Sive vode - da li je ponovna upotreba sivih voda vredna truda i troškova?

28.08.2009. | Nigel F. Maynard | Residential Architect

Prečišćene sive vode (otpadne vode iz sudopera, kada, tuševa, veš mašina i lavaboa) mogu se koristiti za vodokotliće ili navodnjavanje zelenih površina. Iako postoje brojni opravdani razlozi za primenu ovog koncepta na nivou zgrada ili naselja (odvajanje od fekalne kanalizacije), postoje brojne nedoumice za njihovu širu upotrebu na individualnim objektima. Koliki su troškovi i koje su prateće teme o kojima se mora misliti?

Napomene prevodioca: prečišćavanje sivih voda zapravo je ponovna upotreba (reuse) a ne prečišćavanje voda u punom smislu te reči, ali u ovom tekstu biće korišćen izraz prečišćavanje.

Sasvim na dnu strane dati su linkovi firmi i organizacija koje se pominju u tekstu.


Resource Access Center, projekat firme Holst Architecture, planiran za završetak u 2011. godini,
biće prvi poslovni objekat u Portlandu, Oregon, sa integrisanim sistemom za prečišćavanje sivih voda. Sistem će sakupljati otpadne vode iz tuševa i veš mašina, filtrirati ih, i koristiti za ispiranje toaleta u objektu.

Mark Larson, član AIA (Instituta arhitekata SAD), raduje se danu kada će klijenti biti spremni za prečišćavanje kućnih sivih/otpadnih voda (graywater harvesting), tj. instalaciju sistema u njihove domove koji omogućavaju zadržavanje, prečišćavanje i ponovnu upotrebu otpadnih voda. On do sada nije imao prilike da nađe takve investitore:

- Većina klijenata je veoma sumnjičava u vezi sa tim, a tome doprinosi i činjenica da nedostatak vode nije tema koja zaokuplja Srednji Zapad i sam Mineapolis (gde je locirana njegova firma Rehkamp Larson Architects), pa se pva tema ne doživljava kao ključna - kaže on.

Allison Ewing, član AIA, LEED AP (LEED akreditovani stručnjak), razume o čemu Larson priča. Njena firma Hays+Ewing Design Studio, iz Šarlotsvila, Virdžinija, uključuje upravljanje vodama u sve svoje projekte, ali još uvek nije imala klijenta koji je zainteresovan za prečišćavanje sivih voda:

- Mi smo pokušali da predvidimo sisteme za prečišćavanje sivih voda u više projekata, ali su uvek bili izbacivani tokom razrade projekta - objašnjava ona. Kao i Larson, i ona podvlači da je to zahvaljujući tome što je i Virdžinija bogata vodama. Međutim, kaže ona, može se osetiti da ova, aktuelna tema za neke druge oblasti u SAD i svetu, ima sve više odjeka i na Istočnoj obali SAD.

Potencijal sivih voda

Siva voda se dobija od uobičajenih aktivnosti u jednom domaćinstvu kao što je brijanje, tuširanje i pranje veša. S obzirom da sive vode predstavljaju 50-80% uobičajene potrošnje vode u domaćinstvu, ekolozi smatraju da je njeno ispuštanje u kanalizaciju bacanje i propuštanje mogućnosti za očuvanje resursa. Ona se može lako zadržati, tretirati na licu mesta, i ponovo koristiti za vodokotliće i zalivanje, za koje se uobičajeno koristi pijaća voda.

Koristi ovakvog koncepta daleko prevazilaze dobrobite za pojedina domaćinstva:

- Ukoliko razmislite o tome, ponovna upotreba sivih voda znači manju potrošnju energije i manju primenu hemikalija u pogonima za prečišćavanje voda, što je značajna prednost za zajednicu - kaže Pete Muñoz, LEED AP, viši inženjer u firmi koja se bavi vodnom infrastrukturom Natural Systems International, iz Santa Fea, Novi Meksiko, i dodaje - Pored ovoga, kućevlasnici će trošiti znatno manje novca za račune za vodu.

Muñoz kaže da je odavno prepoznao najširi interes prečišćavanja sivih voda, naročito u vezi sa srednjim i velikim poslovnim, industrijskim i stambenim zgradama.

Resource Access Center u Portlandu, država Oregon (na fotografiji gore), projekat firme Holst Architecture, jeste jedan takav projekat:

- Ovo je prvi projekat kod kog je naša firma primenila sistem za prečišćavanje sivih voda na jednoj poslovnoj zgradi u Portlandu - kaže arhitekta Dave Otte, član AIA, LEED AP, project manager u Holst-u - Grad je tek nedavno dao dozvolu da se ovaj koncept primenjuje na poslovnim objektima.

Otte kaže da prečišćavanje sivih voda ima smisla u zgradarstvu jer oblast Portlanda tokom zime dobija više kiše nego što može da iskoristi, ali tokom letnjih meseci ima problema sa vodosnabdevanjem. Kada bi se primenio ovaj koncept, voda iz tuševa, kada i veš-mašina bila bi filtrirana u dve faze:

  • prvi rezervoar filtrirao bi veće komade nečistoća
  • drugi rezervoar bi vršio fino filtriranje (UV filter).

Ovako dobijena voda koristila bi se za upotrebu u vodokotlićima tokom cele godine.

