Beton je jedan od najčešće korišćenih građevinskih materijala na svetu i odgovoran je za ogromnu emisiju ugljen-dioksida, ali su istraživači nedavno otkrili tragove za više ekološku betonsku mešavinu koji su koristili Rimljani pre 2.000 godina.
Paulo Monteiro iz Nacionalne laboratorije Lorens Berkli (Lawrence Berkeley National Laboratory) Ministarstva energetike SAD-a, profesor građevinarstva na Univerzitetu u Kaliforniji, Berkli, predvodio je tim koji je otkrio 2.000 godina star lukobran u Sredozemnom moru koji je proizveden koriščenjem dela energije koja je potrebna za stvaranje modernog betona - a pritom je i više izdržljiv.
„Portland cement je izvor 'lepka' koji drži zajedno većinu savrmenog betona“, kaže se u saopštenju iz Berkli laboratorije. „Ali, on oslobađa ugljenik sagorevanjem goriva koje je potrebno za zagrevanje mešavine krečnjaka i gline na 1.450 stepeni Celzijusa, kao i iz samog zagrejanog krečnjaka (kalcijum karbonata).“
Rimljani su usavršili mešavinu koja koristi mnogo manje krečnjaka i koja cementira na 900 stepeni Celzijusa ili niže, kažu istraživači, što znači da je potrebno mnogo manje energije da se napravi. U našem trenutnom okruženju eskalacije klimatskih promena usled rastućih emisija ugljenika, ovaj drevni recept za beton može dramatično sa smanji ukupnu emisiju građevinske industrije.
Rimljani su mešali krečnjak i vulkanske stene za normalne betonske konstrukcije, dok su podvodne strukture napravljene od krečnjaka i vulkanskog pepela koji su formirali malter.
Kada se ova mešavina pomeša sa morskom vodom, topla hemijska reakcija se javlja koja cementira mešavinu krečnjaka i pepela. Tajni sastojak je pozolanski pepeo bogat aluminijumom, a ispostavilo se da ga u naftom bogatoj Saudijskoj Arabiji ima dosta.
„Za nas, pozolan je važan zbog njegove praktične primene“, kaže Monteiro. „Može da zameni 40 odsto svetske potražnje za portland cementom, a postoje izvori pozolana širom sveta. Saudijska Arabija nema letećeg pepela, ali zato ima planine pozolana.“
