Arhitekte prihvatile početak „drvenog doba“

12.04.2016. | Dezeen

Drvo preuzima vodeće mesto u odnosu na čelik i beton kada su u pitanju arhitektonski materijali XXI veka i dobija epitet „arhitektonsko čudo“ dok arhitekte hvale njegovu održivost, kvalitet i brzinu izgradnje.

Nova vrsta modifikovane konstrukcije koja je znatno jača i stabilnija od običnog drveta dozvoljava arhitektama da grade veće i više građevine, gde su drveni neboderi sada realnost.

„Ovo je početak drvene ere“, rekao je britanski arhitekta Andrew Waugh, čija firma Waugh Thistleton stoji iza razvojnih projekata za izgradnju stanova u Londonu koji će koristiti više drvene konstrukcije nego bilo koji drugi projekat u svetu.

Prema Waughu zgrada od drvene konstrukcije je "superbrza, super precizna a predstavlja i neverovatno lep prizor“. On je rekao: „To su objekti koji osećaju da trebaju biti na tom mestu, vrlo su robustni i vrlo izdržljivi.“

Proizvod koji donosi ova nova vrsta strukture „masivna drvena konstrukcija“ je unakrsno-lamelirano drvo (CLT-cross laminated timber) - dizajnirano drvo koja se sastoji od lameliranih delova drvene konstrukcije.

Obično pod nazivom CLT, materijal se proizvodi nanošenjem tri, pet ili sedam slojeva drvenih delova pod pravim uglom, a zatim se lepe jedan za drugi. Može se prefabrikovati u bilo koji oblik ili dimenziju i mnogo je lakši od čelika i betona.

„CLT je budućnost gradnje. Drvo je novi beton“, rekao je Alex de Rijke, direktor firme dRMM iz Londona, koji je radio sa ovim materijalom 10 godina. Njegovi CLT projekti uključuju drvenu kuću u Hekniju, trio stambenih kula u Norveškoj, a stepenište je predvodnik u korišćenju tvrdog CLT-a.

„CLT ima mogućnosti za značajnu prednost u odnosu na čelik, beton ili zidanu građu u smislu ekologije, brzine, težine i struktura kod završne obrade“, rekao je de Rijke.

„XVII vek je bilo doba kamena“, rekao je on. „U XVIII veku je cigla dostigla vrhunac. XIX vek je bilo doba gvožđa. XX vek bio je vek betona i XIX vek će biti drveno doba.“

Nekoliko novih zgrada pokazuje potencijal materijala, uključujući i paviljon u Čikagu sa ekspanzivnimm samonosećim krovom i veoma visokom stambenom zgradom koja je osvojila prestižnu nagradu za arhitekturu ove godine „Finlandia Prize for Architecture“. Tu su i neboderi od drveta planirani za Švedsku, Kanadu i Austriju.

„Masivne drvene zgrade menjaju razmere onoga što je moguće da se gradi od drveta širom sveta“, rekao je kanadski arhitekta Michael Green, koji je pozvao arhitekte i inženjere da zamiene čelik i beton za drvo u okviru svoje pubikacije „The Case For Tall Wood“ 2012. godine.

Green je rekao da, iako nije bilo razloga da se ospori uloga čelika i betona u izgradnji pre, klimatske promene sada traže da se to uradi.

„Za vek i po, čelik i beton su oblikovali horizont sveta“, rekao je za Dezeen. „Oni su divni materijali koji omogućavaju izgradnju velikih zgrada, mostova i puteva, ali mi sada znamo da su izuzetno energetski zahtevni po pitanju proizvodnje i ostavljaju značajne tragove ugljenika.“

„Klimatske promene i potreba za više urbanim stambenim prostorom sudaraju se u krizi koja zahteva rešenja sa niskom energijom i niskom emisijom ugljenika“, rekao je.

„Kao obnovljiv materijal koji se razvija uz pomoć sunca, drvo nam nudi novi način razmišljanja o našoj budućnosti. Da bi se to uradilo drvo se mora preoblikovati; mora se učiniti jačim, sigurnjim od požara, izdržljivijim i da dolazi iz održivih šuma."

Jedan od najnovijih dešavanja u oblasti drvenih konstrukcija je uvođenje hibridnih CLT sistema koji uključuju uparivanje projektovanog drveta sa čeličnim komponentama. Ovo postaje sve popularnije jer dovodi do složenijih formi.

Alex Smith sa firmom Hawkins\Brown čije je sedište u Londonu, stoji iza najviše hibridne CLT zgrade u Europi i veruje da je ova vrsta sistema atraktivnija za investitore koji su prvobitno bili pesimisti oko korišćenja drveta.

„Mislim da postoji veliki potencijal u drveno-hibridnim strukturama i da se na taj način mogu omogućiti održivije i ambicioznije strukture“, rekao je za Dezeen.

Njegov projekt, pod nazivom „The Cube“ je 33 metara visok stambeni blok. Pretežno je CLT strukture ali uključuje i neke čelične elemente koji su korišćeni za stvaranje podupirućih ispusta.

