Auto-putevi u Srbiji neće se više graditi iz kredita, već samo putem koncesije, stav je Vlade Srbije. Prema rečima Velimira Ilića, ministra građevinarstva, takva sudbina očekuje ne samo Koridor 11, odnosno auto-put Beograd-južni Jadran, već i takozvani moravski koridor – od Pojata do Preljine, kao i brzu saobraćajnicu od Novog Sada do Rume.
Prema predlogu budžeta za narednu godinu, novac je obezbeđen samo za tehničkog, pravnog i finansijskog savetnika za koncesiju Beograd-Požega. Najbolju tehničku ponudu u pretkvalifikaciji za ovu koncesiju dala je "Šandong hajd spid grupa". Stručna komisija za ocenu četiri prispele ponude još nije završila izveštaj. Ministarstvo građevinarstva će uskoro obavestiti ponuđače ko ide u sledeći krug, a to znači dostavljanje finansijske ponude. Prema grubim procenama, vrednost radova premašuje 450 miliona evra.
Oglas
- Pripremamo tender za izbor savetnika za koncesiju – kaže Ilić. - Biće to neutralna međunarodna konsultantska kuća, koja će dobiti zadatak da pripremi predlog koncesionog ugovora. Plan je da to bude BOT model, a to znači: izgradi, koristi i vrati auto-put državi posle koncesionog perioda u ispravnom stanju.
Predmet koncesije je izgradnja, održavanje i korišćenje dve deonice Koridora 11, Surčin-Obrenovac u dužini od 17,6 kilometara, uključujući i most na Savi i Preljina-Požega u dužini od 31 kilometar. Koncesionar će dobiti na održavanje i korišćenje i deonicu od 103 kilometra između Obrenovca i Preljine i to je takođe predmet koncesije. Taj deo Srbija sama gradi iz budžeta, kineskog i azerbejdžanskog kredita.
Inače, "Šandong", koji je dao najbolju tehničku ponudu, već je angažovan na izgradnji dve deonice auto-puta Beograd-južni Jadran. Te deonice od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga grade se iz kineskog kredita od 334 miliona dolara. Za deo od Uba do Lajkovca zadužen je domaći konzorcijum i ti radovi se finansiraju iz budžeta. Deo od Ljiga do Preljine radi azerbejdžanski "Azvirt" iz kredita Azerbejdžana.
Iskustva
Koncesije su se najbolje pokazale u Francuskoj, gde je dobar deo auto-puteva izgrađen zahvaljujući ovom modelu. U Mađarskoj je čak pala vlada zbog koncesije, jer je na auto-putu bilo manje vozila nego što je predviđeno saobraćajnom studijom, pa je koncesionar tražio penale. U Hrvatskoj, prvi koncesioni ugovor spojio je Karlovac i Zagreb, potom Karlovac i Rijeku, a počelo je i spajanje Zagreba sa granicom Mađarske i Slovenije. U Češkoj, Slovačkoj i Sloveniji auto-putevi su se gradili iz budžeta.
