Samo lepo nije dovoljno

12.11.2008. | Hausbau

Pored klasične fasade i cigle, sve više ljudi poseže za drvenom fasadom. Tome treba dodati drvenostaklenu konstrukciju, a omiljene su i fasadne ploče od različitih sirovina. Sve u svemu, kupac je na mukama kada je mogućnost izbora u pitanju...


Drvena fasada u boji s vertikalno postavljenom oplatom. Drvo ne mora uvek da ima svoju „prirodnu" boju.

S obzirom na to da je u montažnoj gradnji uobičajena upotreba drvenih skeletnih konstrukcija, spoljašnji zidovi u principu mogu nositi bilo koju vrstu oplate. Osnovni zadatak svake spoljašnje fasade je zaštita objekta od loših vremenskih uticaja, buke i požara. Nije nevažan ni njen estetski izgled. Na kraju krajeva fasade daju objektu onaj poslednji „štih" pri čemu mogu zahtevnu arhitekturu još više naglasiti ili jednostavnom objektu podariti pomalo vrckast izgled. I dalje su najzastupljeniji špricani klasični fasadni premazi i nalaze se u ponudi svih renomiranih proizvođača. Fasadna cigla prisutna je kod modernih interpretacija regionalne arhitekture. Već nekoliko godina gotova gradnja pokazuje trend korišćenja drveta kao spoljne oplate u obliku fasade. Osim drveta upotrebljavaju se i drugi različiti materijali kao što su keramičke ploče, metalni i elementi od veštačkih masa. Sve više se prati porast „glatkih" fasadnih ploča od drveta i sličnih materijala (cementnih vlakana i sl.). Pojedini proizvođači gotovih objekata u svom proizvodnom programu imaju različite nizove objekata s različitim fasadama ili grade pojedine objekte s mogućnošću izbora spoljnih fasada.

Struktura

Klasični fasadni premazi dolaze na tržište bez ili s pozadinskom ventilacijom. U prvom slučaju premaz se nanosi na toplotno izolovanu noseću ploču koja se bez razmaka stavlja na zidnu podlogu. Kod sistema s pozadinskom ventilacijom noseća ploča za fasadu pričvršćuje se na konstrukciju od letvica. Posle toga se obično nalazi dodatni izolacioni sloj. Spolja se vide ili mineralni premazi, ili premazi od veštačkih materijala. Ovi poslednji ne nailaze na odobravanje stručnjaka s obzirom na to da velika količina veštačkih vlakana smanjuje prirodnu sposobnost parne difuzije. Spoljni fasadni premazi dolaze u različitim strukturama, npr. u obliku ogrebotina, pukotina, rebara, ploški ili talasa. Kada je reč o bojama, tu je čitava paleta na raspolaganju, a u praksi mnogi proizvođači nude sami mešanje boja u svrhu dobijanja određenog tona. U okviru pripreme spoljni zidovi se već delimično pokrivaju fasadnim premazom u fabrici, a moguće je i gotovo veliki deo fasade staviti na zid tako da se krajnji premaz stavlja tek na licu mesta nakon montaže objekta. Po svojoj prilici fasada se smatra dugovečnom (s vekom trajanja i više od 20 godina). Ipak bez održavanja nema ničeg. Preporučljivo je posle deset godina obnoviti spoljni fasadni premaz. Na taj način objekat izgleda osvežen, a spoljašnji premaz štiti od vremenskih nepogoda pa može trajati nekoliko decenija.

Fasadna cigla traje „večno"

Iako je mnogo skuplja, fasadna cigla se ipak lakše održava i dugovečnija je. Vlasnik takve fasade može biti miran u vremenskom periodu od oko 30 do 40 godina. Tek posle tog vremena trebalo bi obnoviti fuge. Sama cigla može trajati i nekoliko stotina godina.

Takva vrsta fasade svoj uzor pronalazi u tradicionalnoj gradnji severnih nemačkih pokrajina. Moderna gotova gradnja koristi predzid koji se stavlja u razmak prema drvenom zidnom držaču. Na taj način nastaje vazdušni prolaz koji se naknadno može ispuniti izolacijom pa se dobija još bolja toplotna izolacija fasadnih cigli otpornih na smrzavanje. Takva fasadna cigla može poslužiti za efikasno arhitektonsko oblikovanje naročito ako se ima na umu da danas postoje cigle malog formata u svim mogućim bojama i različitih površinskih struktura. Normalne predzidne cigle su neobrađene i imaju propusne pore, a ako se jače ispeku, nastaje tzv. fasadna cigla s glaziranom površinom. Istovetna optika kao što je ima i fasadna cigla kod gotove gradnje nalazi se i kod takozvanih nekoliko milimetara debelih predzidova koji se postavljaju umesto samostojećih i to na zidnu podlogu lepljenjem i fugiranjem.

 
Klasična fasada decentne boje (slika levo) povezana je sa staklenim fasadnim pločama koje dele i olabavljuju celi koncept (slika desno).

