PRIJAVA-468X60-BANNER

Opasna čak 754 mosta u Srbiji

08.02.2010. | Tanja Spalević | Večernje novosti

Samo deset odsto mostova u Srbiji je u dobrom stanju, tvrde nadležni. Od ukupno 10.000 mostova, na magistralnoj i regionalnoj putnoj mreži je 2.830 i o njima brinu „Putevi Srbije“. Preostalih oko 7.000 nalazi se na lokalnim saobraćajnicama i u nadležnosti su opština i gradova.

Kako se navodi u „Putevima Srbije“ čak 754 ćuprije na magistralnim i regionalnim saobraćajnicama imaju kategoriju veoma loših ili opasnih. To je, dakle, 27 odsto ukupnog broja mostova na mreži, koju održavaju „Putevi“.

Ocenu loših i opasnih dobilo je 37 mostova na autoputevima, 287 na magistralnoj i 430 na regionalnoj mreži. Naravno, u toj kategoriji su „Gazela“ i „Beška“.

Ali, neophodna je i obnova mosta „Ivanov potok“, vijadukta „Ražanj“, mosta preko akumulacije „Gruža“, drumsko-železničkog u Svilajncu, u Ćupriji preko Velike Morave, tri mosta preko Dunava na granici sa Hrvatskom...-

Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kada je i izgrađeno najviše ovih objekata, projektna dokumentacija rađena je po pravilima „francuske škole“, odnosno mislilo se da je beton svemoguć. Elegantne, tanke i osetljive armirano betonske prednapregnute konstrukcije vremenom je nagrizala so i kamena rizla prilikom zimskog održavanja. Objekti su propadali, jer so i rizla razgrađuju osetljive elemente nosećih konstrukcija.

Bilo je grešaka i u izgradnji mostova. Montažni sistemi kao jeftina, brza, a tehnološki prosta gradnja, daju objekte, koji brzo propadaju za razliku od klasično građenih konstrukcija. Ovakvim sistemom gradnje niklo je primera radi čak 300 mostova na jugu Srbije. Pre svega u sistemu „karpoš„ - jednokratna upotreba i vojni sistem prelaženja prepreka.

Takvi mostovi su masovno građeni u posleratnom periodu, plitko su fundirani u nedefinisanom sistemu pobijanja šipova bez računske kontrole i odgovarajućih geotehničkih elaborata. Posle kraćeg perioda eksploatacije ti objekti su morali da budu uklonjeni. Ali, zbog nedostatka novca ostali su „trajni“ i preko njih se još odvija saobraćaj.

U zemljama EU u redovno održavanje mostova ulaže se godišnje oko pet odsto njihove investicione vrednosti. Razvijene zemlje sebi ne dozvoljavaju taj luksuz da im mostovi budu u kategoriji „opasnih“. Jer, u tom slučaju za njihovu sanaciju potrebno je uložiti čak polovinu novca potrebnog za izgradnju novog mosta.

- Uporno se po mostovima posipa so, koja se posle zime ne opere - kaže Danilo Dragojević, savetnik u „Mostprojektu“ i član komisije za mostove Ministarstva za infrastrukturu. - So nagriza zaštitni sloj, armatura korodira, čelik bubri i razbija beton... Nebriga je učinila svoje na mostovima u Srbiji. Primera radi 1989. godine budžetom su bila predviđena sredstva za pranje mostova, ali nije potrošen ni jedan dinar. I niko zbog toga nije izgubio službu.

Ako bi se primenjivali standardi EU, Srbija bi u održavanje svojih mostova godišnje trebalo da uloži 50 miliona evra ili oko pet milijardi dinara. Tog novca u republičkom i budžetu „Puteva Srbije“ - nema.

Pesak i šljunak

Za ugrožavanje stabilnosti mostova kriva je i višedecenijska nekontrolisana eksploatacija peska i šljunka. Korita Velike i Južne Morave, Veternice, Toplice u poslednjih 30 godina spustila su se u proseku za tri metra, pa temelji mostova isplivavaju. Ukoliko se nastavi sa vađenjem peska i šljunka treba očekivati teška oštećenja, pa čak i rušenje objekata.

 

 

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Gradjevinarstvo.rs 28.11.2022.
Poštovani Gorane, U tekstu je naveden taj...
Goran 28.11.2022.
Valjalo bi i navesti probleme sa lepkom koj...
DARKO 14.11.2022.
Opet legalizacija? Problem je što država ne...
Rada 24.10.2022.
Bravo za firmu Gem Trade N.Sad. Mogli bi na...
DARKO 17.10.2022.
Bilo bi lepo kada bi posle 10 godina otvori...

;