Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, izjavio je da će biti doneta odluka o osnivanju Kancelarije za brze odgovore, koja će pre svega biti usmerena na skraćivanje rokova za odobravanje građevinskih dozvola, kao i procedura vezanih za katastar i zemljište. Sistemski napredak u toj oblasti, kako reče, može biti napravljen samo izmenama Zakona o planiranju i izgradnji. Milan Miljević, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva i rukovodilac radne grupe za izmenu ovog propisa, najavljuje da će Nacrt zakona biti gotov za 15 do 20 dana.
Investitor će ubuduće građevinsku dozvolu za četvorospratnu zgradu dobijati u roku od mesec i po do dva, bilo da je reč o Požarevcu, Čačku ili Smederevu, pod uslovom da je prostor na kome gradi pokriven planskom dokumentacijom. Dozvole će dobijati na jednom šalteru, što znači, da će zahteve predavati na jednom mestu, a službenici odeljenja za urbanizam će interno pribavljati saglasnost i mišljenja drugih službi.
Skraćenju vremena najviše će doprineti to što graditelji više neće morati da dostavljaju saglasnost i mišljenja za vodu, kanalizaciju ili struju od javnih preduzeća. Miljević kaže da za tim nema potrebe, jer su sva potrebna mišljenja javnih preduzeća već dobijena pri izradi planova detaljne regulacije.
Oglas
To bi trebalo prilično da skrati vreme investitorima. Prema analizi, koju je svojevremeno uradila američka organizacija USAID, isključivanje javnih preduzeća iz procesa odlučivanja skratilo bi proceduru za dobijanje građevinske dozvole najmanje za 100 dana ili tri meseca. Problem sa javnim preduzećima bio je to što su investitori morali po tri puta da kucaju na njihova vrata. Najpre je trebalo da od njih dobiju tehničke uslove za projektovanje, potom saglasnost na projekat i na kraju odobrenje da je izgrađeno kako treba.
- Saglasnost javnih preduzeća biće i dalje neophodna za objekte koji se grade na području koje nije pokriveno planom detaljne regulacije. Ali neće biti potrebna saglasnost svih preduzeća već samo onih za koje službenik koji izdaje dozvolu proceni da su neophodna – objašnjava Miljević.
Kada je reč o naknadi za uređenje građevinskog zemljišta, koja se ubraja u najskuplje stavke pri gradnji, investitor će pri podnošenju zahteva za dozvolu morati da priloži samo ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište, a lokalne samouprave će odlučivati da li će on tu obavezu izmiriti za jednu, dve ili deset godina.
- Ministarstvo na to ne može da utiče. Ali ono što možemo jeste da propišemo ujednačene kriterijume po kojima će se određivati visina naknada. To ćemo verovatno učiniti kroz pravilnik – kaže Miljević.
Novina je i to što će za objekte od javnog značaja, poslovne i stambene zgrade investitori biti ponovo obavezni da dostavljaju idejni projekat jer je postojećim zakonom o planiranju i izgradnji ta obaveza ukinuta.
- Čini se da je trenutno važeći zakon više bio investitorski. Želimo da vratimo značaj arhitektonske struke i institucije konkursa za idejna rešenja, jer moramo voditi računa i kako izgledaju ti objekti koji se grade – kaže Miljević i dodaje da ovo neće važiti za kuće sa četiri stana i manje poslovne objekte.
Međutim, radna grupa još nije zauzela stav o plaćanju naknade za konverziju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine za vlasnike privatizovanih preduzeća, što najviše i tišti investitore.
Miljević kaže da postoje tri opcije. Da vlasnici privatizovanih preduzeća i investitori koji su svojevremeno besplatno dobili zemljište na korišćenje po automatizmu postanu vlasnici. Druga mogućnost je da ostane rešenje iz postojećeg zakona, prema kome vlasnici privatizovanih preduzeća i investitori koji potpadaju pod kategoriju obveznika ove naknade, plaćaju naknadu koja im se obračunava tako što se od tržišne vrednosti zemljišta oduzimaju troškovi pribavljanja prava korišćenja. I treća opcija je da svi oni koji su imali neki ugovorni odnos, odnosno koji su nešto platili državi ili lokalnoj samoupravi budu oslobođeni, a oni koji nisu da plate konverziju.
- Smatram da je ovo treće rešenje možda najbolje, to jest da svi koji su imali neki obligacioni odnos budu oslobođeni plaćanja. Oni kojima je svojevremeno administrativnim putem besplatno dodeljivano zemljište, bez prava raspolaganja, treba da plate konverziju. Ali o ovome odlučuje radna grupa koju čine predstavnici više ministarstava, univerzitetski profesori, predstavnici opština i gradova, kao i nevladinih organizacija – kaže Miljević.
