Vetar još čeka elektrane

02.12.2014. | Danas

U Srbiji bi od 2020. godine struju trebalo da obezbeđuje i 500 megavata u vetroelektranama, i još toliko iz drugih obnovljivih izvora. Sledeći energetsku logiku, posle te godine bi trebalo da bude izgrađena i rezerva – jedna ili više elektrana ukupne snage više stotina megavata, koje će moći da priskoče u pomoć kada zbog vremenskih uslova vetrenjače i solarni sistemi ne mogu da rade.

Ilustracija (Foto: Pixabay.com)

Naša zemlja, u kojoj je poslednja elektrana podignuta pre četvrt veka, sada tu rezervu nema. Svi se slažu da bi najbolje rešenje bila gradnja reverzibilne hidroelektrane koja bi „uskakala“ u sistem kada se vetroelektrane povuku.

- Nacionalni akcioni plan predviđa da će Srbija imati 1.092 megavata iz obnovljivih izvora energije do 2020, da bi ispunila međunarodnu obavezu da 27 odsto od ukupne potrošnje energije dolazi iz obnovljivih izvora. Vetroparkovi treba da čine oko 45 odsto ukupnih kapaciteta. U ovom trenutku, najveći broj projekata razvija se u južnom Banatu i može se očekivati da će prvi vetroparkovi biti izgrađeni u lokalnim samoupravama kao sto su Vršac, Plandište, Kovin, Alibunar, Kula i Kovačica. Najvažnije je da konačno počnu da se grade – kaže za „Danas“ Ana Brnabić, direktorka kompanije „Kontinental vind Srbija“.

Srpsku elektroenergetiku, kako za „Danas“ navodi Jan Klinko, vodeći inženjer u sektoru upravljanja „Elektrovojvodine“, u naredne dve decenije očekuju veliki zadaci i ulaganja, tim pre što bi u narednih desetak godina oko 1.000 megavata termoelektrana moglo da prestane sa radom, ukoliko ne budu ispunjeni strogi evropski ekološki standardi. Posebno brine to što gradnja iste snage iz obnovljivih izvora, u proizvodnom smislu ne bi predstavljala ekvivalent ispalim termoelektranama.

Obnovljivi izvori jesu neophodni kako bi se ublažile klimatske promene, kaže naš sagovornik, ali uz njih treba misliti i o izvorima na koje vremenske prilike neće uticati u meri u kojoj utiču na vetro ili solarne elektrane. Uz to, gradnja obnovljivih izvora ne znači samo ulaganje u njih, već i u prenosnu mrežu – da bi novi objekat mogao da bude priključen, ali i računati da učinak vetroelektrana, zbog nepovoljnijeg vetra, nije isti kao i Zapadnoj Evropi.

- Razvijene zemlje izvode tehnoekonomske analize daljeg uvođenja obnovljivih izvora energije na kompleksan način. Uzimaju se u obzir svi problemi i pridruženi troškovi koji nastaju integrisanjem ovih izvora u elektroenergetski sistem. Tako bi trebalo da se radi i kod nas. Jer, u slučaju vetroelektrana, kada stane vetar, operator sistema mora da angažuje rotacionu rezervu, koja po pravilu ima i najveću cenu, naročito ako se kupuje na tržištu. Zato bi najbolje rešenje bila gradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“, kao pandama vetroelektranama snage 500 megavata koje su planirane u južnom Banatu – kaže Klinko.

U ovom trenutku su i vetroparkovi i „Bistrica“ – na čekanju. Za investitore u obnovljive izvore energije važan je novi zakon o energetici koji se priprema u saradnji sa srpskim „Udruženjem za energiju vetra“.

- Jedna od najvažnijih promena koje očekuju investitori je da umesto dva različita modela, kako je predviđeno sadašnjim zakonom, bude dovoljan samo jedan ugovor o otkupu električne energije, usklađen sa zahtevima međunarodnih finansijskih institucija. Konačno, od novog zakona očekujemo da definiše određene nedorečenosti koje postoje u sadašnjem, kao što je regulisanje dobijanja dozvola i izgradnje priključka za energetske objekte. O tome razgovaramo sa Elektromrežom Srbije kako bi zajedno našli najbolje rešenje – objašnjava Brnabićeva navodeći da Srbija ima ogroman potencijal u oblasti obnovljivih izvora energije i da je svrha zakona da omogući njegovo što bolje iskorišćavanje.

Najveća proizvodnja zimi

- Vetar nije stalan, ali je predvidljiv i mi prema Zakonu o energetici moramo da šaljemo godišnje, mesečne i dnevne prognoze proizvodnje. Ali, prednost je što se očekuje da će 70 odsto proizvodnje iz vetroparkova biti u zimskoj sezoni. Ovih 500 megavata iz vetroparkova moglo bi da supstituiše 90 odsto zimskog uvoza struje, čime bi Srbija od neto uvoznika postala neto izvoznik struje – navodi Ana Brnabić.

 

 
Share |

Komentari: 0

Vezane kategorije


VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
stoja perkovic 25.11.2020.
Postovani,interesuju me ugradnja protocnog ...
Игор 14.11.2020.
Хвала Вам што сте поделили знање и искуство...
Darko 09.11.2020.
Bolje da je postao ministar turizma ili pra...
Bibi 04.11.2020.
Ko je raspisao tender i gde se može videti ...
Milan 03.11.2020.
Bravo super svaka cast !