Srpska tradicionalna kuća: Katalog nagrađenih i otkupljenih idejnih rešenja

29.01.2014. | Ministarstvo građevinarstva i urbanizma

Predstavljamo vam katalog modela kuća projektovanih po principima tradicionalne srpske arhitekture, za čiju izradu je Ministarstvo građevinarstva i urbanizma raspisalo konkurs prošle godine. U katalogu se nalaze prvonagrađeni, drugonagrađeni, trećenagrađeni radovi kao i otkupi za sledeće modele kuća:

  1. Vojvođanska kuća – 5 modela
  2. Moravska kuća – 3 modela
  3. Šumadijska kuća – 5 modela
  4. Planinska kuća/brvnara – 3 modela

Zainteresovani građani mogu nabaviti potrebnu projektnu dokumentaciju za bilo koji od ovih projektnih rešenja prateći uputstvo na sajtu Ministarstva građevinarstva i urbanizma (www.mgu.gov.rs). Pored svakog modela kuća dati su projektni opisi od strane autorskih timova.

 

VOJVOĐANSKA KUĆA

Model 1
doc Miloš M.Komlenić, dipl.inž.arh
Saradnik: Maja S.Stanojević, dipl.fpud.

Tradicionalna kuća u savremenom trenutku predstavlјa reinterpretaciju (isklјučivo) osnovnih graditelјskih principa podneblјa i lokalnog stanovništva. Oblikovna i esteska etno-ikonografija predstavlјa pretrpavanje istorijskim reminescencijama i nesvrsishodnim ukrasima koji su upravo u suštinskoj suprotnosti sa temom. Takođe, pоnuđeno ne ulazi u problematiku pratećih i pomoćnih objekata.

Osnovni narodni (ili narodSKI), principi koje je nužno poštovati su:

  1. racionalnost funkciје i tehnologije (ekonomičnost, dostupnost…),
  2. funkcionalnost i fleksibilnost (= upotreblјivost) rešenja, te 3. laka izvodlјivost, jednostavnost tehničkih rešenja.

S obzirom na temu neophodne opšte racionalnosti i ekonomičnosti, kao i vremena u kome rešenjа nastaju, korišćenje potkrovlјa u stambene svrhe (za raliku od običajnih pravila tradicije) je odgovor na poželjna optimalna i komprimovana rešenja. Sve to je u cilјu štednje kako građevinskog materijala, tako i energetskih resursa u toku eksploatacije objekta.


Model 2
Jasna Drakulović, Katarina Živković, Vladimir Stevanović

Polazište predloženog projekta su dva aspekta tradicionalnog poimanja suštine vojvođanske kuće: linearna organizacija osnove sa naglašenim tremom i izgled ulične, reprezentativne fasade, čija se kontura sastoji iz zabatnog zida sa dva prozorska otvora i ulaznim vratima od punog drveta karakteristične obrade. Oba izvora inspiracije prelaze nivo realizacije formalno-likovnih svojstava same kuće, ukazujući na dublje promišljanje urbanističkog rešenja u smeru očuvanja tradicionalne postavke kuće na tipičnoj vojvođanskoj parceli, tj. u cilju integracije jedne kuće u širi okvir susedstva.

Kao centralna pozicija okupljanja u vojvođanskoj kući, usvojena je proširena komunikacija koja obuhvata kuhinju i trpezariju. Takvo jezgro kuće pruža alternativu dnevnom boravku i zajedno sa njim usmerava okupljanje ukućana ka otvorenom tremu. Primenjeni građevinski materijali su oni koji se mogu naći u lokalnim okvirima, pre svih to su crep za pokrivanje krova i cigla za oblaganje poda trema.


Model 3
Veljko Ćirić, dipl.master inž.arh.
Milan Španjević, dipl.master inž.arh.

Polazište autora je reinterpretacija arhetipskog modela vojvođanske kuće, kao i potreba evolucije postojećeg oblika radi savremenih potreba.

Dimenzija parcele u ušorenim selima i naseljima diktira određenu linearnu formu kao i nadovezujuću organizaciju prostornih celina koja je primenjivana u prošlosti. Duboka parcela, trem, i potrebe domaćinstva su diktirale organizaciju prostora, u relaciji dvorište-trem-kuća.

Stvaranjem odnosa dvorište+trem+otvoreni plan+tehnički sadržaji se otvara mogućnost kružne veze između zona, kao i mnogo veća fleksibilnost i adaptibilnost unutrašnjeg prostora kuće. Opslužujući zid stvara ujedinjenu liniju unutrašnje komunikacije između fukcionalnih zona. Time je stvarena ekonomična intervencija koja ostavlja osvetljeni prostor ka tremu za korišćenje u svrhu boravka.

