Da li znate bar jedan klasičan trg u Beogradu? Trg koji nema saobraćaja i motornih vozila, kvadrat oivičen fasadama, trg kakav svaki turista obiđe prilikom posete bilo kom gradu, bez obzira na kojoj se geografskoj širini nalazio. Piazza Navona u Rimu, Grand-Place u Briselu, Plaza Mayor u Madridu, Staromesni trg u Pragu… trgovi su koje godišnje vidi više desetina miliona ljudi.
Napomena: autor teksta Dragan Pušara, direktor „Gradske pijace”, Beograd.
|
|
|
Grand-Place u Briselu |
Šta sva ta mesta imaju zajedničko sa, recimo, Bajlonovom pijacom, Zemunskom pijacom ili čuvenom Kalenić pijacom? Zajedničko je svakako to što se dugi niz godina na svim tim centralnim gradskim mestima obavlja dnevna, vikend ili sezonska trgovina poljoprivrednim ili zanatskim proizvodima. Zajedničke su i prelepe fasade koje ih okružuju, ponosno ukazujući na arhitektonsko bogatstvo i raznolikost svakog pojedinačno. Veza je i jezičko srodstvo: pijaca - pjaca, trg - tržnica. Otkad je trgova, otad je i pijaca ili možda obratno… teško bi i najbolji veštak i istoričar utvrdio šta je tu starije, ali to za našu priču i nije toliko bitno.
Bitnije je, čini se, koje su razlike između pomenutih trgova i naših centralnih gradskih pijaca. Našu pijacu poseti godišnje daleko manje ljudi od bilo kog trga u Evropi. Od tih što idu na pijacu, 85 odsto je starije od 60 godina, što ne smeta, ali se postavlja pitanje perspektive naših pijaca.
Razlika je i što na evropskim trgovima prodaju isključivo farmeri i zanatlije, dok na našim pijacama od 100 prodavaca u proseku ima samo osam registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, dok su ostalo nedefinisane kategorije. Drugim rečima, pijaca je u razvijenom svetu ekskluziva, dok je kod nas mahom socijalna kategorija.
Razlika je dalje što se posle trgovine, trgovi lepo operu i koriste kao funkcionalan javni prostor, dok se naše pijace, sa betoniranim gvozdenim tezgama, opkoljene raznolikim trafikama, teško peru, a posle 17 sati vikendom aktivnosti potpuno zamru i ostane gomila gvožđa na mestu najlepših beogradskih trgova.
|
|
|
Pijaca Portobello Road u Londonu - poznata po prodaji antikviteta |
Radnim danom odumiranje ovih javnih prostora počinje mnogo ranije, a zimi gotovo da i nema života. Ne zaboravimo i da proizvođači i farmeri koji dobiju ekskluzivitet da prodaju na evropskim trgovima zarade mnogo više od ovih naših malobrojnih, izmešanih sa ostalim nedefinisanim kategorijama, popularno nazvanim švercerima.
Ima li još razlika? U svetlu dnevno aktuelnih tema kod nas razlika je i što kvadratni metar stana pored nekog evropskog trga košta deset ili dvadeset puta više od beogradskog pored, recimo, Bajlonove pijace. Razlika je u tome što, pored turista, i građani koji žive pored trgova i tu redovno kupuju uveče imaju priliku da šetaju tim trgovima ili uživaju u nekoj predstavi, koncertu i u drugim društvenim sadržajima, dok se naši građani uglavnom (s razlogom) žale na neprijatne mirise, pune kontejnere, kamione parkirane tik uz pijacu… Ali nisu sve razlike fiksne jer neretko na trgovima budu pijace antikviteta, predstavljanje regionalnih brendova, specifičnih proizvoda, rukotvorina… a kod nas uvek dobro staro i isto.
Ovo dobro staro nisam pomenuo slučajno - naše pijace imaju svoje fanove koji ih nazivaju tradicijom. Bez obzira na to što su gvozdene tezge ubetonirane u trgove pre 40 godina, a trafike podeljene po pijaci u zadnjih 30. Biće da nam je kratka pamet. Velika većina tih fanova je iz grupe 85 odsto, dok im u jedra duvaju i gorepomenuti nedefinisani prodavci. Svi zajedno tu su da brane tradiciju kako to samo mi umemo.
Ipak, i za tu grupu previše je argumenata. Pijaca je trg i trg je pijaca ako govorimo o centralnim gradskim zonama. Tako je bilo i tako će biti. Sve drugo, staklenci i pokušaji reparacije pijace stare 100 godina, pokazalo se već kao potpuni promašaj. Imamo najlepše trgove u ovom delu Evrope, pa možemo da imamo i zadovoljne proizvođače, više mladih mama na pijacama, trgovima, mnogo slikarskih kolonija, koncerata… a možemo da imamo i mnogo više turista koji će nakon posete Beogradu pričati svojim prijateljima o Bajlonovom trgu, koji je lepši i od Staromesnog u Pragu jer pleni fasadama, lepotom naših žena ili autentičnim doživljajem srpskog sela usred naše prestonice, gde su prvi put probali domaći kajmak i šljivovicu i poneli u sećanju najlepši deo Srbije iz Beograda.
