Nacrt pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada - "lična karta" za svaku zgradu

03.06.2010. | Mladen Bogićević | Gradjevinarstvo.rs

Na kraju prvog dana Druge međunarodne konferencije o arhitekturi i nekretninama Blok 2010 održan je i panel Green Forum na kome je najavljeno objavljivanje Nacrta pravilnika o energetskoj efikasnosti objekata koji bi trebalo da bude predstavljen 31. juna 2010. godine.

Na panelu su učestvovali dr Ružica Božović Stamenović, kao moderator panela, Chris Bosse, arhitekta iz australije kao gost, i tim koji je učestvovao u izradi Nacrta pravilnika: prof. dr Milica Jovanović-Popović, redovni profesor na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, predsednik Inženjerske komore Srbije Prof. dr Dragoslav  Šumarac, dipl. građ. inž, i Jasminka Pavlović iz Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje.

Učesnici panela predstavili su deo svojih napora da postave prvi zakonski okvir za sertifikaciju zgrada u smislu energetske efikasnosti. Ideja je da svaka zgrada ima "ličnu kartu" potrošnje energije što bi vremenom trebalo da uvede dodatni red na tržištu nekretnina, ali i da postavi više standarde gradnje, odnosno življenja.

U svetu postoje brojni standardi koji se odnose na energetsku efikasnost i ekološke karakteristike objekata i prvo pitanje je bilo da li Republika Srbija treba da preuzme standard iz neke od zemalja sa sličnim klimatskim i drugim uslovima, ili da se pristupi stvaranju standarda po sopstvenim merilima.

Tim koji je radio na Nacrtu odlučio se za drugu varijantu i u narednim mesecima biće im potrebna pomoć stručne javnosti kako bi se, možda već u septembru, došlo do konačne verzije prvog domaćeg standarda za energetsku efikasnost u zgradarstvu.

Problematika postavljanja standarda potrošnje energije

Da bi Nacrt zaživeo trebalo bi rešiti neke od osnovnih problema, brojnih i raznorodnih: može li se dodavanjem sloja izolacije prekoračiti građevinska linija, kako će izgledati polaganje stručnih ispita i dobijanje licenci za verifikaciju energetske efikasnosti objekata, koje će se mere sprovoditi za utvrđivanje energetske potrošnje, itd.

Pored ovih, postoje i brojna pitanja koja spadaju u resore drugih ministarstava: kako rešiti pitanje finansiranja rekonstrukcije postojećih objekata ili gradnje novih koji će ispuniti standard, da li će ove napore država moći podržati subvencijama ili poreskim olakšicama za proizvođače, uvoznike, izvođače radova, ali i krajnje korisnike, itd.

Na kraju naravno ostaje i pitanje reakcije izvođača, projektanata, i krajnjih korisnika.

S obzirom da je energetska efikasnost neraskidivo povezana i sa korišćenjem obnovljivih izvora energije, naročito geotermalne i solarne, pitanje je i koliko je naša građevinska industrija, ali i tržište, u mogućnosti da stručno i na ekonomskom planu odgovori na nove zahteve.

Učesnici panela istakli su da je dobrim projektovanjem relativno jednostavno ispuniti ono što predlaže Nacrt pravilnika kada govorimo o novogradnji, ali da će, po prirodi stvari (i potvrđenim iskustvima drugih zemalja) daleko komplikovaniji slučaj biti sa postojećim objektima:

- Kada govorimo o postojećim objektima ne možemo govoriti o energetskoj efikasnosti već o uštedi energije - rekla je prof. dr Milica Jovanović-Popović, a na pitanje posetioca konferencije u vezi sa objektima koji su zaštićeni spomenici kulture dodala je:

- Svakako da će ovi objekti biti izuzeti i za njih će važiti posebna pravila. Tamo gde je moguće, u tim slučajevima, mogu se raditi unutrašnje intervencije, na primer zamenom stolarije možemo postići izvesne uštede, ali svakako da će to morati biti rešavano od slučaja do slučaja. Međutim, ovi objekti su mali deo izgrađenog fonda kod nas tako da još dugo neće predstavljati goruće pitanje.

Tom prilikom ona je navela i tvrdnju ljudi iz beogradskih toplana da samo sanacijom postojećih sistema, zamenom ventila i drugim unapređenjem samih toplana, može da se postigne ušteda energije od 20 odsto, što će reći da postoji mnogo prostora za velike uštede pre nego što dođemo do problematike koju sa sobom nosi rekonstrukcija pojedinih primera arhitekture.

Svest graditelja - ključni faktor uspeha energetske efikasnosti

Učesnici panela istakli su i potrebu za novim pristupom koji svi akteri našeg građevinarstva treba da imaju u svim fazama projekta u smislu energetske efikasnosti. Pristup projektovanju danas podrazumeva sinhronizovani rad projektanata različitih profila, tj. blisku i neposrednu saradnju arhitekata, mašinskih i elektro inženjera, statičara, itd.