Simbiotički odnos unutrašnjeg i spoljnog prostora, gde je preko trema moguć pristup svim prostorijama nezavisno, otvara mogućnost za različite oblike stanovanja. Podela po modulima na prostor boravka (dnevni i noćni) i prostor domaćinstva omogućava eventualno proširenje ili nadovezivanje na postojeća podeona platna. Translacijom pročelja se dobija pravilna organizaciona šema pri bilo kojem tipu kuće, gde koncept ostaje nepromenjen.

Održivost predloženog modela se ogleda, pored konstrukcije i materijalizacije, najviše u organizacionoj fleksibilnosti i mogućnostima. Ostajući pri jednostavnom arhetipskom modelu vojvođanske kuće, otvorenim planom se stvara podloga mnogo veće adaptibilnosti.


Model 4
Autor: Kosana Rošulj, dipl.inž.arh.
Autorski atelje KOSANA
Saradnik: Nenad Zorić, dipl.inž.arh.

FUNKCIONALNO REŠENjE
Razvoj kuće od onovnog tipa (inicijalnog projekta – prototipa) do seoske kuće za više generacija i promenljive potrebe. Razvoj kuće od osnovnog tipa do najsloženijih se dobija projektantskim modulom (M=2.40m), koji omogućuje razvoj kuće u oba pravca – varijabilan tip.

Kuća A, prototip, je širine 3 modula (3h 2.40m). Kuća B, prototip, je širine 4 modula (4h 2.40m). Kombinacijom ova dva prototipa, tj. dodavanjem projektantskog modula n h 2.40m u oba pravca dobija se bezbroj kombinacija – varijabilan tip.

KONSTRUKTIVNO REŠENjE
Klasičan sistem gradnje sa horizontalnim i vertikalnim armirano-betonskim serklažima i odgovarajućem broju betonskih zidova. Sistem pruža velike mogućnosti i za industrijalizovanu – montažnu gradnju.

MATERIJALIZACIJA
Klasični, prirodni materijali koji zadovoljavaju principe energetske i ekološke efikasnosti, sa lica mesta: opeka (pečena zemlja), trska, slama, zemlja, drvo… Pokrivač biber crep ili trska. Fasada malterisana i bojena, ili u natur betonu sa utisnutom profilacijom.

NAPOMENA
Projekat treba gledati u lancu kombinacija i razvoja sve do Vojvođanskog tipa kuće za više generacija i promenljive potrebe. Projekat je moguće varirati i na druge načine koji ovim projektom nisu prikazani, ali pridržavajući se osnovnih karakteristika sistema ovde prikazanog u najznačajnijim elementima funkcije, konstrukcije i izgleda.

OBLIKOVNO REŠENjE
Do rešenja se došlo analizom autohtonih oblika – zabat, ulična fasada ukrašena profilisanom dekoracijom, kosi zid, trem/kong… Zabat se odvaja, najčešće od teških krovnih ravni, staklenim frizom i na taj način postaje još naglašeniji. Zabat postaje skulptura koja se nezavisno od kuće oblikuje.


Model 5
Autori: Nikola Bojanić, dipl.inž.arh.
Iva Ivas, dipl.inž.arh.
Saradnik: Ivan Vadanjel, dipl.inž.arh.

Postojeći tipološki okvir je jak: kućište upravno na ulični front, kuća na brazdu – prema dubini parcele. Rast prostim nizanjem prostorija, dvovodni krov, prizemnica.

Potrebno je minimalnim intervencijama omogućiti fleksibilnost:

  1. Pomeranje slemena. Unutrašnja fasada u osi slemena, gong kao međuprostor koji može biti i otvoren i zatvoren.
  2. Formiranje funkcionalnog tavanskog prostora varijacijom volumena krova iznad jezgara (opslužujućih prostorija).
  3. Fasada kao upotrebni element. Potpuno otvaranje panela na dvorišnoj fasadi koji postaju alatka u dvorišnim aktivnostima.

 

MORAVSKA KUĆA

Model 1
doc Miloš M.Komlenić, dipl.inž.arh
Saradnik: Maja S.Stanojević, dipl.fpud.

