Velepna zgrada centra za promociju u novobeogradskom Bloku 39 neće biti izgrađena, saznaju „Novosti”. Ovu odluku dr Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, saopštio je na sastanku Odbora za upravljanje Projektom „Istraživanje i razvoj u javnom sektoru”. Zaključeno je da je projekat preskup i da bi o njemu trebalo da se izjasni cela naučna zajednica.
Verbić je, na sastanku ocenio da su sporni projekti „Centra za promociju nauke“ i „Centra za nanonauke i materijale“, a kao prioritete u nauci odredio je nabavku kapitalne opreme, stanove za mlade naučnike i rekonstrukciju postojećih objekata.
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Pozitivna ocena koju su dobili ovi projekti 2010. godine ne znači da bi takvu ocenu dobili i danas – rekao je Verbić za „Novosti”. - Mi moramo da sagledamo ove projekte u današnjim uslovima. Realnost je da mi ne možemo da obezbedimo održivost projekta za zgradu „Centra za promociju nauke“ od 65 miliona evra. To ne znači da nama „Centar za promociju nauke nije potreban“. Naprotiv, potrebniji nam je nego ikad, ali želimo da suština njegovog postojanja bude na naučno-obrazovnim aktivnostima, a ne na arhitektonskom poduhvatu.
Najavljivana kao arhitektonsko čudo, prema projektu izabranom na međunarodnom konkursu, zgrada nije stigla ni do temelja. Na nju je do sada potrošeno više od dva miliona evra – na konkurs za najbolji projekat, dozvole i pripremne građevinske radove na lokaciji. Osim što je plac ograđen, objekat nije ni počeo da niče.
Ideju o gradnji „Centra“ pokrenuo je svojevremeno Božidar Đelić, tadašnji ministar nauke. Prvobitno je bilo predviđeno, bar kako je on najavljivao, da na nju bude potrošeno 10 miliona evra i to iz kredita „Evropske investicione banke“. Tako je raspisan međunarodni arhitektonski konkurs, na kome je pobedio austrijski arhitekta Vojfgang Čapeler i njegova zgrada koja „lebdi” na stubovima.
Cena gradnje objekta koji je najavljivan kao jedan od budućih simbola Beograda volšebno i rapidno je rasla, prvo na 15 pa na 21 milion evra, kada je izabran Čapelerov projekat. Potom je od arhitekte zahtevano da uveća površinu ovog velelepnog zdanja i to za gotovo 50 odsto, sa 20.000 na 29.000 kvadrata. To je cenu uvećalo za dodatnih gotovo 15 miliona. Konačna cena skočila je 2013. godine na rekordnih 65 miliona evra, kako je ranije potvrđeno „Novostima” u Jedinici za upravljanje projektima. Za pripremu terena i pribavljanje dozvola utrošeno je 1,9 miliona evra.
Postoje procene prema kojima bi funkcionisanje „Centra“ godišnje koštalo 1,5 miliona evra, dok bi od ulaznica mogao da zaradi tek petinu ovog novca. Sve ostalo išlo bi iz budžeta. Protiv enormnih planiranih izdvajanja za „Centar“ pobunili su se i u „Srpskoj akademiji nauka i umetnosti“, kao i pojedinci iz brojnih instituta. U Izveštaju SANU zamereno je i što je od godišnjeg budžeta od 85 miliona dinara samo 15 trošeno na projekte, a sve ostalo na zaposlene i troškove. Naučnicima je smetalo to što je cela nauka na ivici egzistencije, a na njeno „reklamiranje” je planirano da se potroše desetine miliona evra.
Nema ni „Nanocentra“
Neće biti izgrađen ni nanocentar, koji je trebalo da bude deo futurističkog kompleksa u novobeogradskom Bloku 39. Ove građevine zamišljene su kao arhitektonsko remek-delo i ukras glavnog grada. U tom centru je trebalo da se deca, ali i odrasli upoznaju sa zanimljivim naučnim eksperimentima i procesima, da se smenjuju izložbe, organizuju prezentacije, eksperimenti, zanimljiva predavanja...
„Nanocentar“ je predviđen kao institucija sa opremom za naučnike koji se bave nanonaukama:
- Prvo moramo da pitamo naučnu zajednicu kako vidi ulogu i važnost nanocentra, kao i na koji način će ga koristiti, pa da odlučimo o planovima za gradnju – rekao je Verbić.