Kada se od prve skice razmišlja o potrošnji energije i implementaciji efikasnih rešenja u projekat tada je relativno lako postići bilo koji standard ma koliko on oštar bio. Invetivnost projektanata i dalje ostaje ključ uspešnosti projekta, a danas je postignuta ušteda energije jedan od osnovnih pokazatelja te inventivnosti.

Istaknuta je i uloga gradskih planera, urbanista, jer, odgovornost svih nas prema potrošnji resursa i održivom razvoju u građevinarstvu počinje upravo tu - od formiranja prostornih celina i regulacije urbanog tkiva. Na dobro postavljenoj matrici pojedinačni projekti će lakše naći dalji put ka iskorišćenju prirodnih uslova okruženja i klime.

Na kraju dolazi i veština i savesnost izvođača i svakog zaposlenog na gradilištu. Samo odgovornim postupanjem egzekutora ideja projekta može uspešno da zaživi i ispuni svoj puni potencijal. Velik posao je pred svima nama, nema razloga da ga ne izvedemo kako valja.

Energetska efikasnost Evropa-Srbija

Na panelu je istaknuto i da zgrade u Srbiji troše čak 60% ukupne potrošene energije u Srbiji, dok je taj procenat u Evropi oko 40 odsto. Nacrt pravilnika orjentisan je i ka Drugoj direktivi Evropske unije 20/20/20 koja je postavila za cilj smanjenje potrošnje energije za 20% do 2020. godine, uz povećano učešće energije iz obnovljivih izvora za 20% i smanjenje emisije štetnih gasova za 20% (u odnosu na nivo iz 1990. godine). Učesnici panela istakli su da se već dogodine očekuje usaglašavanje projekata sa ovom zakonskom regulativom.

Naveden je i primer iz Nemačke gde je za rekonstrukciju postojećih zgrada potrošeno 400 evra po kvadratu, uz ugradnju specijalnih prozora sa trostrukim zastakljivanjem koji zapravo zagrevaju unutrašnjost objekta kada je to potrebno (po ceni od 1.400 evra po kvadratu stolarije). Ovim je postignut nivo potrošnje energije za grejanje od 40kWh/m2.

Inače, evropski prosek potrošnje energije za grejanje iznosi oko 70kWh/m2 dok se u Srbiji kreće od 120 do 150kWh/m2.

- Još jedan problem pred kojim ćemo se naći prilikom rekonstrukcije jeste - šta će to doneti korisnicima prostora. Možete zameniti stolariju i smanjiti curenje vazduha ali tada ćete izgubiti na kvalitetu vazduha u prostoriji, pa paralelno sa tim mora da se obezbedi i odgovarajući ventilacioni sistem - rekla je prof. dr Milica Jovanović-Popović:

- Naravno, problem predstavlja i cena energije koja kod nas još uvek nije na tržišnom nivou već je subvencionisana. Ovo produžuje rok otplate investicije u energetsku efikasnost.

Licence za energetsku sertifikaciju objekata

Predsednik Inženjerske komore Srbije Prof. dr Dragoslav  Šumarac, odgovarajući na pitanje posetilaca u vezi sa potencijalom za mali biznis i male izvođače na novom tržištu rekonstrukcije objekata koje će biti otvoreno rekao je:

- Biće moguće otvoriti firmu koja će se baviti sertifikacijom objekata. Za jednostavnije projekte energetsku efikasnost moći će da potvrdi i pojedinac sa licencom koje će izdavati resorno ministarstvo. Još uvek smo u fazi definisanja koliko će stručnjaka, i kog profila, morati da bude u firmi koja će vršiti sertifikaciju kompleksnijih objekata.

On je objasnio i postupak dobijanja ovih licenci:

- Za licence koje daju pravo da se bavite ovim poslom moraćete da polažete stručni ispit. Mislimo da će biti određeno i pohađanje dopunske stručne nastave, verovatno u trajanju od trideset časova. U svakom slučaju Inženjerska komora planira da uvede dopunsku nastavu za izdavanje inženjerskih licenci kako bi premostila jaz koji se u inženjerskoj struci pojavio nakon usvajanja bolonjskog sistema školovanja i profesionalne prakse.

Kako bi plan o uvođenju standarda energetske efikasnosti postao realnost biće potrebna i izrada nacionalnog softvera koji treba da obradi podatke i proračuna krajnje parametre na osnovu kojih će objekat dobiti mesto u sistemu klasifikacije koji bude postavljen.

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...
Miodrag 27.08.2019.
Jedno pitanje. Šta ako je investitor NN lic...
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...