Dobra stara drvena fasada

Drvene fasade stare su gotovo kao i gradnja, a drvo je prirodan materijal s odličnim ekološkim bilansom. Odluku da li upotrebiti vodoravne, vertikalne ili pak poprečne zaista je samo stvar ukusa. To važi i za tzv. fasade od lamela čije istaknute fuge daju poseban optički naglasak celoj spoljašnjosti. Kao i drvene ploče velikog formata, lamele se najbolje uklapaju u jednostavnu i modernu arhitekturu. Prikladne vrste drveta su zimzelene - od dobre stare smreke pa sve do duglazije. Naravno, može se koristiti i hrast iako je on mnogo skuplji. Osim toga, treba obratiti pažnju na to da se sve više na tržištu nudi prekomorski crveni kedar koji je, osim što je skup zbog troškova transporta, pod priličnim znakom pitanja što se ekoloških aspekata tiče pa ga treba izbegavati. Osim klasičnih drvenih tonova koji su pretežno smeđe boje, drvene fasade mogu se obojiti mnogo snažnijim tonovima – primer za to su skandinavske drvene kuće koje su izrazito plave ili crvene boje! Osim toga pojedini fasadni elementi kao što su prozorski okviri ili cigla mogu biti odabrani u boji različitoj od fasade pa se na taj način stvara zanimljiv optički kontrast, iako treba voditi računa o tome da takav zahvat povećava sveukupne troškove. Bez obzira na sve, svaka drvena fasada ima identičnu zajedničku potrebu: dobra i konstruktivna zaštita drveta neophodna je bilo da su u pitanju široke strehe ili nešto drugo. U svakom slučaju voda (kiša) mora brzo oticati i mora se sprečiti njeno zadržavanje, što naročito važi za područja blizu tla gde uvek postoji opasnost od prskanja i zalivanja. Pri tome nije neophodno koristiti hemijsku impregnaciju, već se samo treba pridržavati intervala premazivanja koji su navedeni u uputstvu. Saveti za održavanje moraju se primenjivati i na drvenoj skeletnoj gradnji čija se fasada po pravilu sastoji od velikih staklenih površina. Spomenuti domen spada u ekskluzivu s nosivim skeletom crne ili bele boje.

 
Uz pomoć različitih sirovina stvaraju se raznoliki ugođaji. Snažna crvena boja klasične fasade daje sasvim drugačiji ugođaj od prirodne boje ciglene opeke.

FASADNE PLOČE

Troslojne drvene ploče – krstasto lepljene ploče od zimzelenog drveta mogu se prepustiti vremenu u svrhu dobijanja sive patine ili se mogu obojiti.

Ploče od drvenih elemenata – presvucene fasadni elementi, velikog formata od drvenog materijala vezanog cementom.

Ploče od furnira – lepljene ploče od furnira različite površinske strukture odlične su kao oblikovni element.

Ploče od cementnih vlakana – od različitih miksanih materijala čiji proizvodni proces rezultira laganim nepravilnostima u boji i strukturi površine.

Fasadne ploče omogućavaju raznolike kombinacije. Ovisno o položaju, veličini i vrsti oblaganja mijenja se „lice" objekta. Na slici su naglašene fuge između fasadnih ploča od cementnih vlakana


Nove fasadne ploče od drveta do stakla 

Moderna i jednostavna arhitektura posebno lepo podnosi „glatke" spoljne fasade. Pri tom je reč o već spomenutim drvenim fasadama s pozadinskom ventilacijom gde se na potkonstrukciju od letvica pričvršćuje prava nosiva konstrukcija od drveta. U svemu tome postoje i egzotične varijante od drveta, metala i veštačkih materijala pa sve do staklenih okana. Popularne su i troslojne drven e ploče od furnira kao i ploče u veselim bojama od drvenih elemenata i cementnih vlakana. Industrijske troslojne ploče sastoje se od zimzelenog drveta koje se krstasto lepi do finalnog proizvoda. Takve ploče mogu se ostaviti da dobiju prirodnu patinu tokom godina ili se mogu po želji obojiti. Fasadne ploče od furnira omogućavaju vrlo raznoliku površinu – četkastu, urezanu ili sirovo istruganu. Furnir ploče kao lepak koriste fenolnu smolu. Kao inovativno rešenje spominju se drveni elementi od zimzelenog drveta koji za vezivno sredstvo koriste cement. Ovakav materijal je vrlo otporan na vremenske uslove i obrađuje se u obliku 12 do 18 mm debelih ploča koje kod oblaganja posebnih fasada mogu biti prečnika i više od 3 kvadratna metra. S ekonomske strane veličina ploča za fasadu je bitna zbog toga što, kada su ploče veće, manje je spojnih mesta pa je time manja mogućnost oštećenja. Glatka, svilenkasta mat ili prozračna struktura moguća je pri korišćenju čistih akrilnih premaza na pločama od cementnog vlakna. Takvi elementi takođe dolaze u dužini do tri metra i u raznolikim bojama, od žute do zelene preko plave i crvene pa sve do crne. Mešavina cementa, vode, kreča i stabilizirajućih vlakana vrlo je omiljena kod onih koji cene otpornost na vremenske uslove i veliku mogućnost slobodnog oblikovanja. S obzirom na to da je bauhaus rhitektonski stil ponovo na ceni sa svojim jasnim i redukovanim linijama, fasadne oplate odlično se uklapaju u postojeći trend.

Živopisnost je posledica promene vrsta materijala u sklopu vanjske fasade. Zahvaljujući raznolikim mogućnostima obrade, drvo kao fasadna oplata oživljava fasadu i omogućava promenjivost.

ODRŽAVANJE DRVETA

Onaj ko ne želi stalno da farba, može pustiti drvenu fasadu da tokom godina dobije svoju prirodnu sivu patinu. U svrhu umanjivanja estetski nelepih razlika u boji tokom tog procesa, proizvođači su osmislili specijalnu sivu glazuru koja na početku treba samo jednom da se nanese. Međutim, to ipak nije rešenje za sve. Alternativno rešenje je uzimanje četke u ruku i farbanje, a na ponudi su: tanki premaz, debeli premaz i prekrivanje zaštitnim lakom. Sve nabrojano može se nabaviti i s manjim ili većim procentom otrovnih sastojaka. Zavisno od položaja objekta, širine streha i sl. preporučuje se ponovno farbanje tankom glazurom svake dve do tri godine. Premazivanje debelom glazurom trebalo bi raditi svake pete godine i obnoviti za tri do najkasnije osam godina.


Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...