Tržište građevinskog materijala u Srbiji suočava se sa novim talasom poskupljenja, a distributeri upozoravaju da se cene pojedinih proizvoda menjaju gotovo na nedeljnom nivou. Rast troškova dodatno je ubrzan eskalacijom sukoba na Bliskom istoku, ali i zbog pojačane aktivnosti na velikim infrastrukturnim projektima, uključujući pripreme za EXPO 2027.
Ilustracija (Foto: AI generated)
Predstavnici kompanija koje snabdevaju domaće tržište građevinskim materijalom ističu za portal Biznis.rs da trenutna situacija podseća na period pandemije, kada su poremećaji u lancima snabdevanja izazvali nagli rast cena širom sektora. Ovoga puta, na tržište istovremeno utiču povećana potražnja i otežano snabdevanje određenim sirovinama.
Dodatni faktor predstavljaju i državne mere koje se odnose na uvoz pojedinih strateških proizvoda. Nakon popunjavanja predviđenih tarifnih kvota za određene vrste cementa i čeličnih proizvoda, na njihov uvoz primenjuje se carina od 50 odsto, što dodatno povećava troškove nabavke.
Distributeri uglavnom prenose rast ulaznih cena na krajnje kupce, dok snažna tražnja omogućava očuvanje postojećih marži. Ipak, problem više nije samo cena već i dostupnost robe. Prodaja je delimično usporena zbog nestašica i produženih rokova isporuke.
Kako navodi Biznis.rs, posebno je izražen nedostatak gips-kartonskih ploča, koje se koriste za pregradne zidove, spuštene plafone i različite završne radove. Dok su isporuke ranije stizale za svega nekoliko dana, sada se na robu čeka i do mesec dana, pri čemu prioritet imaju kupci koji unapred izvrše plaćanje.
Najveći rast cene od početka godine zabeležen je kod stiropora. Ovaj materijal je od početka godine poskupeo za više od 30%. Razlog se povezuje sa problemima u nabavci sirovina koje uglavnom dolaze sa Bliskog istoka i iz Grčke, koja je trenutno ostala praktično jedini značajan izvor snabdevanja.
Poskupljenja nisu zaobišla ni proizvode od metala. Cene eksera povećane su između 10 i 15 odsto, dok je armatura sa približno 690 evra po toni, početkom godine, dostigla oko 800 evra. Sličan trend beleži se i kod proizvođača opeke, koji su tokom ove godine već nekoliko puta korigovali cenovnike.
Sagovornici portala Biznis.rs ocenjuju da za deo poskupljenja postoje objektivni razlozi, ali da se u pojedinim slučajevima može govoriti i o iskorišćavanju tržišnih okolnosti. Zajednička procena distributera jeste da značajniji pad cena nije izgledan u narednom periodu.
Takva kretanja neminovno utiču i na cenu građevinskih radova, a potom i na cene nekretnina. Dodatnu potvrdu trenda daje i rast evropskog indeksa proizvođačkih cena u građevinarstvu, koji je već u prvom kvartalu zabeležio povećanje, pri čemu efekti najnovijih geopolitičkih dešavanja još nisu u potpunosti uračunati.
Zbog toga se očekuje da pritisak na cene tokom narednih meseci ostane izražen.
