Spasitelj ili parazit?

03.09.2013. | Uncube

Stara roterdamska robna kuća koja je bila predviđena za rušenje je umesto toga sačuvana i obnovljena, a sada formira postament novog stambenog bloka od 16 spratova. Novi život za staru zgradu pod okriljem novog zaštitnika, ili problematična stara ruševina koja nespretno pruža sidrište za novi objekat? Pokušaćemo da odvagamo dokaze.

Posleratni centar Roterdama je bio pod vladavinom trgovine. Samo pet odsto stanovnika grada je živelo u centru, koji je skoro u potpunosti okupiran sa luksuznim prodavnicama, restoranima i kancelarijama. Nakon zatvaranja prodavnica, roletne se spuštaju, a ulice postaju puste. Opština je želela da privuče više stanovnika u centar, ali prostor za nove stambene zgrade je oskudan.

Tako da je u poslednjih nekoliko godina počelo rušenje koje bi napravilo mesta za novogradnju. Bioskop i crkva iz 1960-ih su srušeni kako bi se napravilo mesto za novi veliki stambeni kompleks projektovan od strane biroa Alsop Architects, dok je stambeni toranj biroa Wiel Arets prikačen za robnu kuću De Bijenkorf.

I sve je bilo u redu dok opština nije predložila forsiranje gradnje novih stambenih solitera u zelenim dvorištima Lijnbanhoven stambenog kompleksa, projektovanih 1954. godine od strane Hjua Maskanta. Taj predlog je doveo do izbijanja protesta građana, i projekat je morao da bude otkazan. Za sada, to jest.

Jedan specifičan projekat, međutim, nije pokušao da uništi ili osramoti posleratnu zgradu koja je prvobitno zauzimala svoje mesto u centru grada. U mnogim aspektima, Karel Doorman stambena kula se može nazvati spasitelj stare robne kuće Ter Meulen. Prilično je neuobičajeno da hrabri heroj stoji na ramenima male starice koje namerava da spasi, ali to je ono što se manje više ovde desilo.

Godine 2001, arhitektonskom biro Ibelings van Tilburg je prišao vlasnik sa pitanjem šta da radi sa starom Ter Meulen zgradom. Šoping centar izgrađen između 1948. i 1951. godine, projekat legendarnog roterdamskog arhitekonskog biroa Van der Broek en Bakema, je bio u veoma lošem stanju. Zgrada je prvobitno smeštala tri robne kuće, a u poslednjim godinama života je bila okupriana sa mnoštvom malih, neuglednih prodavnica.

Zgrada od 100 metara dužine je prošla kroz razne transformacije, uključujući i dodatak dva sprata 1977. godine, kao i uklanjanje osobene kafe-terase, koja je nekada iskakala iz jednog ćoška volumena pod uglom. Jedino su eksperti mogli da otkriju njenu arhitektonsku vrednost. Za nju, budućnost nije delovala dobro. Iznenađujuće, međutim, arhitekte su smislili predlog da se robna kuća vrati u prvobitno stanje. A da bi bila ekonomski održiva, predložili su postavku stambene zgrade na njenom vrhu.

Nova zgrada smešta 114 stanova na 16 spratova i oslanja se na stubovima i temeljima postojeće strukture. Kako se ispostavilo, snaga noseće konstrukcije posleratnog tržnog centra je bila prilično preračunata, tako da je ona mogla da nosi mnogo više težine od sopstvenih tri sprata.

U prvobitnom projektu, stabilnost je postignuta kroz sistem stubova i greda. Radi proširenja, arhitekte su dodale dva betonska stabilizaciona jezgra sa, koja probijaju staru zgradu i imaju sopstvene temelje, a sadrže stepeništa i liftove.

Ipak, visina dodatka od 16 sprata je poprilično ambiciozan zadatak, i to je značilo da on ne može imati više od 250 kilograma po kvadratnom metru. Ovo je isključilo standardni holandski sistem gradnje sa betonskim podovima i zidovima, koji teže i do 1.200 kilograma po kvadratnom metru. Umesto toga, glavna noseća konstrukcija je napravljena od čelika sa drvenim podovima. Kako bi se izbegli problemi sa akustikom, kutijasta konstrukcija je korišćena za izgradnju stanova.

Na vrhu stare zgrade nalaze se dva parking nivoa, dostupni uz pomoć tri auto-lifta. Nova zgrada stoji na stubovima, i deluje kao da lebdi nekoliko metara iznad tržnog centra - što rezuktira ne samo u vizulenom razdvajanju starog i novog, već i smanjuje snagu vetra na pešačkom nivou.

Između dve stambene kule (jedna broji 13, a druga 16 spratova) nalazi se zajednička krovna bašta na sedmom spratu (fotografija iznad). Zgrada je pokrivena sa „kabanicom“ od stakla, koja na sebi ima print nalik zavesi, dok su fasade iza staklenih zidova obložene sa borovinom. Otvori u zavesi, iza kojih se nalaze lođe, deluju kao da su zaobljeni, ali to je samo optički efekat stvoren od strane specifičnog oblika elemenata za pričvršćavanje koji drže staklene panele.

Eksterijer tržnog centra je pažljivo obnovljen. Međutim, kafe-terasa nije mogla biti rekonstruisana, a što je još gore, modni lanci su zatvorili velike staklene izloge sa reklamama i logotipima, unuštavajući prvobitnu estetiku zgrade. Dok na starim fotografijama zgarda deluje kao elegantna, vazdušasta kompozicija odvojenih kocki koje su naslagane zajedno, ona je sada poprimila oblik jednog volumena.

To je mnogo bolje nego kako je zgrada izgledala pre 15 godina, ali je tek na pola puta da povrati staru slavu. Naravno, pitanje je i da li je velika nova stambena kula, sa visokotehnološkom staklenom fasadom, zaista takav pleminit spasitelj. Možda je samo veliki parazit, koji je izrastao hraneći se svojim domaćinom? U svakom slučaju, ona je sprečila da Ter Meulen zgrada postane samo sećanje kao i mnogi posleratni maloprodajni objekti u centru Roterdama.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...