Tim naučnika sa RMIT univerziteta u Melburnu predstavio je inovativan postupak koji bi mogao da preoblikuje građevinsku industriju i značajno smanji njen negativan uticaj na životnu sredinu. Umesto oslanjanja isključivo na cement - čija proizvodnja, prema podacima Prinstona, učestvuje sa čak 8% u globalnoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte - stručnjaci su kao saveznika pronašli glinu.
Ilustracija
Najveći potencijal pokazala je kombinacija dve vrste gline - niskokvalitetnog kaolinita i minerala poznatog kao ilit. Kada se pomešaju u jednakim razmerama i zagreju na 600 stepeni Celzijusa, oslobađa se sposobnost ilita da se povezuje sa vodom i cementom.
Rezultat je, kako navode istraživači, beton koji je ne samo čvršći, već i znatno otporniji na spoljne uticaje.
Oglas
Prema rečima vođe projekta, prof. Chamila Gunasekara, ovim pristupom može da se zameni do 20% cementa u standardnim mešavinama, a pritom se dobija materijal boljih performansi. Testiranja su pokazala da se poroznost smanjuje za 41%, dok se pritisna čvrstoća povećava za 15%.
Ključ, objašnjava Gunasekara, leži u promenama koje se dešavaju u rasporedu gvožđa unutar materijala, što dovodi do kompaktnije unutrašnje strukture.
Pored eksperimentalnih rezultata, tim se oslonio i na napredni softverski alat koji im je omogućio da virtuelno analiziraju ponašanje različitih tipova gline. Time su smanjili obim laboratorijskog rada, a istovremeno otvorili vrata primeni ove tehnologije i na istraživanje drugih građevinskih materijala.
Kako ističe istraživač Yuguo Yu, digitalna simulacija može ubrzati širu upotrebu ekološki prihvatljivih rešenja u industriji.
Autor studije, Roshan Jayathilakage, naglasio je da metod nije samo tehnički izvodljiv već i ekonomski i ekološki održiv. Upravo ta kombinacija, kako se ocenjuje, daje ovom istraživanju realnu šansu za komercijalizaciju.
Interesantno je da se paralelno razvijaju i druge alternative - od betona sa dodatkom šljake i letećeg pepela, do eksperimentalnih mešavina koje koriste čak i talog kafe.
Ove inovacije imaju zajednički cilj: da se smanji emisija štetnih gasova i da se pronađu održiviji putevi za građevinsku industriju.
Na RMIT univerzitetu istraživanje se ne završava samo u laboratoriji - ispituju se i performanse u realnim uslovima, na različitim tipovima zemljišta, kako bi se došlo do optimalne formule prilagođene lokalnim prilikama. Naučnici veruju da će ovakav pristup pomoći projektantima da razviju energetski efikasne smeše koje mogu da se koriste širom sveta.
