Prema izveštaju državnog revizora, reč je manje o tenderskim procedurama, a više o pregovorima po pozivu, na kojima su poslove dobijali određeni izvođači, iako je bilo povoljnijih ponuda.
Prednost u poslovima na Koridoru imali su Institut za puteve i CIP, a Putevi Srbije svoje odluke nisu ispravljali ni kada je Komisija za zaštitu ponuđača usvajala žalbe drugih učesnika. Zbog favorizovanja određenih preduzeća, samo je Geoput, kako tvrdi direktorka Milica Trifković, izgubio poslove vredne 27 miliona evra.
"Tokom 2010. i polovine 2011. Geoput je izgubio, odnosno bio eliminisan iz trke za 25 poslova, koje su dobijali ili Institut za puteve ili CIP. Posao za deonicu Ljig-Lajkovac, u vrednosti od 200 miliona dinara, dobio je Institut, iako su i Geoput i Centar za puteve Vojvodine (CPV) imali bolje ponude. Postupak je sproveden tako da su pregovore vodili sa jednom ili dve firme, pritom ugovarajući ekstremno visoke cene", napominje Milica Trifković.
Oglas
Komisija za zaštitu ponuđača je tako u više od deset slučajeva poništila odluke Puteva Srbije i tražila da se posao dodeli onima koji imaju najbolju ponudu, ali to ni u jednom slučaju nije učinjeno. Tu se priča ne završava. Uprkos tome što je Geoput u septembru 2010. dao za 150 miliona dinara bolju ponudu, posao za dve deonice puta (Novi Pazar-Aljinovići i Preljina-Pojate), koji je ovoga puta finansiran iz Nacionalnog investicionog plana, dodeljen je CIP-u. Nakon što je Komisija naložila da se ponovi postupak i posao dodeli najpovoljnijem ponuđaču, NIP poništava javnu nabavku pod izgovorom da – nema para.
Milioni evra koji su potrošeni na nezakonite ugovore nisu jedini koji su nestali iz državnog budžeta. Oni koji se razumeju u građevinske poslove dobro znaju da je tzv. redizajniranje projekata, u ovom slučaju onih koji se tiču Koridora, možda i najveća rupa u koju su bačeni milioni državnih evra. Redizajn ili preprojektovanje postalo je gotovo praksa, u kojoj se posle prihvaćenog glavnog projekta angažuju nove firme da bi ga "doradile", po pravilu, za visoke sume koje kasnije, u zbiru, znatno premašuju pravilo da udeo projektovanja u investiciji iznosi tri odsto.
Jedan od brojnih primera je ugovor o izradi glavnog projekta auto-puta E75 na Koridoru 10, za deonicu kod prelaza Kelebija, koji je pre dve godine sklopio AD Centar za puteve Vojvodine sa Putevima Srbije. Vrednost tog projekta je bila 139 miliona dinara. Međutim, samo dva meseca nakon što je glavni projekat predat, bez tendera, u pregovaračkom postupku dogovoreno je preprojektovanje jedne deonice puta, a taj posao u vrednosti od 20 miliona dinara dobilo je pet firmi među kojima nije bio Centar za puteve. Interesantno je i da je jedno od "srećnih" preduzeća bilo vlasništvo bliske rođake rukovodioca zaduženog za tendere u JP Koridorima Srbije.
"Preprojektovanje glavnih projekata nije redak slučaj i nekada se dešava da se to radi i po nekoliko puta, a u nekim slučajevima redizajniranja udvostruči početnu cenu za projektnu dokumentaciju. Zar u ovom konkretnom slučaju nije bilo logičnije da, ako ima korekcija u glavnom projektu, bude pozvana firma koja ga je radila nego se za kozmetičke dorade angažuju potpuno nova preduzeća kojima je plaćeno ukupno 20 miliona dinara".
Ali, redizajniranje nije jedini razlog za skuplje deonice, jer novi projekat moraju da ispoštuju i izvođači radova, kojima je to prilika da cene ugovorene u tenderskoj proceduri značajno uvećaju.
U preduzeću Koridori Srbije demantuju optužbe koje su iznete u ovom slučaju. "Ovi navodi su neosnovani". Oni tvrde da su Putevi Srbije ugovorili izradu glavnog projekta za tu deonicu sa AD Centrom za puteve Vojvodina. Projektna dokumentacija koju je ta firma dostavila Koridorima Srbije odnosila se na pun profil auto-puta, iako je sa izvođačima bila dogovorena izgradnja polu auto-puta. Naručilac izgradnje je, napominju u ovom preduzeću, bilo ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, a korisnik Koridori Srbije.
"Budući da se radi o neusaglašenosti ugovora za projektovanje i ugovora za građenje, Koridori Srbije sproveli su novu javnu nabavku " kažu u Koridorima i dodaju da je ta procedura bila zakonita i da su u njoj izabrali najpovoljnijeg ponuđača koji je trebalo da projekat dopuni tako da omogući faznu izgradnju. "Ovo sve je bilo neophodno kako bi se omogućilo izvođenje radova i realizacija već potpisanog ugovora sa izvođačem radova“, napominju u ovom preduzeću.
Konzorcijum firmi koji je radio levu traku autoputa Horgoš-Beograd, predvodila je Nibens grupa sve dok njen vlasnik, Milo Đurašković, nije uhapšen zbog malverzacija i "isisavanja kapitala" iz privatizovanih putarskih firmi. Radove je preuzela najvećim delom firma Borovica transport, ali kako je i njen vlasnik, Dušan Borovica uhapšen zbog korupcionaške afere, posao su delimično završili Planum i Putevi Užice, mada je obilaznica oko Subotice ostala nezavršena. Za završetak radova početkom ove godine nedostajalo je milijardu i po dinara.
Deset puta naplatili isto
Koliko novca je bačeno na redizajniranje projekata tačno ne može da se utvrdi. "Za izgradnju obilaznice oko Beograda najmanje deset puta je rađen redizajn za nekih pet kilometara, a za to je izdvojeno 600 miliona dinara. Kuriozitet je to što je svaki put angažovana ista projektantska kuća, a ona je uredno svaki put dostavljala isti projekat".
