Rezultati analize kvaliteta betona na mostu preko Zapadne Morave, u okviru rekonstrukcije obilaznice oko Čačka, pokazali su da da je greškom isporučioca, izvođač ugradio marku betona manjeg kvaliteta od one koja je ugovorena.
Glavni projektant Milan Raspopović, čije su mišljenje Putevi Srbije zatražili usled novonastale situacije, smatra da iako je analizom dobijena drugačija marka betona od ugovorene (MB 30 umesto MB40), „beton ispunjava zahteve u pogledu nosivosti konstrukcije". Raspopović dodaje da bi eventualno rušenje novougrađenog betona bilo rizično jer je konstrukcija mosta lagana i moglo bi doći do dodatnih oštećenja.
Iz Puteva Srbije su objasnili da je do problema došlo prilikom pravljenja betona na benzinskoj bazi jer je dodato više aditiva, koji su usporili vezivanje betona, što je analizom i utvrđeno. Usled greške laboranta, dobijena je marka betona koja nije prema projektu. Međutim, na osnovu dodatnih ispitivanja obavljenih 29. avgusta, vrednosti su pokazale marku betona koja je ugovorena sa izvođačem, te je on nastavio sa betoniranjem mosta. Kako kažu u tom javnom preduzeću, rok za završetak radova ipak će morati da bude produžen do 25. septembra i to krivicom isporučioca betona.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Prethodnom analizom betona, koju je uradila Laboratorija za beton i veziva Instituta za puteve, utvrđene su promene u svojstvima dela mosta koji je betoniran 5. avgusta. - Ispitivanja početne čvrstoće pri pritisku pokazala su niže rezultate od očekivanih - navodi se u analizi Instituta, kao i to da je primećena razlika u odnosu na uzorke koji su uzeti u fabrici betona.
- Velika je odgovornost na projektantu da oceni da li most može ili ne može biti pušten u saobraćaj, jer je pitanje da li marka betona 30 u okviru celokupne konstrukcije, može da ima nosivost kao marka 40. Ukoliko projektant kroz dodatna ispitivanja utvrdi da je zamena betona neophodna, to će se uraditi o trošku izvođača - kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije. On dodaje da su Putevi Srbije primer kako treba da se radi, jer su kao investitor, čim su posumnjali u kvalitet radova, angažovali nadzor i konsultovali projektanta, nakon čega su sa dobijenim podacima izašli u javnost. - Koliko je samo investitora u Srbiji radilo čitave deonice puteva bez ikakvog nadzora - rekao je Rodić.
