Vrednost ugovorenih i izvedenih građevinskih radova u Srbiji tokom prvog polugodišta ove godine beleži veliki pad. Ugovoreno je oko 15 odsto posla manje nego u istom periodu lane, a realizovano čak 40 procenata manje. Sada je kasno da se do kraja godine poveća obim izvedenih radova, jer rekonstrukcija vlade i zahtevi međunarodnih institucija da se poslovi koji su bili povereni propaloj "Alpini" povere novom izvođaču preko novog tendera podrazumevaju dodatno vreme za ugovaranje.
Izgradnja stanova u Srbiji je gotovo prepolovljena u odnosu na prošlu godinu, broj izdatih građevinskih dozvola smanjen je za petinu, a velike infrastrukturne objekte grade mahom strane kompanije, tako da se sektor građevinarstva sve više srozava. Poslovanje domaćih kompanija dodatno otežava i činjenica da im samo država duguje između 400 miliona i milijardu evra, pa je zbog nelikvidnosti mnogih firmi od prošle godine bez posla ostalo novih 3.000 radnika, a procenjuje se da čak 30.000 ljudi radi na crno.
Oglas
Na pitanje ko je kriv za ovako sumornu sliku u našem građevinarstvu, predsednik Samostalnog sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Duško Vuković odgovara – država, i to zato što nakon godina i godina upozoravanja i traženja nije osnovala ozbiljnu državnu razvojnu banku koja će finansirati velike strateške projekte i obezbediti neophodne garancije domaćim firmama, već ih je prepustila strancima.
Vuković kaže da u poslednjih desetak godina nijedan ključni projekat u Srbiji nisu dobila domaća preduzeća, a obrazloženje je uvek da država nema para i da mora da se zadužuje kod međunarodnih finansijskih institucija (a kada krediti dođu na naplatu, onda ima para). Problem je što te institucije insistiraju na podizanju tenderskih zahteva, tako da domaće firme ne mogu da ih ispune, pa taj novac (koji kasnije vraćaju svi građani Srbije) praktično mogu da koriste samo velike inostrane kompanije. Dodatan problem je taj što velike multinacionalne kompanije koje dobijaju takve projekte na kraju otvore svoj ogranak u Srbiji i za mnogo manje novca angažuju domaće kompanije kao podizvođače, čime je ceo ovaj sistem obesmišljen, jer su tako na gubitku i domaći građevinari i budžet naše zemlje. Dok kredit vraćaju građani naše zemlje, profit odlazi u inostranstvo, umesto da ostane u Srbiji. Sagovornik smatra da je problem i to što država nije upotrebila nijedan mehanizam da kontroliše kada se domaći radnici isplaćuju, koja je minimalna zarada i kada se uplaćuju porezi i doprinosi. U razvijenim zemljama kao što je Nemačka, država je zaštitila radnike kolektivnim ugovorom, kojim je određena minimalna cena rada, a ona važi i za kompanije koje dolaze iz inostranstva, pa se i domaći građevinari odavno zalažu za isto rešenje.
Iako na prvi pogled izgleda da država čini brojne ustupke za privlačenje investitora, stručnjaci tvrde da je sve manje novih kompanija koje su spremne da posluju na našem tržištu, jer država ne čini dovoljno da olakša i podrži nove investicije. A nedostatak investicija dodatno koči oporavak građevinskog sektora.
