom od kataklizmičkih scenarija treba očekivati do sada neviđene stihijske migracije, sukobe sa velikim brojem žrtava, represiju vojske i policije u pokušaju da održi red ili zaštiti gradove, kontinente ili države. Prve skice ovih scenarija već su pred nama...

25. oktobar. 2010. godine - Evropska unija će, na zahtev Grčke, poslati Tim za brze granične intervencije (RABITS) na granicu te zemlje sa Turskom da bi sprečila ilegalne ulaske imigranata na teritoriju Evropske unije koji, kako je saopšteno iz Brisela, poprimaju "alarmantne razmere".

30. oktobar. 2010. godine - libijski lider Moamer Gadafi upozorio je da će se evropski kontinent će se suočiti sa 30 miliona Afrikanaca koji će pokušati da stignu do obala evropskih država, ukoliko Evropa ne spreči da klimatske promene isuše jezero Čad od kojeg im zavisi život.

Napomena: za više informacija pogledajte linkove na kraju teksta.


Pasivno preživljavanje - Passive Survivability

Ranjivost naših građevina, naročito kuća, zgrada, škola i bolnica, prepoznata je u svetu i sve su češći glasovi analitičara koji pozivaju na preispitivanje naših koncepata gradnje. Niko ne poziva na gradnju bunkera ili Nojevih barki, ali, podsećaju da ne postoji razlog da ne unapredimo svoje građevine i to u znatnoj meri. Ovaj koncept gradnje nazvan je pasivno preživljavanje ili sposobnost za pasivno preživljavanje – passive survivability.


Michael Ruppert u dokumentarnom filmu Kolaps (Collapse, 2009)
 

Postavljena su i prva načela projektovanja bezbednijih zgrada koje mogu biti operativnije u uslovima dužeg nestanka struje ili vode, goriva za transport hrane, ekstremnih temperatura, itd. Ključne elemente zgrada prilagođenih pasivnom preživljavanju izneo je i Alex Wilson, urednik sa sajta Building Green, EBN:

  • Otpornost na oluje – zgrade moraju biti sposobne da izdrže ozbiljnije oluje. Nekada "stogodišnje" oluje sada se javljaju na svakih dve ili tri decenije. Jedan od najstrožijih propisa za zgrade koji se odnosi na oluje na snazi je u Majamiju (Miami–Dade County building code – link na kraju teksta). Snažni vetrovi nisu retkost ni u Srbiji pa prilikom projektovanja i izvođenja treba voditi računa da krovovi pružaju manji otpor vetru (dobro zatvaranje oboda krova) jer će tokom svog životnog veka zgrada morati da preživi i desetinu i više snažnih oluja.
  • Gabarit zgrada – u smislu ranjivosti, visoke zgrade (oblakoderi) možda ne mogu da opravdaju svoje postojanje. One zahtevaju mnogo energije da bi bile operativne a mogu generisati samo manji deo te energije (kao posledica njihove geometrije), i u njima je znatno otežana komunikacija, pa čak i snabdevanje vodom u slučaju nestanka električne energije (liftovi, pumpe za vodu, itd). Zato je možda bolje opredeliti se za nešto niže zgrade, na primer, lamele.
  • Pasivni dizajn – Zgrade bi trebalo da mogu da održavaju podnošljivu temperaturu u enterijeru u slučaju dugotrajnijeg nestanka energije za zagrevanje ili hlađenje. Danas već veoma dobro znamo kako da napravimo energetski efikasne zgrade: rešenje detalja, izolacija, prirodna ventilacija i kruženje vazduha u zgradama, pasivno solarno zagrevanje, pasivna zaštita od pregrevanja, itd. Sve ove stragije bi trebalo da postanu standardna praksa i neodgovorno je ignorisati ih.
  • Dnevno svetlo – prirodno osvetljenje takođe treba da bude standardna praksa jer omogućava ljudima da koriste zgrade u kako-takvim uslovima i kada nema električne energije na duže vreme.
  • Obnovljivi izvori energije – upotrebom obnovljivih izvora na samom objektu ili na parceli, umanjuje se zavisnost od mreže za distribuciju električne energije. Tako havarija koja se dogodi stotinama pa i hiljadama kilometara daleko neće imati presudan uticaj na upotrebljivost objekta. Zato treba iskoristiti potencijal solarnih fotonaponskih panela i kolektora za zagravanje vode, vetra ili biomase (opalog lišća, trave, drveta na parceli i u neposrednoj okolini). I kada u regularnim uslovima ovi sistemi u maloj meri doprinose ukupnim potrebama za energijom u zgradi (vidi link Kuća-vetrenjača ispod teksta), u kriznim sitacijama redefinisane primarne potrebe mogle bi biti zadovoljene iz ovih izvora. Mogu biti korisne i pumpe ili osvetljenje na solarno napajanje.
  • KGH sistemi – sistemi za klimatizaciju, grejanje i hlađenje trebalo bi da budu optimizovani tako da u određenim uslovima mogu da rade i samo zahvaljujući energiji koju dobijaju iz solarnih panela. Moguće je koristiti se i prirodnim zakonima strujanja vazduha za ugradnju alternativnih rešenja koja će funkcionisati poput kanala za ventilaciju u zgradama pre pojave električne energije.
  • Čuvanje vode – sakupljanje atmosferskih voda na parceli ili u objektu jeste jedna od osnovnih komponenti zgrada prilagođenih za pasivno preživljavanje.
Wilson zaključuje da sve ove strategije čine sastavni deo zelene gradnje koja je već desetinu godina aktivno prisutna i da jednostavno treba da ih primenimo u svakodnevnoj praksi umesto da ih i dalje ignorišemo (vidi Wilson-ov tekst Saveti i stategije za projektovanje, gradnju i upravljanje u zelenim zgradama – link na kraju).


