Titovo atomsko sklonište očekuje vaskrsnuće kao galerija

25.06.2010. | Aida Sunje | Balkan Insight

Grupa balkanskih umetnika planira da pretvori jedan od najskupljih vojnih objekata na svetu – tajni bunker bivšeg jugoslovenskog lidera – u jednu od najprovokativnijih evropskih likovnih galerija.

Umetnicima sa Balkana možda nedostaje novca, ali im ne nedostaje mašte ako je suditi po planovima da pretvore bunker iz vremena hladnog rata – skriven ispod udaljenog šumovitog brda u južnoj Bosni – u likovnu galeriju.

Masivni bunker, zakopan duboko ispod brda nekih četrdesetak kilometara južno od Sarajeva, završen je 1979. godine da bi udomio jugoslovenskog vođu Josipa Broza Tita i 350 njegovih najbližih saradnika u slučaju nuklearnog rata.

Da se ta kataklizma dogodila, šačica odabranih imala bi mogućnost da živi udobno u bunkeru šest meseci bez izlaska na površinu. Izgradnja kompleksa na dubini od 280 metara, sa sve rezervoarom sveže vode, moćnim agregatima, ventilacionim sistemom, konferencionim salama i privatnim odajama potrajala je 26 godina i koštala je 4,6 milijardi dolara.

Pre krvavog raspada Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka, samo je četvorica najviših generala i šačica vojnika zadužena za održavanje bunkera znalo za njegovog postojanje. Sada ga čuva i održava vojska Bosne i Hercegovine iako on nema vojnu namenu.

Grupa umetnika otkrila je bunker pre tri godine. U to vreme bili su zauzeti planiranjem otvaranja dvogodišnje izložbe moderne umetnosti u Bosni. Kada su videli bunker, odmah su pomislili da bi savršeno poslužio kao mesto za izložbu moderne umetnosti iz 11 balkanskih zemalja, od kojih su šest bivše jugoslovenske republike čiji su građani nekada finansirali tajni objekat bez svog znanja.

Vojska Bosne i lokalne vlasti u obližnjem mestašcu Konjic, koje će uskoro da preuzmu vlasništvo nad prostorom od vojske, dozvolili su umetnicima da ga koriste.

U poslednje vreme, vojnici su organizovali obilaske bunkera za umetnike, vodeći ih dugim hodnicima i objašnjavajući im namenu raznih prostorija, na kratko uključujući agregate.

"Izgrađen je u iščekivanju katastrofe koja se nikada nije desila", kaže Branislav Dimitrijević, umetnik iz Srbije, odabran da bude jedan od tri selektora prve dvogodišnje izložbe planirane za maj 2011. godine.

"Umesto toga, preživeli smo običan rat koji se vodio primitivnim puškama i noževima, za koji nismo bili pripremljeni", dodaje Dimitrijević, misleći na ratove iz devedesetih godina prošlog veka.

Dimitrijević i druga dva selektora, Jusuf Hadžifejzović iz Bosne i Petar Ćuković iz Crne Gore, već su sastavili preliminarni spisak od četrdesetak umetnika koje planiraju da pozovu na "umetničku intervenciju" u bunkeru.

Dimitrijević je opisao bunker kao "instalaciju" samu po sebi, nešto što je dato i ne može da se izmeni, ali sa čim može da se poigra.

Za sada, koncept izložbe ima radni naslov "vremeplov", jer vas bunker "vodi u prošla vremena hladnog rata, ali istovremeno na neki način govori i o budućnosti jer je savremena dominantna kultura takođe prepuna apokaliptičnih scenarija koji se samo umnožavaju", kaže Dimitrijević.

"Lokacija na kojoj se održava izložba obično vas stavlja u određeni kontekst... a ovo je jedna od takvih situacija", kaže Petar Ćuković. "Ova lokacija ima neizmernu snagu sama po sebi i nije bilo lako setiti se imena umetnika čije radove ona neće zaseniti... zato što će posetioci povezati njihov rad sa bunkerom", dodaje on.

Umetnici veruju da će darivanjem novog života Titovom bunkeru kao likovnoj galeriji izložiti sudu često apsurdno političko i kulturnu nasleđe dvadesetog veka.

"Planirali su da se sakriju ovde šest meseci, ali šta onda? Šta su mislili da će zateći kada izađu?" šali se Borka Pavićević, iz Beograda, čiji je Centar za kulturnu dekontaminaciju jedan od partnera Bijenala. "Ovaj objekat je nastao kao rezultat apsurda...ali sada ova beskorisna stvar može da postane veoma korisna kao izraz ljudske sposobnosti da sanja", dodaje Pavićevićeva.

Direktor Bijenala, Edin Hozić, smatra da ovaj događaj i mesto na kojem će se on odigrati pružaju mogućnost "za bolje razumevanje prošlosti i racionalniji pogled na budućnost."

Svake godine, dve zemlje iz grupe od 11 – šest bivših jugoslovenskih republika plus Turska, Bugarska, Rumunija,  Albanija i Grčka – biće odabrane da budu partneri bijenala. Na bijenalu će biti organizovano ukupno šest izložba od radova stvorenih u bunkeru i specijalno za njega, kaže Hozić.  

Budući da većina umetničkih radova ostaje u bunkeru, on će tako biti preobražen iz jednog od najskupljih vojnih objekata na svetu u jednu od najvrednijih likovnih galerija, galerija za koju se umetnici nadaju da će pronaći mesto na kulturnoj karti Evrope.
I dok je nemoguće izmeniti prošlost, moguće je posmatrati je u drugačijem kontekstu, smatra Ćuković.

"Ako prevedete količinu novca utrošenu na izgradnju ovog bunkera u druge projekte na koje je mogao da se potroši, kao što su izgradnja škola ili puteva, pada vam na pamet da se ratovi u bivšoj Jugoslaviji možda ne bi desili da su prioriteti u investicijama bili drugačiji", kaže on.

Aida Sunje je slobodna novinarka iz Sarajeva.Balkan Insight je internet izdanje BIRN-a. Ovaj članak je finansiran u sklopu projekta BICCED, uz podršku Švajcarskog kulturnog programa.

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...
Darko 23.09.2019.
Teško da će neko južno od Save da se vraća ...
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...