To je sklonište, utočište, mesto koje pruža interakciju između privatnog, ali otvorenog prostora, i spoljnog javnog prostora projektovan od strane arhitektonskog biroa Studio Errante Architecture.
Težište oko kojih se život klijenata i stanovnika malog zaseoka odvija: niša na južnoj fasadi skloništa je posebno sedište za ljude i životinje. To je šupa, gde se čuva ogrevno drvo koje zahteva sistem grejanja kuće klijenata.
To je radni prostor i servisna zona za spoljašnje aktivnosti. Armirano betonski zid koji definiše istočni deo objekta se sklapa ka unutra kako bi kreirao površinu. Detalji prostora su ostavljeni jednostavni. Definicije prostora su bukvalne. Armirani beton je korišćen za osnovu i zid.
Oglas
Drvo za skoro sve ostalo: lamelirano drvo za strukturu, spaljeni kesten za fasadu i krov, netretirani kesten za ramove, šperploča za umetke i nišu, staro stablo kao stepenik.
Uprkos svojoj maloj dimenziji, sklonište/šupa obuhvata niz funkcija koje određuju njeno formalno rešenje.
