Pustinjski pesak, kojeg u Ujedinjenim Arapskim Emiratima ima u izobilju, mogao bi da postane sirovina za izradu održivijih elemenata za zidanje. Istraživači sa Univerziteta u Šardži razvili su eksperimentalnu opeku koja sadrži pesak iz pustinje čime se potreba za Portland cementom smanjuje gotovo za polovinu.
Ilustracija (Foto: AI generated)
Iako se na prvi pogled čini kao prirodan izbor za zemlju okruženu dinama, pustinjski pesak se do sada retko koristio u uobičajenim betonskim mešavinama. Njegova zrna su, pod uticajem vetra, vrlo sitna, glatka i zaobljena, pa se međusobno ne uklapaju jednako dobro kao grublji rečni agregat.
Upravo je taj nedostatak bio polazna tačka studije objavljene u novembru 2025. u časopisu Journal of Materials in Civil Engineering, dok je Univerzitet u Šardži rezultate predstavio u februaru 2026. godine.
Oglas
Tim u kojem su učestvovali Dr Mohamad Arab i profesor Maher Omar koristio je pustinjski pesak prikupljen na području Šardže. Umesto oslanjanja isključivo na cement, u mešavinu su dodata alkalno aktivirana veziva, odnosno alkalni rastvori koji pokreću hemijske reakcije i stvaraju čvrstu mineralnu strukturu.
Formulacija je dodatno obogaćena industrijskim nusproizvodima, među kojima su zgura iz visokih peći i industrijski pepeo. Ponovna upotreba takvih materijala može istovremeno da smanji količinu otpada i potražnju za konvencionalnim sirovinama.
Zbog toga se predloženi postupak ne posmatra samo kao način upotrebe lokalno dostupnog peska, već i kao mogućnost da se industrijskim ostacima dodeli nova vrednost u građevinarstvu.
Važna karakteristika procesa jeste to što su cigle očvršćavale na sobnoj temperaturi. Za razliku od pojedinih postupaka proizvodnje koji zahtevaju termičku obradu ili korišćenje peći, u ovom slučaju nije bilo potrebe za dodatnim zagrevanjem.
To bi, ukoliko se tehnologija pokaže primenljivom u većoj razmeri, moglo da doprinese manjoj potrošnji energije i nižim troškovima proizvodnje.
Ispitivanja su obuhvatila upijanje vode, cikluse kvašenja i sušenja, pojavu eflorescencije, kao i izlaganje sulfatima. Prema navodima istraživača, rezultati su zadovoljili ASTM standarde navedene u studiji, koji se koriste kao međunarodna referenca za kvalitet i bezbednost materijala.
Maher Omar, profesor građevinarstva na Univerzitetu u Šardži, naveo je da su cigle od alkalno aktiviranog pustinjskog peska zadržale integritet pri agresivnom hemijskom izlaganju. U pojedinim ključnim testovima pokazale su bolje rezultate od cigli na bazi cementa kada su bile izložene sulfatima.
Takva otpornost posebno je značajna za priobalne i morske sredine, kao i područja sa zemljištem i podzemnim vodama bogatim sulfatima, gde ovi spojevi mogu ubrzati propadanje građevinskih materijala.
Istraživački tim je zabeležio i manje upijanje vode, što je važno za dugotrajnost zidanih elemenata, naročito kada su izloženi nepovoljnim uslovima.
U delu mehaničkih ispitivanja nova opeka ostvarila je bolje performanse od konvencionalnih cementnih opeka. Rezultati ukazuju na to da pustinjski pesak ne mora nužno da ostane materijal problematičan za upotrebu, već može da postane sastavni deo tehnički otpornijih rešenja.
Portland cement i dalje je među najzastupljenijim građevinskim materijalima zahvaljujući čvrstoći, trajnosti i širokoj dostupnosti. Međutim, njegova proizvodnja ima izražen klimatski uticaj.
Univerzitet u Šardži navodi da je povezana sa do 10 odsto svetskih emisija ugljen-dioksida, dok građevinski sektor troši približno 40 odsto globalne energije i značajno doprinosi klimatskim promenama.
Autori studije ne tvrde da bi novi proizvod mogao potpuno da zameni cement u svim vrstama gradnje. Njegova uloga pre bi mogla da bude smanjenje oslanjanja na Portland cement pri proizvodnji zidanih elemenata, naročito u sredinama gde su pustinjski pesak i industrijski materijali pogodni za ponovnu upotrebu lako dostupni.
Tehnologija se, ipak, nalazi u laboratorijskoj fazi. Pre šire primene biće neophodni testovi na većim elementima, pilot-proizvodnja, standardizacija kvaliteta i detaljna analiza troškova.
Istraživači planiraju i preciznije merenje ekoloških koristi, kao i procenu logistike proizvodnje. Tek proizvodnja u industrijskim uslovima pokazaće može li cigla od pustinjskog peska konkurisati materijalima koji već imaju stabilno mesto na tržištu.
Kako je istakao profesor Omar, dugoročni cilj jeste razvoj građevinskih materijala iz lokalnih izvora, otpornih na zahtevne uslove i usklađenih sa ciljevima održivosti, bez žrtvovanja performansi.
Preciznije utvrđivanje ekoloških efekata trebalo bi da pomogne u izboru najpraktičnijeg i najlakše primenljivog puta ka industrijskoj proizvodnji.
