Nakon krize izazvane pandemijom koja je ugrozila brojne sektore, cene građevinskog materijala iz dana u dan rastu. Ipak, gradnja u Srbiji ne posustaje. Od početka godine podneto je 20 odsto više zahteva za dobijanje građevinske dozvole nego u istom periodu 2021.
Projektovanje - ilustracija (Foto: Pixabay)
Od početka godine u Nišu je podneto 145 zahteva za dobijanje građevinske dozvole, a odobren je svaki drugi zahtev, prenosi RTS.
U Opštini Čajetina pristiglo je 170 zahteva za gradnju, a izdate su 104 građevinske dozvole. Kažu i da ima objekata koji odstupaju od građevinske dozvole.
"Ako dobije građevinsku dozvolu na hiljadu kvadrata, on može da napravi i 110.000 kvadrata i da dobije prekršajnu prijavu, jer je to samo odstupanje od građevinske dozvole i ne podleže krivičnoj odgovornosti i to svi danas u Srbiji znaju i svi ćute o tome. Na ovaj način kako je donet Zakon o ozakonjenju stavlja se u povlašćen položaj bespravni graditelj, a ide na štetu nas koji smo platili uredno komunalno opremanje", naveo je predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović.
U Beogradu je podneto skoro 2.000 zahteva za gradnju, a kranovi su na svakom koraku. Jedan od razloga je, objašnjavaju u gradu, nedostatak sredstava i vremena da se odgovori na sve zahteve. Problem predstavlja i nedostatak infrastrukture – vodovoda, kanalizacije i ulica ka tim objektima.
"Kada podnose za građevinsku dozvolu ukoliko nema infrastrukture oni moraju da zaključe ugovor sa Direkcijom za gradsko građevinsko zemljište o nedostajućoj infrastrukturi gde ili investitor preuzima obavezu da izgradi deo te infrastrukture ili grad preuzima obavezu da u roku predviđenom za izgradnju objekta izgradi tu infrastrukturu i to podrazumeva da se grad obavezuje da će, recimo u roku od dve godine koliko je potrebno da se izgradi jedan objekat, biti spremna i infrastruktura. U tom smislu nema prepreka za upotrebnu dozvolu", naveo je Marko Stojčić, urbanista Grada Beograda za RTS.
Stručnjaci podsećaju da je dobro to što se sve više gradi, ali napominju da se mora stati na put divljoj gradnji.
"Ima jedan prostor da se u stvari počne nelegalno graditi i onda pod određenim pritiskom to se legalizuje. Moje lično mišljenje je da treba ukinuti taj Zakon o legalizaciji i sve vratiti u normalne tokove, da se radi na osnovu važeće planske dokumentacije, a da legalizacija ne postoji", rekao je profesor Ivan Rašković sa Arhitektonskog fakulteta.
Oko 16.000 zahteva za građevinsku dozvolu podneto je od početka godine, a oko 85 odsto njih je rešeno. Međutim, investitorima je do sada izdato manje od 2.000 upotrebnih dozvola.