„Kombinacijom krutosti čelika sa više izolacionih montažnih drvenih panela, struktura formira jedinstveno rešenje, koje po obimu čini 90 odsto drvena konstrukcija“, dodao je Smith. „Često sam upoređivao sa Ikeinim sistemima polica gde jednostavno čelično poprečno ukrštanje može da učvrsti strukturu, uprkos tome što je relativno klimava."

Waugh je takođe radio sa hibridnim strukturama, ali je manje uveren u njih. On ih opisuje kao arhitekturu koja je ekvivalent prvim motornim vozilima, koji su dizajnirani da izgledaju kao kočije kako bi se putnici osećali sigurno.

„To je prolazna faza u razvoju drvne arhitekture“, rekao je on. „Mnogo hibridnih šema koje smo videli u medijima kod ljudi izazivaju uzbuđenje što je sjajno. Ali koliko su relevantni, u to nisam siguran.“

Waugh je realizovao CLT projekte koji uključuju devet spratova „Murray Grove“ zgrade koja je  završena 2009. godine i za koju se verovalo da je najviša moderna stambena zgrada na svetu od drvene konstrukcije. On stoji i iza prve CLT zgrade u Velikoj Britaniji, a sada radi sa japanskim arhitektom Shigeru Banom na strukturi koja sadrži CLT podne ploče.

On tvrdi da se CLT struktura može graditi 50 odsto brže od betonske, da zahteva manju isporuku materijala na gradilište i nudi daleko ugodniji ambijent građevinskim radnicima.

„Naša gradilišta su fantastična mesta da se na njima radi“, objasnio je on. „Svi su srećni, jer se ove zgrade grade sa bežičnim šrafcigerima i pištoljima za eksere. Nema brusilica, ni bušilica za beton, a ne postoje ni teški uslovi.“

„Bolji je kvalitet zgrade“, nastavio je on. „Mi smo imali stanovnika iz „Murray Grove“ koji kaže „mi nikada ne koristimo grejanje“ i „nikada nismo čuli naše komšije“.

„I sve više mislim da je parametarska, bizarna arhikektura koja menja oblike u stvari smešna opsesija XX veka“, dodao je on. Imamo problema oko nas, kao što su klimatske promene i ogroman nedostatak stambenog prostora, tako da arhitekte moraju da dolaze do ideja vezanih za održivost i izgradnju velikih zgrada, a ne smešnih oblika. "

Iz firme CF Møller arhitekta Ola Jonsson smatra da je drvo budućnost: „Mi smo istraživali masivne drvene konstrukcije dugi niz godina i čvrsto verujemo da je to najpametniji način da se izgrade višespratnice u Skandinaviji.“

Arhitekta - koji trenutno radi na „drvostrugaču“ za Stokholm - smatra da najveći izazov za prevazilaženje nije ograničenje u materijalu već u nedostatku iskustva u građevinarstvu.

„Mislim da masivne drvene konstrukcije daju urbanistima, arhitektama i dizajnerima velike mogućnosti za razvoj inovativnih i održivih arhitektura“, izjavio je za Dezeen. „Međutim, iako imamo veliku proizvodnju kvalitetnog drveta u Švedskoj, još uvek ne postoji dovoljno znanja i industrija nije spremna za to.“

De Rijke je rekao da su negativne predrasude najveći inhibitor u novom dobu drvne arhitekture. Iako je dRMM dizajnirao preko 30 CLT zgrada a izgradio 12, on kaže da se još uvek suočava sa predrasudama o izboru drveta kao materijala u odnosu na beton.

„Izazovi nisu tehnički ali predrasude su problem“, rekao je. „Na primer, banke ili hipotekarne organizacije preferiraju beton u odnosu na projektovane drvene konstrukcije jer ih pogrešno doživljavaju kao kolateral ili rizik za osiguranje."

Jedna od najvećih prepreka sa kojom se suočavaju velike drvene zgrade su zabrinutost oko zaštite od požara. Mnoge zemlje nameću ograničenja za visinu zgrada od drveta iz tog razloga. Dakle, kada je Finska promenila kod za izgradnju 2010. godine, omogućila je da se grade drveni objekti do osam spratova po prvi put i arhitekta Anssi Lassila iz firme OOPEAA krenuo je da menja percepciju javnosti.

Njegova zgrada „Puukuokka“ koja je osvojila nagradu „Finlandia Prize-winning“ je najviša te vrste u zemlji sa CLT strukturom prekrivenom slojem otpornim na vatru.

„Procenjeno je da su, kada su ostvarene u skladu sa propisima, drvene zgrade 50 puta sigurnije od požara u odnosu na slične stambene zgrade od betona“, rekao je. „Sada moramo da uzmemo u obzir dalji razvoj CLT potencijala.“

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


PROMO TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


PIRAMIDA
PIRAMIDA
SREMSKA MITROVICA
www.piramidasm.rs

Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...