Zgrade za preživljavanje u Srbiji

U prvoj polovini ove godine pojavio se hit film među populacijom koja je vezana za internet – Kolaps (Collapse, 2009 – lik na kraju). Reč je o dokumentarcu u kom Michael Ruppert, nezavisni novinar istraživač iz SAD, tvrdi da treba očekivati još nekoliko kolebanja cene nafte, i da će za njima uskoro naići period neprestanog rasta cene ove sirovine da bi zatim, već za nekoliko godina, usledio konačan krah – nafte će nestati.

Bez nafte ne mogu se pokretati poljoprivredne mašine za proizvodnju hrane, prekookeanski teretni brodovi koju u Srbiju dovoze voće, povrće i žitarice iz Brazila i Kine, ne može se kopati ugalj, ne može se proizvoditi električna energija koja pokreće liftove i vagone u rudnicima, liftove u zgradama, telekomunikacije, itd. U ovom scenariju, koji je čak daleko povoljniji od onog da oblak vulkanskog pepela ili od udara asteroida spreči osunčavanje planete i pokrene opšte odumiranje svog živog sveta, mogućnosti za preživljavanje nalaze se samo u neposrednom okruženju.


scena iz filma Put (The Road, 2009), glavna uloga Vigo Mortensen
 

Inspirisani ovim, ali i nekim drugim filmovima (The Road, 2009 – link na kraju), u razgovoru sa prijateljima ovog leta, nekoliko večeri proveli smo smišljajući kako bi izgledala idealna zgrada za pasivno preživljavanje? Kao jedna od posledica tih razgovora nastao je i tekst koji smo objavljivali o urbanoj poljoprivredi – uzgajanju hrane u gradovima (vidi link ispod teksta).

Ovaj segment Wilson je zaboravio da pomene ali treba imati na umu da, na primer, na eventualnom zelenom krovu jedne prosečne novobeogradske lamele može da se uzgaja hrana koja bi čak mogla biti dovoljna i za daleko teže situacije od nestanka struje na nekoliko dana ili nedelja. Dodatno, ovde bi hrana za stanovnike jedne lamele mogla biti bezbedna od nekontrolisanih bandi koje bi harale parternim delovima i ulicama gradova.

Ovo je svakako zanimljiva tema za razmišljanje jer, ukoliko osmislite zgradu koja može da se odupre poplavama, da radi nezavisno od električnog napajanja iz mreže, da ima podnošljivu temperaturu u enterijeru bez dodatnog ulaganja energije za grejanje ili hlađenje, da ima sopstvene izvore vode ili da je dovoljno bezbedna za odbranu, tada ćete videti koliko su zapravo smešne zgrade koje sada pravimo.

Dok podižemo nebrojene krhke porculanske figurice, zapravo nam trebaju postojani olovni vojnici. Razlika se ne mora videti, ali, svakako je mora biti. Ako razmislimo, jednostavno je glupo da nam pećine iz kojih smo izašli pre desetinu hiljada godina, predstavljaju pouzdanije sklonište od zgrada koje gradimo u 21. veku. Trenutno najčešće jeste upravo tako. To moramo promeniti.


Linkovi:

  • EU prvi put šalje RABITS na spoljnu granicu Grčke  - link
  • Gadafi: Evropa da spreči isušivanje jezera Čad  - link
  • Urbana agrokultura - proizvodnja hrane u naseljenim sredinama - link
  • Miami–Dade County building code - link
  • Kuća-vetrenjača – Da li je integracija vetrogeneratora u objekte moguća i isplativa? - link
  • Saveti i stategije za projektovanje, gradnju i upravljanje u zelenim zgradama - link
  • Podzemni gradovi Kapadokije - malo poznat građevinski fenomen (video) - link
  • Collapse - www.collapsemovie.com
  • The Road - www.theroad-movie.com

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...