Stručnjaci: Srbija da lobira da dobije tranzitni gasovod

08.06.2015. | Tanjug

Srbija bi, umesto jedne od glavnih tranzitnih zemalja za protok gasa do centralne Evrope, mogla da izostane sa glavnih tranzitnih evopskih maršuta ako se sa susednim zemljama ne bude zalagala za uključenje u nove najavljene gasne projekte.

Ilustracija (www.pixabay.com)

Ako sa ostalim zemljama na trasi gasovoda „Turski tok“ ne bude lobirala da taj cevovod prođe kroz našu zemlju, posebno kada se ima u vidu da države koje su nam konkurencija upravo to rade, Srbija bi mogla ostati van trase „Turskog toka“, ocenili su  stručnjaci u izjavama za „Tanjug“.

Posle obustavljanja „Južnog toka“, „Turski tok“ je jedini gasovod u kome bi Srbija bila tranzitna zemlja, što bi joj omogućilo da naplaćuje tranzitne takse i puni budžet. Zahvaljujući većim količinama gasa mogla bi da razvija industriju i gradi gasne elektrane za proizvodnju struje, kako bi postala energetski nezvisnija i ekonomski razvijenija zemlja.

Pojedine zemlje članice EU i NATO ovih dana, uprkos sankcijama koje su uvele Rusiji, poručuju Moskvi da žele da se priključe „Turskom toku“ i postanu tranzitne zemlje za ruski gas od Turske do centralne Evrope, ali i da učestvuju u dopremanju gasa iz Azerbejdžana preko gasovoda TAP. Za to vreme Srbija ćuti, kao da se zadovoljava da bude na kraju tog lanca, odnosno da bude samo potrošač gasa preko gasovoda TAP, ako ga uopšte bude dovoljno dok dođe do nas i kad se namire sve zemlje pre Srbije.

Turska i Grčka su centralne zemlje za oba gasovoda, kako za „Turski tok“ koji planira da gradi ruski „Gasprom“, tako i za TAP, odnosno TANAP, koji podržavaju SAD i EU i koji treba da doprema gas iz Azerbejdžana do zemalja jugoistočne Evrope.

„Turski tok“, ukupnog kapaciteta 63 milijarede kubika, treba da počne da se gradi krajem juna između Rusije i Turske po dnu Crnog mora, većim delom starom razrađenom trasom „Južnog toka“, od koga se odustalo zbog pritisaka EU. Dalje treba da dođe do tursko-grčke granice, odakle bi mogao da prolazi kroz Makedoniju, Srbiju, Mađarsku do Austrije.

- Ako EU bude kočila „Turski tok“, kao što je to bio slučaj sa „Južnim tokom“, „Gasprom“ će obustaviti isporuke ruskog gasa Evropi – zapretio je ranije šef tog gasnog ginanta Aleksej Miler.

Grčka je odlučna da podrži taj projekat a o poslovnoj saradnji u energetskom sektoru danas su telefonom razgovarali premijer Grčke Aleksis Cipras i predsednik Rusije Vladimir Putin.

Zvanična Atina je ranije danas takođe regovala na izjavu funkcionera Stejt departmenta zaduženog za pitanja međunarodne energetike, Amosa Hokstejna, koji je rekao da će „ako Grčka nastavi da promoviše gasovog ’Turski tok’ za snabdevanje Evrope ruskim gasom, to postati deo problema, a ne rešenje“.  

Grčka vlada je ovim povodom poručila izjavu Hokstejna „smatra neprihvatljivom i mešanjem u unutrašnje stvari Grčke“.

- Naša vlada deluje u interesu naše zemlje i naroda. Svaki tranzitni gasovod sa gasom iz Rusije, koji prođe preko grčke teritorije, pomoći će diverzifikaciji maršruta isporuka energenata i doprinositi saradnji i energetskoj bezbednosti svih evropskih zemalja – podvuklo je grčko ministarstvo.

Kada je reč o Bugarskoj, ta zemlja pored postojeće konekcije sa Grčkoj, koja je doduše manjeg kapaciteta, planira da gradi još jednu veću, da bi se preko Grčke spojila na oba gasovoda, i „Turski tok“ i TAP.

Istovremeno Bugarska, koja je ključna zemlja na kojoj je „pao“ „Južni tok“, uključila se u projekat „Eastring“, ili „Vertikalni gasni koridor“ koji treba da poveže Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Slovačku i taj projekat ima podršku EU.

