Restrukturiranje železničkog sektora u različitoj dinamici zahvata zemlje Jugoistočne Evrope. Kako objašnjavaju u Saobraćajnom institutu CIP, promene ovog tipa, kada su u pitanju železnice kao sistem, sprovode se sinhronizovano na širem području i trebalo bi da omoguće realizaciju prvog dela velikog projekta - modernizacije pruge od Budimpešte do Beograda.
Upravo sa tim ciljem, CIP je izradio Prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd - Subotica - državna granica (Kelebija), koji je utvrđen Uredbom Vlade Republike Srbije u aprilu 2017. godine.
Prostornim planom, koji je žiri 26. Međunarodnog salona urbanizma u Nišu nagradio drugom nagradom u kategoriji regionalnih i prostornih planova područja posebne namene, u celini je obuhvaćen infrastrukturni koridor pruge od Beograda do državne granice. Okvirna granica obuhvata delove područja grada Beograda, Novog Sada i Subotice i opština Bačka Topola, Vrbas, Inđija, Mali Iđoš, Sremski Karlovci i Stara Pazova.
Oglas
- Cilj Plana je realizacija projekta izgradnje, modernizacije i rekonstrukcije pruge na deonici Beograd - Novi Sad i provera strateški utvrđene trase pruge na deonici Novi Sad - Subotica - državna granica (Kelebija), uz rešavanje potencijalnih konflikata u prostoru i ostvarivanje pozitivnih efekata uticaja infrastrukturnog koridora - navode iz CIP-a i dodaju da će se planiranje, korišćenje, uređenje i zaštita prostora železničke pruge zasnivati na principima unapređenja i povećanja kvaliteta i kvantiteta železničkog saobraćaja i infrastrukture, korišćenja povoljnog geografskog i saobraćajnog položaja Republike Srbije i bržeg napretka u integraciji u okruženje.
Ilustracija (preuzeto sa www.pixabay.com)
Dugoročni cilj razvoja železničke mreže je da magistralne pruge Republike Srbije, kao deo Koridora 10 i deo prioritetnih pravaca jugoistočne Evrope, budu kvalitetne dvokolosečne pruge, osposobljene za mešovit putnički i teretni saobraćaj, brzine do 200 km/h i kombinovani prevoz.
Planom se tako, posebno ističe razvoj pruge za navedene brzine i proširenje postojećeg infrastrukturnog koridora koji čine tri karakteristične deonice. To su, navode u CIP-u: Beograd - Stara Pazova, gde je urađena detaljna razrada sa elementima za direktno sprovođenje; Stara Pazova - Novi Sad, za koju su usklađena postojeća rešenja, i Novi Sad - Subotica - državna granica (Kelebija), gde je napravljen strateški plan sa elementima i smernicama za dalju razradu.
Iz CIP-a najavljuju da predstoji i detaljna razrada deonice Novi Sad - Subotica, koja će biti izrađivana paralelno sa izradom tehničke dokumentacije koju priprema Saobraćajni institut.
- Infrastrukturni koridor železničke pruge predstavlja linijski infrastrukturni sistem. Shodno tome, Plan akcentuje tehnička rešenja koja predstavljaju osnov za tretiranje ostalih planskih postavki, odnosno delova Plana koji se bave konfliktima u prostoru, uticajima posebne namene, rešenjima, prioritetima... - ističu iz CIP-a.
Visoki tehnički standardi, na kojima se insistira, uslov su i koji je EU postavila za Panevropsku železničku mrežu, kako bi se obezbedila konkurentnost železničkog sektora.
