Predstavnici sedam članica Evropske unije koje su bile uključene u projekat izgradnje „Južnog toka“ složili su se da se okrenu alternativnim putevima uvoza gasa kao što je „Južni koridor“, koji povezuje Azerbejdžan i Italiju.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Ministri energije Italije, Austrije, Bugarske, Rumunije, Slovenije i Grčke, kao i ambasador Hrvatske pri EU, tokom radnog ručka sa evropskim komesarom za energiju Marošom Šefčovićem raspravljali su o posledicama odustajanja Rusije od izgradnje „Južnog toka“ i dogovorili se da se okrenu drugim projektima.
Oni su u saopštenju za medije istakli da od Rusije nisu dobili zvanično obaveštenje o prekidu radova na „Južnom toku“, već su za to saznali iz izjave ruskog predsednika Vladimira Putina tokom posete Turskoj prošle nedelje.
- Integracija gasnog tržišta i diverzifikacija snabdevanja zahteva izgradnju neophodne infrastrukture i primenu usaglašenih pravila za dobrobit potrošača u južnoevropskom regionu – poručili su ministri u saopštenju za medije.
Oni su kao jedan od bitnih alternativnih puteva za dotok gasa naveli „Južni koridor“, koji bi od nalazišta u Kaspijskom moru trebalo da prođe kroz Azerbejdžan, a zatim preko Gruzije, Turske, Grčke i Albanije stigne u Italiju, što zahteva i izgradnju deonice preko Jadrana.
Sem toga, ministri su se založili za bolje međusobno povezivanje gasnih postrojenja u južnoj Evropi i za izgradnju terminala za tečni gas (LNG) koji se brodovima doprema iz arapskih zemalja. Zbog toga je najavljeno osnivanje radne grupe na visokom nivou koja će koordinirati radove na obezbeđenju urednog snabdevanja gasa na duži rok.
Šefčović je ranije na konferenciji za medije izjavio da EU nema ništa protiv izgradnje „Južnog toka“ pod uslovom da se on uskladi sa evropskim pravilom da ista firma ne može da bude istovremeno vlasnik gasovoda i jedini distributer gasa na evropskom tlu. On je takođe rekao da iz Moskve dosad nije stigla zvanična informacija o obustavljanju izgradnje „Južnog toka“, već je za to saznao iz medija.
