Novi biološki oblik betona je razvijen od strane grupe "Structural Technology Group", koja pripada Politehničkom univerzitetu Katalonije (Universitat Politècnica de Catalunya) iz Barselone, i njegova glavna karakteristika je da stvara „žive“ zgrade i poboljšava održivu arhitekturu.
Beton podržava rast pigmentnih organizama na fasadama zgrada koji pomažu u smanjenju nivoa ugljen dioksida u atmosferi. Integrisanje korišćenja betona u postojećim ili novim zgradama podstiče rast različitih bioloških organizama na njegovoj površini, uključujući mikroalge, lišajeve, gljive i mahovine. On nudi dodatne termalne, ekološke i estetske prednosti u odnosu na slične građevinske materijale.
Zgrada pokrivena bršljenom je divna stvar, ali korenje od brešljenja može napraviti štetu na fasadi i loze su autoput za gamad koja traži način da uđe u objekat. Moderni vrtovi teže istom estetskom efektu sa nekim dodatnim ekološkim prednostima, ali oni su često komplikovane stvari pune sa hidroponskom opremom i teški za održavanje.
Istraživači sa Univerziteta u Barseloni, predvođeni Antoniom Aguadom, su se fokusirali na dva specifična materijala, pošto su pH nivoi betona uglavno visoki i ne bi olakšali biološki rast. Konvencijalni beton zasnovan na portland cementu se koristi, i to je blago kiseli cement proizveden sa magnezijum fosfatom koji ne zahteva tretiranje radi smanjenja njegovog pH nivoa.
Za razliku od većine biljaka, optimalni uslovi za gajenje mahovine uključuju niske pH nivoe. Snižavanjem pH nivoa betona, odstranjuje se konkurencija i promoviše se kolonizacija mahovinom. Neznatno menjajući pH nivoe, naučnici će moći da prilagode beton za specifične organizme, omogućavajući im da napreduju.
Iako su biljke već integrisane u fasade i vertikalne bašte, novi beton se razlikuje zbog svoje funkcije kao deo strukture zgrade. Beton se sastoji od tri sloja - hidroizolacionog sloja, biološkog sloja i diskontinualnog sloja premaza - na vrhu strukturalnog sloja.
Hidroizolacioni sloj štiti strukturalni sloj od mogućih oštećenja izazvanih prodorima vode. Razvoj i kolonizacija bioloških organizama je podržana od strane biološkog sloja koji ima sposobnost da zarobi i skladišti kišnicu. Treći sloj ima obrnutu hidroizolacionu sposobnost koja omogućava kiši da uđe, a ne dozvoljava joj da izađe. On takođe preusmerava vodu ka organizmima i na taj način im podstiče bujanje.
Živi beton upija atmosferski ugljen dioksid u svoj biološki premaz i takođe ima kapacitet da reguliše toplotnu provodljivost unutar zgrade zarobljavanjem solarnog zračenja. Unutrašnje temperature su regulisane od strane betona koji apsorbuje toplotu i sprečava je da prodre u unutrašnjost tokom leta, kao i da spreči beg toplote tokom zime.
Pored toga što ima funkciju kao toplotni regulator i izolator, beton takođe ima estetsku privlačnost. Fasade zgrada mogu biti dizajnirane sa različitm finišima ili bojama, stvarajući izgled nalik živom slikarstvu.
Beton je upotrebljiv na novo sagrađenim strukturama ili pri renoviranju. Poptporne strukture nisu potrebne, tako da projektanti mogu da izaberu oblast zgrade na kojima bi želeli da beton bude primenjen.
Istraživači imaju za cilj da ubrzaju proces rasta tako da fasade zgrade imaju atraktivan, živopisan izgled za manje od godinu dana. Oni se takođe nadaju da će fasada evoluirati sa godišnjim dobima i menjati boju u zavisnoti od sezone i dominantnog tipa organizma.
Beton je još uvek u eksperimentalnoj fazi, pošto su se istraživači udubili u promovisanju rasta određenih biljnih vrsta. Ideja je patentirana i već je došlo do interesovanja za dovođenje ovog proizvoda na tržište.
