Uništena srpska građevinska industrija našla spas u Rusiji

06.12.2013. | Glas Rusije

Prema nedavno objavljenim podacima beogradskog Instituta za tržišna istraživanja, građevinska industrija u Srbiji beleži neverovatan pad aktivnosti. Međutim, iako su domaće građevinske firme u velikoj meri prestale sa radom i ugasile svoje mašine zbog dobro poznate krize kojoj se ne vidi kraja, srpska građevinska industrija ipak na drugoj strani doživljava pravi procvat zahvaljujući poslovima na istoku Evrope, ili tačnije – u Rusiji, na izgradnji infrastrukture olimpijskog grada Sočija.

Dakle, pođimo redom. U Srbiji je samo tokom prve polovine ove godine vrednost izvedenih građevinskih radova u zemlji opala za čitavih 36% u odnosu na isti period prošle godine, pa zato nije preterano reći da je srpska građevinska industrija skoro prepolovljena i to samo za poslednjih godinu dana. To se pre svega objašnjava sa dramatično smanjenom tražnjom za stanovima zbog niske kupovne moći stanovništva, kao i kašnjenjem uizgradnji puteva i železnice.

I mada su srpski građevinci prilično besposleni u samoj Srbiji, oni su na istoku kontinenta uposleni do krajnjih granica svojih mogućnosti. O tome svedoči podatak da je na brojnim gradilištima u Sočiju zaposleno oko 5.000 radnika iz Srbije, na projektima čija se vrednost penje i na celih milijardu evra. Poslednji u nizu uspešno okončanih poduhvata srpskih neimara bio je završetak međunarodnog olimpijskog univerziteta u tom gradu na obali Crnog mora, kog je prošlog meseca svečano otvorio ruski predsednik Vladimir Putin.

Pored toga, samo na primer preduzeće "Užice putevi" završava još četiri velika objekta u blizini, a njihov direktor je zadovoljno izjavio da su dobili još jedan posao u Rusiji, u vrednosti od oko 400 miliona evra. Radi se o tome da je ta užička firma u Sočiju i obližnjoj Krasnoj poljani u poslednje dve godine izgradila oko pola miliona kvadratnih metara hotelskog i stambenog prostora i četiri mosta, a vrednost radova je iznosila 750 miliona dolara.

Ono što je pri tom posebno važno, to je činjenica da se sav građevinski materijal, uključujući i nameštaj za novoizgrađene objekte dovozi iz Srbije. Na primer, samo kada je reč o crepovima, pomenimo da je iz fabrike u Kanjiži za Rusiju otišlo više od četvrt miliona crepova u 50 kamiona, a njime je pokriveno nekoliko ogromnih sportsko-turističkih objekata. To znači da je sa srpskim crepom pokriveno oko 200.000 kvadratnih metara krovnih površina u olimpijskom Sočiju.

Ali da se za trenutak ponovo vratimo na početak ove priče i na nedavno objavljeni podatak da je vrednost izvedenih radova građevinske industrije u Srbiji opala za gotovo 40% samo u poslednjih godinu dana. Iz te tragične činjenice nije teško izvesti zaključak da je spasonosno rešenje za domaću građevinsku operativu izlazak na strana tržišta. Imajući u vidu izuzetno uspešan primer obimne igradnje u ruskom Sočiju, prirodno se nameće odgovor na pitanje gde se nalaze ta tržišta.

Jednostavno rečeno – tamo gde se još uvek nije osetila svetska ekonomska kriza, a to je konkretno grad Soči, u čije olimpijske objekte i prateću infrastrukturu je Rusija uložila čitavih 50 milijardi dolara. A na svu sreću, upravo srpskim građevincima je pripao znatan deo kolača u tom poduhvatu veka.

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Milan 29.03.2020.
Divno..da li neko zna koja je to boja i gde...
Svetlana 23.03.2020.
Postovana ministarka, objasnite nam kako da...
Grada 22.03.2020.
Jesmo li mi gradjani treceg reda
Milan 12.03.2020.
Kolike su dnevnice fizikalaca?
goran 11.03.2020.
"na teritoriji glavnog grada doneto jedno r...