U južnoj pustinji Gobi u Mongoliji, zgrada koju je kreirala Margot Krasojević Architects za SIAC istražuje uspavanu monolitnu arhitekturu u peščanim dinama. Poligon je nazvan Sand Drift Proving Ground i stapa se sa okolinom. Izgleda kao materijal koji nanose pustinjski vetrovi, izdiže se iz pejzaža kada se koristi ili ostaje pod snegom i peskom kada leži u stanju mirovanja.
Građevina se potpuno stapa sa okolinom (Foto: Margot Krasojević)
Ova zakopana pustinjska zgrada se aktivira pokretom. Može biti otkrivena ili prekrivena peskom i nalazi se u sedimentnoj steni. To je poligon na kome se tokom cele godine testira kretanje terenskih vozila i njihovo ponašanje u tunelima, poplavljenim područjima i na površinama pod različitim nagibima.
Testiranje vozila u svim uslovima (Foto: Margot Krasojević)
Dizajn probne staze, sponzorisan od strane SIAC automobila, ima tri zone: torzione prepreke, uvijene trake i reakcija na površinu. Tu su i klizave staze za izdržljivost i preglednost, kao i veštačke hidroplanske poplavljene i zamrznute zone. Zgrada je sama po sebi veštački pejzaž. Simulacijom okruženja, korišćenjem solarnog i piezoelektričnog inženjeringa, ona imitira različite uslove vožnje. Putne površine testiraju kako će se vozila ponašati na snegu, ledu, mokrom i suvom asfaltu.
Zgrada koristi solarni i piezoelektrični inženjering (Foto: Margot Krasojević)
Zgrada je delimično zakopana u pustinjskoj steni. Tako održava podzemno okruženje hladnijim od vazduha iznad. Klima na lokaciji se svakodnevno menja, jer mongolska pustinja varira od -30 do do +38 stepeni Celzijusa.
Površine obuhvataju udarne rupe, duboke peščane jame i šljunak (Foto: Margot Krasojević)
Građevina deluje kao barometar za prilagođavanje i stvaranje pravog okruženja za testiranje u objektu. Koristi senzore pokreta da reaguje na kretanje vozila. Svako vozilo ovde je opremljeno senzorima za aktiviranje različitih delova staze i poligona i svaki automobil aktivira zgradu.
Zgrada je delimično zakopana u pustinjskoj steni (Foto: Margot Krasojević)
U međuvremenu, oblast hidroplana koristi obližnji rezervoar i sistem hlađenja za uglačane ledene površine. Solarni generatori hlade led, maksimalnim kapacitetom od 50 kilovata.
Kamere prate kretanje vozila, a galerije za posmatranje omogućavaju 3D prikaz.
Zgrada reaguje na pokrete vozila (Foto: Margot Krasojević)
Ova neobična građevina ima i površinu sa petljama koja može hidraulički da se proširi i klizi u pejzaž, povećavajući teren na dva kilometra. Površine obuhvataju udarne rupe, duboke peščane jame, šljunak, sinusne talase, neravni asfalt i kaldrmisane deonice puta. Ovi delovi koloseka su hidraulično podržani da bi se promenio nagib puta u zavisnosti od potreba testiranja.
Margot Krasojević, dizajnerka ove zgrade, osvojila je nagradu LEAF 2018. godine za najbolju buduću zgradu – u izgradnji, kao i Drawing Board za "Self-Excavation Hurricane House". Nominovana je za Energy Globe awards 2020, a osvojila je i GOLD WAN nagrade 2020. i 2021. godine.
