Građevinari koji rade u inostranstvu godišnje zarade čak oko dve milijarde dolara. Međutim, taj novac uglavnom ostaje sa one strane granice.
Sa druge strane neimari koji rade u našoj zemlji muče se sa nedostatkom posla i, ako rade, skromnim i neredovnim zaradama.
Situacija je takva jer, kako objašnjava sekretar Udruženja za građevinarstvo u PKS Goran Rodić, naše građevinske firme su u inostranstvu osnovale svoja preduzeća ili mešovita s tamošnjim kompanijama, što je za njih povoljnije iz više razloga.
Oglas
Građevinari su godinama tražili pomoć države, koja im je samo obećavala, između ostalog i banku koja bi podržavala radove u inostranstvu.
Ali, pošto se od čekanja ne živi, oni koji nisu bili spremni da se tek tako predaju, otišli su u svet da rade preko novoosnovanih kompanija, koje se protežu od Švedske, Engleske, Austrije i Rusije do Kipra jer su naši neimari traženi i u Evropi, i u Aziji, i u Africi.
Samo u Zapadnoj Evropi radi oko 2.000 građevinara, ali ih je ipak najviše u Rusiji, Kazahstanu i Azerbejdžanu.
Naše neimare iz više zemalja zovu i danas, što bi Srbija trebalo da iskoristi u vreme velike krize, koja bi se većim zapošljavanjem i deviznim prilivom lakše prevazišla.
Zemlje Bliskog istoka, Afrike i Rusija imaju desetogodišnje planove za investicije vredne ukupno više od hiljadu milijardi dolara.
Rodić za novosadski Dnevnik kaže da iz Iraka stižu pozivi našim građevinarima da učestvuju na tenderima za izgradnju stanova i obnovu kompletne infrastrukture, a vrednost investicije procenjuje se na oko 700 milijardi dolara.
To je zato što posle sankcija i ratova nedostaje čak 750.000 stanova. Međutim, da bismo odgovorili ovakvim zahtevima, moramo, pre svega, imati dovoljno kvalitetne radne snage odgovarajuće starosne strukture.