Slovački ministar energetike je ovih dana Rusiji predložio da se taj gasovod poveže sa planiranim „Turskim tokom“, jer se Slovačka bori da zadrži tranzit gasa iz Rusije za centralnu Evropu preko svoje teritorije, što je Moskva rekla da će razmotriti.

Ako bi se taj scenario obistinio, Srbija i Makedonija bi ostale van trase gasovoda „Turski tok“, a obe zemlje su se nedavno izjasnile da su zaintereseovane za Turski tok, ali i da od njih ne zavisi da li će biti građen i da je za to potrebna i podrška EU.

- Srbija ne može ništa sama, jer je u sredini trase tog gasovoda, ali bi svakako trebalo da lobira da „Turski tok“ prođe preko njene teritorije, da bi postala tranzitna zemlja, jer je strateški važno da bilo koji gasovod prođe kroz Srbiju – rekao je „Tanjugu“ stručnjak PKS-a, Ljubinko Savić.

Kako je ukazao, problem je to što nemamo dovoljno novca da gradimo našu deonicu a treba prvo uraditi i studiju izvodljivosti.

- Eventualni izostanak Srbije sa trase „Turskog toka“ i njegovo spajanje na deonicu preko Bugarske, Rumunije, Mađarske i Slovačke, bilo bi loše za Srbiju – ističe za Tanjug predsednik srpskog udruženja za gas Vojislav Vuletić.

Prema njegovom mišljenju, reč je samo o političkoj priči a ne realnoj mogućnosti, jer bi tom deonicom gasovod trebalo da se gradi preko planinskih predela Balkana i Karpata, umesto Vardarskom dolinom i preko Srbije, što je ekonomski i geografski najpovoljnija ruta.

Srbiji je, kako je istakao ministar energetike Aleksandar Antić, prioritet izgradnja gasne konekcije sa Bugarskom da bi obezbedili dobijanje gasa iz gasovoda TAP, posebno kada se ima u vidu najavljena obustava isporuka ruskog gasa preko Ukrajine.

Što se tiče TAP-a, odnosno „Južnog gasnog koridora“, ako uopšte bude izgrađen, stručnjaci ističu, da neće biti dovoljno gasa za Srbiju kad se namire Turska, Grčka, Albanija i Italija, kroz koje prolazi. Dužina gasovoda TAP trebalo bi da bude 871 kilometar a maksimalna propusna moć 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

U Srbiji se ovih dana naglašeno govori o dizevrzifikaciji izvora snabdevanja gasom, a eksperti smatraju da je jedino realno da u sledećih najmanje 10 godina i dalje dobijamo sigurne i najjeftinije isporuke gasa iz Rusije.

Kako ocenjuju, sve ostale varijante, uključujući i azerbejdžanski gas za koji se tek radi projekat gasovoda, kao i američki gas iz škriljaca, neizvesne su, skuplje, i na „dugom štapu“.

Vuletić ističe da do Srbije realno „nema šta da dođe, osim ruskog gasa bar u narednih 10 godina“. Kada bi se struka pitala, „Južni tok“ je nabolji pojekat za snabdevanje gasom jugoistočne i centralne Evrope, i taj gasovod, za koji je već sve isplanirano, trebalo bi da se gradi kada struka i stvarne potrebe prevladaju glas političara, mišljenja je on.

Kada je reč o američkom gasu iz škriljaca, koji bi Srbija trebalo da dobija preko terminala na Krku u Hrvatskoj, on bi koštao najmanje tri puta više zbog troškova transporta preko okeana.

Pri tome, i izgradnja tog terminala je neizvesna, mada sada ima podršku EU, a uz to bi trebalo napraviti i gasovod od Srbije do Hrvatske – za šta nemamo novca.

 

 
Share |

Komentari: 0

Vezane kategorije


VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Milan 29.03.2020.
Divno..da li neko zna koja je to boja i gde...
Svetlana 23.03.2020.
Postovana ministarka, objasnite nam kako da...
Grada 22.03.2020.
Jesmo li mi gradjani treceg reda
Milan 12.03.2020.
Kolike su dnevnice fizikalaca?
goran 11.03.2020.
"na teritoriji glavnog grada doneto jedno r...