Stotinak građana Borče i Ovče najavilo je da će blokirati prolaz mašinama koje će na njihovim placevima, za koje smatraju da ih država ekspropriše po preniskim cenama, praviti deo Severne tangente, čiji je deo i most Zemun-Borča.
Oni su već podneli krivičnu prijavu protiv direktorke palilulske filijale Poreske uprave, koja je procenjivala vrednost eksproprisanih 109 parcela. Ponuđeno im je od 164 do 320 dinara po kvadratnom metru, dok je za neke površine u blizini, koje su takođe eksproprisane, država platila 6.000 dinara po kvadratu.
Prvi placevi u tom kraju, koje je država oduzela radi izgradnje Severne tangente, kažu predstavnici nezadovoljnih građana, isplaćeni su po neuporedivo višim cenama. Potom je, međutim, eksproprisano još više zemljišta nego u prvoj rundi – nešto za izgradnju druma, nešto za postavljanje benzinskih pumpi i ostalih neophodnih pratećih objekata – a ponuđene svote su drastično srezane. Po nižim cenama izuzeto je između 25 i 30 hektara. Reč je o potezu od Zrenjaninskog do Ovčanskog puta, uz još neke površine koje su blizu Pančevačkog puta.
Oglas
- Poreska uprava uopšte nije uzela u obzir adekvatnu poresku osnovicu, na kojoj se bazira procena vrednosti zemljišta za eksproprijaciju, a ne verujem ni da su poslali veštake na teren niti formirali komisiju stručnjaka da utvrdi vrednost placeva. Uprava se poziva na dva kupoprodajna ugovora zemlje u tom kraju, u kojima su cene zaista približne onima koje se sada nude – kaže advokat Predrag Savić, zastupnik pedesetak od sto građanasa leve dunavske obale.
Svesna njihovog nezadovoljstva, Direkcija za građevinsko zemljište je pitala Poresku upravu da li je moguće povisiti cene eksproprijacije. Ali, uprava to nije prihvatila.
- To je zemljište lošeg kvaliteta, bez infrastrukture, udaljeno četiri-pet kilometara od Zrenjaninskog puta. To je parametar, a ne saobraćajnica koja bi tuda tek trebalo da prođe. Zakon nam dozvoljava da gledamo samo trenutnu vrednost, a ona je, na osnovu tih kriterijuma i poreske osnovice, tolika kolika jeste. Propisi nalažu da cenu zasnujemo i na dva ugovora o prometu zemlje na tom području, a mi smo je bazirali na tri ugovora. To možda nekome ne deluje kao dovoljno parametara, ali nema mnogo prometa zemljištem u tom kraju, upravo zato što ono nije kvalitetno, a i malo ko hoće da kupuje zemlju da bi se bavio poljoprivredom. Cena koja im se nudi je adekvatna, a to što je za neke placeve u blizini dato više novca ne znači ništa. "U blizini" je u ovakvim poslovima veoma rastegljiv pojam i ne mogu se parcele samo na osnovu blizine upoređivati – navodi Snežana Vujičić-Radojčić, direktorka palilulske filijale Poreske uprave.
