Crna Gora: Legalizacija vikendica u 120 rata

01.06.2015. | Savo Gregović, Veliša Kadić | Novosti

Građani Srbije, ali i drugih zemalja, čije se kuće i vikendice u Crnoj Gori tretiraju kao divlji objekti, imaće (ne)predviđene troškove oko njihove legalizacije. Takođe i crnogorski državljani koji su gradili bez građevinske dozvole.

Ilustracija (www.pixabay.com)

„Divljaka“ je u Crnoj Gori, naročito u njenom primorskom delu, mnogo. Nedavno su lokalni mediji objavili, istina nezvanične podatke po kojima ta cifra zvanično iznosi 41.530 objekata, dok i sama vlast nezvanično smatra da ih je oko 100.000. Radi se o objektima koji su nastajali decenijama unazad, najviše u periodu od sedamdesetih do kraja devedesetih godina. I opet ponajviše u poslednjoj deceniji minulog veka. Ponajviše bespravne gradnje je bilo na krajnjem jugu, u Baru i Ulcinju, ali se na svoju ruku zidalo i duž budvanske rivijere i širom Boke kotorske, kao i u širem rejonu Podgorice. Prema takođe nezvaničnim podacima u Crnoj Gori postoji više od 20.000 nelegalizovanih kuća čiji su vlasnici državljani Srbije.

Po rečima Marka Čanovića, generalnog direktora „Direktorata za razvoj stanovanja“, velika razlika između zvanično prebrojanih „divljaka” i stvarnog stanja postoji i zbog toga što su brojne kuće i stanovi dozidani, takođe bez dozvole, što nije baš precizno evidentirano. Postoji naime dozvola za objekat od recimo 150 kvadrata, a gazda ga je bez papira i bez plaćanja komunalnih naknada povećao za 100, 200 pa i 500 metara kvadratnih. No i gradnja i dogradnja će nakon što se utvrdi precizno koliko je ko sagradio bespravno, biće naplaćena kroz komunalne takse, koje su inače dosta visoke, posebno na jugu Crne Gore.

Kako ističu u opštinama crnogorskog primorja, Podgorici i drugde, divlje gradnje je poslednjih godina mnogo manje. Od 2008. godine zidanje bez papira je krivično delo, pa se malo ko odlučuje da uđe u avanturu zvanu divlja gradnja.

Kako rešiti problem?

To, kažu u crnogorskoj vladi, može samo – zakon. I to zakon o legalizaciji čiji predlog je uglavnom načinjen, ali koji se „dograđuje” u vladi još od 2012. godine.

- Konačnu reč daje crnogorski parlament i sve opštine željno iščekuju kako će glasati poslanici i pozicije i opozicije – kazao je ovog proleća Đuro Karanikić, sekretar „Sekretarijata za uređenje prostora“ u opštini Bar, za koju se smatra zvanično da ima više od 5.000 vikendica, najviše u rejonu Dobrih voda, ali i u Sutomoru, i drugde.

Kada se usvoji zakon u Skupštini, najpre će biti utvrđen tačan broj divljih objekata. To će posebno omogućiti 3D ortofoto snimak, koji već najavljuju u Ministarstvu održivog razvoja. Pošto se on preklopi sa katastarskim podlogama i planovima, dobiće se „Crna Gora na dlanu”.

Potom sledi legalizacija. Da bi se dobili potrebni papiri, i nekretnine uvele u katastarske i druge knjige, vlasnici će morati da odreše kesu i plate komunalije za sagrađeni prostor.

Smatra se da pre legalizovanja treba utvrditi ko je podizao krov nad glavom, a ko je zidao radi profita. Ovih drugih je priličan broj. Radi se o celim zgradama sa stanovima za tržište, koji su poznati i nepoznati biznismeni gradili bez dozvola, i prodali za skupe pare. Dobar deo onih koji su kupili stanove u takvim zgradama ni danas nisu uknjiženi na svoj prostor jer je cela zgrada građena, ili dograđena bez papira. Biće precizno utvrđeno koja će suma biti određena za vlasnike divljih vikendica. Svakako da će i njihova veličina odrediti iznos naknade koji će se uplaćivati lokalnim upravama.

Prema predlogu zakona koji se već tri godine „krčka” u vladinim organima, porez će biti plaćan u – ratama. Vikendaši će, ukoliko se ovakav predlog usvoji u Skupštini Crne Gore, moći da svoje komunalne obaveze plate u najmanje 120 rata, dok će oni koji stalno žive u nelegalno sagrađenim objektima to moći da urade u čak 240 jednakih rata. Rok će, dakle biti deset i dvadeset godina.

Soliteri

Jedan od problema crnogorskog primorja, posebno budvanske rivijere, jeste enormna gradnja. Najčešće s dozvolama, ali – problematična. Ines Mrdović iz NVO MANS upozorava da se uveliko podižu soliteri na „pjeni od mora” sa po 12-13 spratova. Ima ih i sa više etaža i beton uveliko „guta” zelene površine. Marina Zec Medin kaže da u poslednje vreme soliteri menjaju izgled Petrovca, narušavaju jedinstvenu prirodu, štrče u nebo. Ona više ne šeta gradskom rivom, jer kaže, to sada nije Petrovac u koji su rado dolazili turisti sa raznih strana.

Još gore je u Budvi. Među onima koji su legalno gradili još ima onih koji nisu platili komunalije za zgrade.

 

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Саша 30.06.2020.
Имам проблеме које сте описали. Две куће у...
Darko 22.06.2020.
Težište gužve će se preneti na raskrsnicu K...
Milan 16.06.2020.
Na zgradi u ulici Stanislava Sremčevića 1 u...
Bozo Ristanović 15.06.2020.
U periodu od pet godina nakon izgradnje hid...
Шумадинац 15.06.2020.
Нема разлога да се и јужни део пруге не изг...