Tradicionalna kuća u savremenom trenutku predstavlјa reinterpretaciju (isklјučivo) osnovnih graditelјskih principa podneblјa i lokalnog stanovništva. Oblikovna i esteska etno-ikonografija predstavlјa pretrpavanje istorijskim reminescencijama i nesvrsishodnim ukrasima koji su upravo u suštinskoj suprotnosti sa temom. Takođe, pоnuđeno ne ulazi u problematiku pratećih i pomoćnih objekata.

Osnovni narodni (ili narodski), principi koje je nužno poštovati su:

  1. racionalnost funkciје i tehnologije (ekonomičnost, dostupnost…),
  2. funkcionalnost i fleksibilnost (upotreblјivost) rešenja,
  3. laka izvodlјivost, jednostavnost tehničkih rešenja.

S obzirom na temu neophodne opšte racionalnosti i ekonomičnosti, kao i vremena u kome rešenjа nastaju, korišćenje potkrovlјa u stambene svrhe (za raliku od običajnih pravila tradicije) je odgovor na poželjna optimalna i komprimovana rešenja. Sve to je u cilјu štednje kako građevinskog materijala, tako i energetskih resursa u toku eksploatacije objekta.


Model 2
Dušan Đ.Tešić, dipl.inž.arh.
Zlatibor S.Stanković, građ.inž.
Miloš Z.Stanković, dipl.inž.arh.


Model 3
Igor Štilić, dipl.master inž.arh.

Moravska kuća je prepoznatljiva po svom tremu, oblikovanju istog sa istaknutim, lučno zasvedenim drvenim stubovima sa jastucima, beloj krečenoj fasadi sa malim brojem otvora, ćeramidi kao krovnom pokrivaču, dimnjaku, visoko podignutom holkeru zbog prilagođavanja terenu i bondručnom konstruktivnom sklopu. Namera je zadržati sve likovne i konstruktivne karakteristike, kako bi jasan, prepoznatljiv, vanvremenski arhitektonski izraz bio očuvan i funkcionalno unapređen.

Prostorna organizacija je od jednoćelijske kuće sa ognjištem, koja korene ima u dalekom srednjem veku, kao mestom okupljanja porodice, vremenom dobijala sporedne prostorije, pa je evolutivni model moravske kuće sa odžaklijom i dve sporedne prostorije, poslužio kao polazna tačka za razvoj prostorno-funkcionalne jedinice.

U daljem razvoju trem se izmešta na bočnu stranu i formira se centralni koridor, koji je dvostrano orjentisan. Javlja se i nova zona, u vidu ulazne partije kojom se pristupa jezgru kuće, odnosno centralnoj prostoriji sa ognjištem u sredini. Neto površina kuće je 85m2.

MALA KUĆA – Redukcijom površina, smanjenjem osovinskog raspona koje se najviše odražava na komunikacioni koridor i ukidanjem radne sobe, na čije mesto dolazi trem, dobija se Mala kuća sa tremom na uglu, koji je veoma zastupljen u tipologiji moravske kuće.

VELIKA KUĆA – Proširenjem komunikacionog koridora i uvođenjem vertikalne komunikacije, kao i proširenjem opslužujuće zone, noćna zona se izmešta na sprat, a novonastale sobe menjaju namenu. Na spratu se formira noćna zona sa šematskim prikazom rasporeda prostorija – spavaća soba, dečje sobe, gostinjske sobe,…

Zadržava se bondručni konstruktivni sistem, sa mogućnošću ispune – tradicionalno od naboja, ili opeke, ili nekog drugog građevinskog elementa koji bi zadovoljio uslove termičke stabilnosti objekta, sa dodatnom termoizolacionom opnom.


 

ŠUMADIJSKA KUĆA

Model 1
Marija Jovin, dipl.inž.arh.
Branislav Jovin, dipl.inž.arh.
Siniša Temerinski, dipl.inž.arh.

Tradicionalna organizacija domaćinstva u centralnoj Srbiji je oko glavnog objekta – KUĆE, u kojoj je ognjište i u kojoj se priprema hrana i okuplja porodica. Sintezom tradicionalne organizacije – pripajanjem kući vajata, ambara i trema, dobija se sažeto domaćinstvo. Pojedinačnim pripajanjem nekada zasebnih objekata, kuća raste od male do srednje i velike. Na terenu blago pokrenutom, ulaz je po izohipsi, sa prolazom kroz celu kuću.

U centru kuće je nekadašnje ognjište, danas kamin, koji je centralni motiv i vertikalna osovina objekta. Glavni prostori – dnevni boravak, sedenje, trpezarija su ka padini, pogledu, reci… Kuhinja, kupatilo, ostave su ka ulici ili ka brdu. Odstupanje od tradicije je korišćenje potkrovlja za spavanje, s obzirom da se tako racionalno koristi površina kuće.

