PRIJAVA-468X60-BANNER

Propada Spomenik zahvalnosti Francuskoj

22.07.2013. | Politika

Monumentalni Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, rad vajara Ivana Meštrovića, podignut pre 83 godine u znak zahvalnosti za pomoć Francuske Srbiji i saradnju u Prvom svetskom ratu – propada! Postament, sazdan od blokova bračkog kamena, prekriven je pukotinama i naprslinama. I tako već decenijama.

Na grandioznom postolju najugroženije su dve bočne reljefne kompozicije – "Sorbona", sa predstavom ženske figure koja simboliše prosvetnu pomoć Francuske srpskoj omladini, i "Ratnici" koji predstavljaju sadejstvo srpskih i francuskih vojnika. Narušena je i bronzana skulptura u obliku ženske figure natprirodne veličine sa ispruženim mačem koja simboliše Francusku u vihoru rata dok juriša u pomoć Srbiji. Na desnom tabanu figure nalazi se velika pukotina, uočena još pre četvrt veka!

Zbog sve lošijeg stanja Meštrovićevog dela proglašenog spomenikom kulture pre 48 godina, a potom i 1983.dobrom od velikog značaja, stručnjaci Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture završili su pre godinu i po dana projekat obnove, po nalogu Ministarstva rada i socijalne politike. Temeljna rekonstrukcija ipak nije počela jer je za taj poduhvat potrebno izdvojiti vrtoglavih 390.000 evra. O mogućnostima revitalizacije spomenika u srcu Kalemegdana pregovaralo se sa Ambasadom Francuske koja je još 2008. ponudila finansijsku podršku.

- Tada je dogovoreno da srpska strana izradi projekat sanacije i prevede ga na francuski jezik. Zaključeno je da se troškovi obnove snose solidarno, u istom obimu. Projekat je ambasadi predat sredinom prošle godine, ali zvaničan odgovor dosad nismo dobili – ističe Negovan Stanković, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, napominjući da se ovih dana priprema sastanak sa predstavnicima francuske ambasade i gradskog zavoda. U Ambasadi Francuske nisu želeli da komentarišu da li će učestvovati u finansiranju obnove spomenika i koliko bi novca za to izdvojili, iako je ambasador ove zemlje Fransoa Gzavije Denio nedavno izjavio da će Francuska podržati obnovu, primetivši da "spomenik trpi posledice zuba vremena".

Ključno je pitanje zašto se čekalo tri godine da projekat bude završen. U toku njegove izrade "zapelo" je kod vrste kamena kojim bi postament spomenika trebalo da bude obložen.

- Originalni kamen je iz Hrvatske, pa su troškovi sanacije zbog planiranja ponovne ugradnje iste vrste porasli za oko 25 odsto, sa čim se ministarstvo nije složilo, a na čemu je insistirao Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Zato je zatraženo mišljenje Ministarstva kulture koje je formiralo komisiju i 2012. donelo rešenje po kojem može da se koristi kamen odgovarajućeg kvaliteta poreklom iz Srbije – objašnjava Stanković.

Projektom se predviđa se zamena kamene obloge kamenom fizičko-mehaničkih svojstava mermera "karera bjanko ce" koji ima potrebne karakteristike. Time je definitivno potvrđeno ono što su stručnjaci odavno utvrdili – glavni uzročnik propadanja postamenta je u prirodi dalmatinskog kamenakoji je poznat po nedovoljnoj tvrdoći, poroznosti i neotpornosti na vlagu. Projektom nije precizirano odakle će se tačno eksploatisati "ruda".

Aleksandra Ristanović, vajar gradskog zavoda, koja je učestvovala u izradi projekta, otkriva da su još 1970. godine stručnjaci Instituta za ispitivanje materijala konstatovali da je degradacija kamena najizraženija na bočnim reljefima.

- Dve godine kasnije usvojen je predlog akademskog vajara Oskara Barbelje, kojim se pored zamene postojećih reljefa i smeštanja originalnih u muzejsku ustanovu, predlaže skidanje površine postamenta za dva centimetra da bi se došlo do zdravije mase kamena. Tretirana je prednja površina postamenta na kojoj se nalazi natpis "A La France", pa je posle završetka radova ponovo isklesan natpis i popunjen zlatnom bojom. Od tada su bočni reljefi u ogromnoj meri izgubili formu tako da nema dileme oko njihove rekonstrukcije koja će se uraditi na osnovu gipsanih odlivaka. Projektom je predviđena i restauracija tih gipsanih pozitiva koji su 1963. godine izliveni  na osnovu originala iz Meštrovićeve galerije u Splitu – objašnjava Ristanovićeva, podsećajući da su i oni u međuvremenu pretrpeli oštećenja – sačuvano je oko 90 odsto površine reljefa "Sorbona" i oko 60 procenata "Ratnika".

- Srećna okolnost je to što su sačuvani svi ključni delovi reljefa sa predstavama najbitnijih segmenata, dakle sva lica i šake figura na oba reljefa – nabraja ona.

Pukotina od pet milimetara na bronzanoj skulpturi je nastala usled delovanja temperaturnih razlika na bronzu. Do toga je, dodaje Ristanovićeva, došlo zbog širenja betona za koji je utvrđeno da ispunjava donju zonu desnog stopala i donji deo šupljine skulpture.

 

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Gradjevinarstvo.rs 28.11.2022.
Poštovani Gorane, U tekstu je naveden taj...
Goran 28.11.2022.
Valjalo bi i navesti probleme sa lepkom koj...
DARKO 14.11.2022.
Opet legalizacija? Problem je što država ne...
Rada 24.10.2022.
Bravo za firmu Gem Trade N.Sad. Mogli bi na...
DARKO 17.10.2022.
Bilo bi lepo kada bi posle 10 godina otvori...

;