Norveška bi mogla da postane prva zemlja na svetu sa tunelom namenjenim prolasku brodova kroz planinu. Reč je o projektu Stad skipstunnel, infrastrukturnom poduhvatu koji bi omogućio plovilima da zaobiđu jedno od najopasnijih i vremenski najnepredvidljivijih područja duž norveške obale.
Stad skipstunnel (Foto: YouTube/kystverketWEB/screenshot)
Zapadna obala Norveške predstavlja ključni pomorski koridor za privredu zemlje, ali oblast oko poluostrva Stad već decenijama stvara probleme pomorskom saobraćaju. Jak vetar, nepovoljne morske struje i izloženost otvorenom moru često uzrokuju kašnjenja, prekide plovidbe i povećane bezbednosne rizike.
Kako bi rešile ovaj problem, norveške vlasti godinama razmatraju izgradnju plovnog tunela koji bi povezivao dve strane poluostrva i omogućio brodovima da izbegnu najopasniji deo rute.
Tunel bi prvenstveno služio kao alternativni prolaz tokom nepovoljnih vremenskih uslova, čime bi se povećala pouzdanost pomorskog transporta i smanjila zavisnost od kratkih vremenskih prozora pogodnih za plovidbu.
Prema tehničkim rešenjima koja se razmatraju, tunel bi imao unutrašnju visinu od oko 50 metara i širinu od približno 36 metara. Dimenzije su prilagođene obalnoj floti i plovilima srednje veličine, dok veliki prekookeanski brodovi ne bi mogli da koriste ovaj prolaz.
Izgradnja bi podrazumevala uklanjanje oko tri miliona kubnih metara stenske mase. Planirano je da se tunel tokom radova održava suvim pomoću privremenih barijera, dok bi po završetku iskopavanja usledilo kontrolisano puštanje vode i povezivanje sa morem.
Sam proces gradnje daleko je složeniji od klasičnog tunelskog iskopa. Posebna pažnja posvećena je oblikovanju unutrašnjosti kanala kako bi se obezbedilo bezbedno kretanje plovila i pravilno ponašanje vodenih tokova. Zbog toga projekat predviđa kombinaciju kontrolisanih miniranja, rada teške mehanizacije i preciznih tehnika završne obrade stenskih površina.
Iako tehnička izvodljivost projekta nije ozbiljno dovođena u pitanje, najveći izazov postali su rastući troškovi. Tokom godina procene su značajno porasle usled inflacije, geološke složenosti i promena projektnih zahteva.
Norveška vlada je u okviru budžeta za 2026. godinu predložila obustavljanje daljeg napretka projekta dok se ne izvrši nova analiza finansijske održivosti. Procene troškova dostigle su oko 808 miliona evra, što predstavlja gotovo dvostruko povećanje u odnosu na ranije javno pominjane iznose.
Međutim, deo poslanika u norveškom parlamentu usprotivio se zamrzavanju projekta. Kako navode specijalizovani izveštaji, parlament je zatražio nastavak pregovora i pronalaženje modela za smanjenje troškova, ocenjujući da tunel ima veliki značaj za dugoročni razvoj obalnog saobraćaja i logistike.
Zagovornici projekta ističu da bi stabilniji i predvidljiviji pomorski transport mogao imati značajan uticaj na privredu zemlje. Norveška je jedan od vodećih svetskih izvoznika morskih proizvoda, a podaci sektorskih organizacija pokazuju da je tokom 2025. godine izvezla rekordnih 2,8 miliona tona robe na više od 150 tržišta širom sveta.
Upravo zbog toga se Stad skipstunnel posmatra kao strateška infrastruktura koja bi smanjila kašnjenja, povećala bezbednost plovidbe i unapredila pouzdanost transportnih lanaca duž norveške obale.
Ipak, sudbina ovog jedinstvenog projekta trenutno više zavisi od političkih odluka i budžetskih mogućnosti nego od inženjerskih sposobnosti. Da li će Norveška zaista dobiti prvi brodski tunel na svetu biće poznato nakon završetka pregovora o konačnoj ceni i modelu finansiranja projekta.