Nova tradicionalna šumadijska kuća koristi elemente stare kuće – bele malterisane zidove, potamnelo drvo, krov na četiri vode i crep. Obavezni deo kuće je trem sa drvenim stubovima i kosnicima. Za garažu ili pomoćni objekat se koriste oblici nekadašnjeg ambara ili koša. Drvo je, kao i tradicionalno, obavezno ukrašeno – stubovi sa oborenim ivicama i ukrasnim zarezima, ukrašeni kosnici, završeci rogova streha i okviri oko prozora.

Materijal za izgradnju kuće je puna opeka, zidana u sistemu sendviča, sa termoizolacijom između dve opeke. Konstruktivni sistem je skeletni, sa lakom montažnom tavanicom. Krovna konstrukcija je drvena, a pokrivač je crep. Zidovi su malterisani i krečeni gašenim krečom. Na fasadi su tamno mrko bojeni drveni elementi koji asociraju na sistem bondruka. Realizacija nove tradicionalne kuće je potpuno pristupačna današnjim narodnim majstorima.


Model 2
Vladimir Stanković, dipl.inž.arh.


Model 3
Gočobija Milan, dipl.inž.arh.
Zoran Milošević, dipl.inž.građ.

Prizemna kuća na ravnom terenu, varijantno sa dodatkom podruma za nagnuti teren. Pravougaona osnova, jednostavan četvorovodni krov, sa mogućnošću reorganizacije prostora i iskorišćenja tavanskog prostora.

Projektovana su dva trema – ulazni i glavni trem, pozicionirana na dijagonalno suprotnim stranama objekta. Konceptualno rešenje dozvoljava rotaciju i preslikavanje u ogledalu, u skladu sa okolnostima i uslovima lokacije, kao preduslov za tipizaciju projekta.

Namera autora je da objekat ima elemente minimalističkog dizajna u sprezi sa tradicionalnim principima gradnje šumadijskog stila koji se ogleda u: belim zidovima, krovnom pokrivaču od crepa, zidnim oblogama od drveta za zidove u produžetku tremova i krovnom nadzidu, drvenim aplikacijama u nivou međuspratne i podne konstrukcije, drvenoj krovnoj konstrukciji na delu tremova, temeljnoj sokli sa oblogom od kamena, drvenoj stolariji itd.


Model 4
Katarina Dubljanin, dipl.inž.arh.
Saradnik: Marko Gavrilović, dipl.inž.arh.

Predloženo rešenje sa elementima tradicionalne srpske arhitekture inspirisano je uobičajenim tipom kuće koji srećemo u Srbiji – polubrvnarom sa ognjištem kao njenim središtem, i jednostavnom, prepoznatljivom, čitljivom organizacijom.

Centralna, dnevna zona kuće sa ognjištem mesto je okupljanja svih ukućana, prostor u kome se susreću aktivnosti i ukrštaju putevi – porodična soba, a uz to i izvor toplote.

Kuća se lako može transformisati u veću, a moguće su i drugačije organizacije unutrašnjeg prostora u predloženm gabaritima. Zbog modularnog koncepta na kome je zasnovana i duple simetrije, vrlo je prilagodljiva različitim potrebama korisnika, kao i različitim orjentacijama i položajima parcele.


Model 5
Dušan Đ.Tešić, dipl.inž.arh.
Zlatibor S.Stanković, građ.inž.
Miloš Z.Stanković, dipl.inž.arh.


 

BRVNARA

Model 1
Stefan Radošević, master. arh.
Luka Višnjić, student arhitekture
Lazar Stanojčić, student arhitekture

Brvnaru kao tip karakteriše jednostavna prostorna dispozicija, sa ognjištem u centru kao mestom okupljanja. Jezgro kuće predtsavlja stvarnost samog objekta, gde se porodični život odvija, dok je njena spoljašnjost odgovor na ambijent i predstavlja njegovu projekciju u arhitekturu. Vertikalna regulacija (krova) je uticala na veličinu same kuće, odnosno gazdinstva. Upravo su ovo polazne tačke od koje se razvija koncept predloženog rešenja.

Kuće (mala, srednja, velika) su razvijene unutar istog gabarita. Centralnim prostorom ognjišta, koje se prostire kroz sve etaže od podzemnih do potkrovnih nivoa, kuća je podeljena na dva dela u osi sever-jug. Svaki prostor u okviru kuće predstavlja zasebni kutak ali takođe i jedinstvo sa ognjištem.

