Od ukupno 3,35 miliona stambenih jedinica u Srbiji, trenutno je 1,3 miliona „zrelo“ za ozbiljnu rekonstrukciju. To znači zamenu nekoliko miliona kvadrata stolarije, podova, desetine hiljada kilometara elektroinstalacija, vodovodnih i kanalizacionih cevi, obnovu fasada i sanaciju ravnih krovova i krovnih konstrukcija, ali i zapošljavanje ogromnog broja malih i srednjih preduzeća.
- Ako znamo da u Srbiji ima 90 odsto firmi koje zapošljavaju od jednog do deset radnika, ogroman broj malih preduzeća prerašće u srednja zahvaljujući obnovi stambenih objekata - kaže za „Novosti“ Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-industrijske komore. - Prosečna kreditna linija za takvu vrstu radova kretala bi se od 2.500 do 5.000 evra u zavisnosti od stepena rekonstrukcije. Dakle, ceo projekat vredan je između 3,5 i pet milijardi evra. Neophodno je da se država pobrine da kamatne stope budu drastično niže nego sada, odnosno da za vlasnike stanova mesečna rata ne prelazi 50 evra. Reč je o dugoročnom projektu, koji bi bio i te kako isplativ za državu, doprineo bi velikoj uštedi energije, vodi, smanjio bi se rizik od požara zbog dotrajalih instalacija ili poplava u stanovima.
Oglas
Rodić kaže da bi ovaj projekat trebalo da nauči birokratiju da dozvole za adaptacije izdaje brže, a ne da se na te papire čeka mesecima.
- Za ovakvu investiciju treba da budu veoma zainteresovani i strani isporučioci repromaterijala, posebno u građevinskoj hemiji, te da i oni sa prihvatljivim cenama daju svoj doprinos – navodi Rodić.
- Najbolji primer opravdanosti ovog projekta je naselje Stepa Stepanović, gde su objekti rađeni po pravilima energetske efiksanosti, pa je utrošak energije duplo manji nego u ostalim stambenim kompleksima.
Opasnost za prolaznike
- Posebno treba obratiti pažnju na centralne gradske zone gde se nalaze stara zdanja čije fasade predstavljaju opasnost za prolaznike – navodi Rodić. - Sanacija takvih objekata u velikoj meri zavisi od lokalnih samouprava, koje moraju organizovano da pristupe obnovi.
