Danski Maritime Architecture Studio (MAST) dizajnirao je prilagodljiv sistem plutajuće strukture, otporan na klimatske promene. Dizajn je nazvan "Land on Water", a razvijen je uz podršku Huberta Rhomberga i studija FRAGILE. Autori veruju da je ova strategija održivija i fleksibilnija od tradicionalnih metoda gradnje na vodi.
"Land on Water" plutajuća struktura otporna na klimatske promene (Foto: KVANT-1)
Sistem koristi recikliranu plastiku i studio navodi da se može upotrebiti za izgradnju skoro svega na vodi, od plutajućih kuća u Sijetlu, preko plutajućih kampova u centru fjorda u Oslu, do sauna na obali reke u Hobartu.
Arhitekte iz MAST-a vide "Land on Water" kao odgovor na postepeni porast nivoa mora koji dovodi do plavljenja gradova, što je uzrokovalo povećanju tražnju za gradnjom na vodi.
Sistem koristi recikliranu plastiku (Foto: KVANT-1)
Oni navode da su trenutna rešenja, koja uključuju betonske temelje ispunjene polistirenom i plastične pontone, nefleksibilna, teška za transport i veoma neodrživa. Smatraju da je njiihov model nešto novo, održivo i veoma fleksibilno.
"Land on Water" razvijen je kao sistem jednostavnih, ravnih modula izgrađenih od ojačane reciklirane plastike, koji će dati sigurnu, plutajuću osnovu za izgrađeni prostor iznad. Predviđeno je da se ovi moduli sa lakoćom transportuju širom sveta i sklapaju po želji.
Ističu da je sistem inspirisan gabionskom konstrukcijom, drevnom tehnologijom koja koristi mrežaste kaveze ispunjene šutom za stvaranje izuzetno čvrstih i jeftinih temelja. U ovom slučaju koncept je obrnut; a modularni "kavezi" su ispunjeni plivajućim materijalom lokalnog porekla koji podržava težinu bilo koje strukture izgrađene na vrhu.
Održivo i fleksibilno rešenje (Foto: MAST)
Velika prednost ovog sistema je mogućnost da se plutajuća osnova uveća ili podesi u bilo kom trenutku ako se javi potreba usled dodavanja težine iznad nje.
Ovaj dizajn obećava daleko bolje podvodno okruženje od postojećih rešenja, jer se čelični ili betonski temelji obično tretiraju toksičnim premazima protiv obrastanja. Autori napominju da reciklirani plastični moduli izbegavaju takve toksine i predstavljaju idealno stanište za ribe, rakove, mekušce i morske alge.
Autori veruju da bi ovo moglo da bude klimatski otporno i prilagodljivo rešenje za izgradnju novih plutajućih zgrada, a moglo bi dovesti i do potpuno novog tipa dinamične, organske plutajuće zajednice van mreže i biti alternativa velikim plutajućim gradovima koji su trenutno u razvoju, a koji ponavljaju mnoge greške urbanističkih planera sredinom 20. veka.