Nisko prizemlje (suteren) ima zaseban ulaz i namenjen je ostavi i loženju kamina u maloj kući, dok u srednjoj on raste i dobija se dodatni prostor ostave, vešeraja ili nižeg, intimnijeg dela dnevne sobe. U velikoj kući mu raste gabarit ka jugu, gde se dobija još jedna master (ili gostinska) soba.

Pored dubinskog rasta, visinski rast kuće je regulisan nagibom krova od 55° i nadzitkom od 1,5m za veliku i srednju kuću, u cilju dodavanja polunivoa galerija, dok mala kuća ima minimalni nagib od 45° i nema visinski rast. Galerija iznad dnevne sobe sadrži dve sobe na koti +2.80 za srednju i veliku kuću, dok velika kuća na koti +4.30 dobija još jednu otvorenu galeriju, u vidu radne sobe i sl. Krov je iz ekonomičnih razloga spušten u odnosu na sleme ne narušavajući funkcionalnost. Na ovaj način kuća raste po vertikalnoj osi oko ognjišta (magaza, visina krova).

Konstruktivni sklop je montažni, sačinjen od drvenih stubova i greda sa sendvič panelima ispunjenim kamenom vunom od 20cm, unutrašnjom oblogom od gips-kartona ili drvenih letvi na prodirućim kubusima tehničkih blokova, dok spoljnu oblogu čine daske 25/2cm i na taj način zadržavaju ambijentalne karakteristike brvnare. Ceo sklop se nalazi na betonskom odlivku (savremenoj interpretaciji kamena) koji čine ploče, donji deo ognjišnog jezgra i podzemne eteže. Zastakljene površine podrazumevaju spoljašnje klizne panele od dasaka, koji imaju mogućnost da zatvore brvanaru u drvenu opnu. Akcenat je na dnevnoj sobi koja postaje trem i središnjim otvorima u prostoru komunikacije u osi istok – zapad. Krov je lagan, pokriven je limom i sadrži osavremenjene tradicionalne krovne otvore.


Model 2
Saobraćajni institut CIP
Autor: Tijana Kostić, dipl.inž.arh.
Saradnici - 3D vizuelizacija: Zdravko Spasojević, dipl.inž.arh.
Tehnička podrška: Milan Mašala

Shodno potrebama i razvoju današnjeg čoveka, i u urbanim i u ruralnim područjima, moguće je modifikovati koncept stare brvnare u savremnu grupisanjem sadržaja (kuće, vajata i ekonomskih prostora) u jednu stambenu celinu.

Prostor ognjišta postaje prostor trpezarije i kuhinje (gde se porodica i sada okuplja), prostor sobe je danas dnevna soba, a vajat je spavaći blok savremene kuće. Svi skupa čine jedinstvenu celinu smeštenu pod četvorovodni strm krov i zadržavaju formu tradicionalnog objekta. U nivou podruma nekada su se odlagali ogrev, alat ili veće količine zaliha hrane, a danas bi to bio prostor za ostavu, vešernicu, magacin, garažiranje vozila.

Zadržavajući prirodne materijele (drvo i kamen), projektovane kroz savremenu tehnologiju obrade i postavke, uz upotrebu neophodnih količina termoizolacionih materijala, ova kuća spada u grupu energetski efikasnih objekata. Postizanje višeg nivoa energetski efikasnog objekta je omogućeno postavljanjem solarnih kolektora na južnoj strani krovne ravni, te tako ovakav pasivni sistem čini da kuća bude sopstveni regulator energije.

Razradom osnovne ideje, proistekle iz modifikacije tradicionalne brvnare, dobijeno je funkcionalno rešenje sledećih karakteristika:

  • objekat je dvo-etažni: podrum+prizemlje (sa galerijom)
  • zadržan je strm četvorovodni krov
  • primenjeni su materijali koji su karakterisali tradicionalnu brvnaru (drvo i kamen)
  • sačuvana je čvrsta forma objekta, sa svedenim ivicama i velikim fasadnim otvorima
  • orijentacija sever-jug je u skladu sa savremenim projektantskim tokovima iskorišćena.

Model 3
Danilo Furundžić, dipl.inž.arh.
Jelena Marić, dipl.inž.arh.

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...
Borko 03.04.2019.
Zasto se ne zapocne na vreme sredjivanje im...
Svetlana 03.04.2019.
Moze li neko da objasni gospodi iz Ministar...