Poznata arhitektonska firma Skidmore, Owings & Merrill (SOM), koja je dizajnirala najvišu zgradu na svetu Burj Khalifa u Dubaiju, ušla je u partnerstvo sa kompanijom Energy Vault Holdings radi istraživanja mogućnosti izgradnje još viših zgrada koje bi istovremeno funkcionisale kao ogromni sistemi za skladištenje energije koristeći gravitaciju.
Foto: SOM/Energy Vault Holdings
Inovacije u skladištenju energije
Projekat se zasniva na dve glavne inovativne ideje. Prva ideja, inspirisana istraživanjima kompanija poput Gravitricity i IISA, koristi višak energije - bilo da je reč o obnovljivim izvorima poput solarne energije ili standardne električne mreže - za podizanje tereta na vrh veoma visokog nebodera. Kada je energija potrebna, teret se spušta, koristeći silu gravitacije za pokretanje generatora.
SOM i Energy Vault Holdings u saopštenju navode da je EVu dizajn superstrukture tornja koji poboljšava ekonomičnost jedinice i omogućava integraciju sistema za skladištenje energije na bazi gravitacije (GESS) u visoke zgrade kroz upotrebu šuplje strukture visine preko 300 metara, pa do čak 1.000 metara.
Oglas
Ove strukture će moći da uskladište više GWh energije, kojom će moći da napajaju ne samo zgradu, već i susedne objekte. Ovaj inovativni dizajn, koji integriše vodeću GESS tehnologiju unutar superstruktura zgrada, omogućava povraćaj ugljen-dioksida u ubrzanom vremenskom periodu od 3-4 godine.
Alternativna rešenja
Pored EVu sistema, tim predlaže i EVc sistem. On bi koristio vodu koja se pumpa na vrh nebodera, a zatim pušta niz cevi kako bi pokretala turbine i proizvodila energiju.
Foto: SOM/Energy Vault Holdings
Premda deluje futuristički, ovakvi sistemi već postoje u obliku hidroelektrana sa pumpnim skladištenjem. Voda se oslobađa sa planine ili brda, generišući električnu energiju pokretanjem turbina dok teče nizbrdo. Kada je dostupan višak energije, voda se pumpa nazad na vrh, spremna za ponovni ciklus.
Izazovi i perspektive
Teorija koja stoji iza ovih ideja je ispravna, ali praktični izazovi su značajni. Dodatna težina može predstavljati problem za zgradu, a upitna je i efikasnost i održavanje. Najveći izazovi su prostorni zahtevi i svi pokretni delovi sistema koji bi mogli učiniti neboder ekonomski neisplativim.
Sve ovo treba uzeti sa rezervom. Ipak, s obzirom na to da iza ovog projekta stoje stručnjaci poput Bila Bejkera, koji je ko-dizajnirao Burj Khalifu, biće interesantno pratiti dalji razvoj.