Uređaj za prečišćavanje koji firma Holst koristi za svoje projekte proizvodi Brac Systems iz Montreala, i košta oko 300.000 dolara što bi na nivou celog grada koštalo oko 27,5 miliona dolara. Međutim, Otte kaže da bi ovo dovelo do značajnih ušteda:

- Finansijski rizik je u granicama razumnog jer će gradske institucije (Housing Authority of Portland) najverovatnije još dugo upravljati većinom objekata. (Right now we're trying to negotiate lower service-development fees with the city. We're also likely to get a reduced rate on our water-use fees, so the developer is anticipating a 10-year to 15-year payback on the system...).

Dennis S. Yasar, predsednik firme Brac Systems, kaže da njegova kompanija nudi mnogo toga što je potrebno za instalaciju sistema: rezervoare, filtere, pumpe različitih kapaciteta prilagođenih potrebama objekata različitih tipova i veličina. Ovi sistemi predviđaju sakupljanje vode iz kupatila, sudopera, pa čak i klima uređaja, što čini sistem sveobuhvatnim:

- Jedan klima-uređaj može ispustiti i skoro 60 litara vode dnevno. Ovo svakako vredi iskoristiti.

Prečišćavanje u kućnoj varijanti

Prema Yasar-u, ovi sistemi postaju sve uobičajeniji u stambenim objektima. U poslednje tri godine njegova kompanija prodala je preko 1.300 ovakvih sistema za stambene objekte.


Brac Systems - u mnogim administrativnim oblastima u SAD, otpadne vode iz kada, tuševa i sudopera smatraju se sivim. Međutim, u nekima se otpadne vode iz veš mašina ili kuhinjskih sudopera smatraju tamnosivim ili crnim, i kao takve ne smeju se sakupljati i prečišćavati na licu mesta za ponovnu upotrebu.

John Quale, LEED AP, docent na arhitekturi univerziteta u Virdžiniji, Šarlotsvil, veoma je zainteresovan za prečišćavanje sivih voda, ali je skeptičan kada su je u pitanju individualno stanovanje. Kako bi ispitao njegovu efikasnost, profesor Quale je instalirao jedan skroman sistem koji koristi vodu iz lavaboa i tuša:

- Primenjen je sistem koji je idealan za ovu primenu jer ima kapacitet od oko 20 litara - kaže on.

Kućevlasnici mogu jednostavno instalirati sistem ovog kapaciteta, ali kada pokušate da napravite sveobuhvatniji sistem javljaju se problemi... Da li će menjati redovno filtere? Da li će redovno održavati sistem? Da li će voditi računa o onome što odlazi niz cevi?

- Malo sam zabrinut kad pomislim da više ljudi koristi ove sisteme u kućama jer postoje sasvim opravdane opasnosti po zdravlje ljudi - kaže Quale i nastavlja - Za kućevlasnika ovo je samo još jedna stvar o kojoj treba da razmišlja, dok primena ovog koncepta na većim poslovnim i stambenim objektima podrazumeva nadzor inženjera. Međutim, moguće je da će napretkom tehnologije sam sistem na sebe da pruzme više odgovornosti, pa će u tom slučaju biti bezbedniji za široku individualnu primenu.

Sive vode - koristiti pažljivo

Na sreću, sistemi za prečišćavanje sivih voda mogu biti sasvim jednostavne instalacije. Mogu biti jednostavni kao cevi koje dreniraju podzemne i atmosferske vode u zemlji i koriste ih, na primer, za irigacione sisteme.

- To su najosnovnija rešenja - kaže Muñoz - Njihova ugradnja može da košta koliko i zamena cevi, možda 20 ili 30 doalara. Sa druge strane, kompletni sistemi, sa svim sijaličicama i alarmima, koštaju od 4 do 5.000 dolara.

U oba slučaja sivim vodama mora se upravljati sa velikom pažnjom. Iako nemaju veze sa fekalnom kanalizacijom, sive vode mogu da sadrže veliki broj bakterija i nečistoća:

- Siva voda gubi kvalitet veoma brzo. Relativno malo vremena je potrebno da počne da se oseća neprijatno, pa ne bi trebalo da stoji neiskorišćena duže od 24 časa.

Dakle, kućevlasnici takođe moraju misliti o tome šta se događa kada ode niz cevi.

Takođe, propisi u mnogim gradovima ne dozvoljavaju ponovno korišćenje voda iz sudopere zbog mogućeg zagađivanja otpacima hrane i velikim procentom hemijskih sredstava za pranje. Isto tako, negde je zabranjena i ponovna upotreba sivih voda iz veš mašine jer u njima mogu biti prane i pamučne pelene na primer, pa bi i ova voda bila zagađena fekalijama bez obzira što nema kontakta sa glavnom fekalnom kanalizacijom.

Možda najvažnija stvar koja se mora uzeti u obzir kada je u pitanju prečišćavanje sivih voda jeste u tome da se situacija razlikuje po regionima, pa čak i naseljima:

- U poslednjih 10 godina zaključili smo da imamo manje problema kod prodaje klijentima a daleko više sa nadležnim organima - priznaje Muñoz.

Na kraju, dodaje on, prečišćavanje sivih voda ipak jeste korisna strategija za uštedu voda koja može objektima doneti dodatne LEED poene prilikom sertifikacije. Arhitekti koji žele u svoje projekte da uključe ovaj koncept treba da ispitaju odakle voda dolazi u vodovod, i kuda odlazi kanalizacijom. U mnogim slučajevima otkriće da je moguće primeniti daleko superiornije metode od standardnog procesa prečišćavanja...

Linkovi firmi i organizacija pomenutih u tekstu:

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...
Miodrag 27.08.2019.
Jedno pitanje. Šta ako je investitor NN lic...
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...