Sektor građevinarstva u Srbiji beleži oporavak, sa značajnim rastom u drugom i trećem tromesečju 2023. godine, nakon pada u 2022. godini.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Depositphotos)
Oglas
Ekonomista Ivan Nikolić u svojoj analizi "Da li je zastoj u stanogradnji privremen" ističe da je ovaj rast rezultat velikih infrastrukturnih projekata, uključujući obilaznicu oko Beograda, Moravski koridor, auto-put Preljina-Požega, Ruma-Šabac, železničku prugu Novi Sad-Subotica, te gasni interkonektor Niš-Dimitrovgrad, piše Politika.
Međutim, stanogradnja nije pratila ovaj trend. Segmenti domaće proizvodnje i uvoz građevinskih materijala za stanogradnju pokazali su pad, posebno u kontekstu nestabilnosti tržišta građevinskih materijala usled pandemije COVID-19 i rata u Ukrajini. Količinski uvoz proizvoda poput zidarske opeke i crepa značajno je smanjen, što ukazuje na realni pad tražnje u sektoru stanogradnje.
Zabrinjavajući su i podaci Republičkog geodetskog zavoda o smanjenju broja kupoprodaja nepokretnosti u prvih šest meseci 2023. godine. Vrednost tržišta nepokretnosti u trećem tromesečju 2023. godine iznosila je 1,5 milijardi evra, što je pad od 10% u odnosu na prethodnu godinu.
Ipak, Nikolić navodi da je u drugom polugođu 2023. došlo do određenog poboljšanja u stanogradnji, zahvaljujući izgradnji većih stambenih kompleksa kao što su "Beograd na vodi", "Depo", "Voždove kapije", "Velport", "Viva rezidensis", kao i veliki stambeno-poslovni kompleks u Nišu.
Nikolić zaključuje da problem stanogradnje leži pre svega u smanjenoj tražnji, usled rasta cena stanova i inflacionih pritisaka. Zaoštreni monetarni uslovi i rast kamatnih stopa takođe su uticali na tražnju, iako je u Srbiji većina nekretnina kupljena bez kreditnih sredstava.
