Prva plus-energetska zgrada na severoistoku Nemačke je obdanište za 113-toro dece. Projektovan je od strane arhitektonskog biroa Buttler architekten iz Rostoka.
Još u 2008. godini, mnogo pre katastrofe u Fukušimi - opština Bat Vustrov (Bath Wustrow) na obali Baltičkog mora i arhitektonski biro Buttler architekten su radili na razvoju koncepta za plus-energetsko obdanište. Namera je bila da to bude prva plus-energetska zgrada u saveznoj državi Meklenburg-Vorpomern (Mecklenburg-Vorpommern).
Plus-energetski koncept je razvijen od strane Rolfa Diša (Rolf Disch) koji ukazuje na izuzetnu energetsku efikasnost strukture tako da ona ima pozitivni energetski balans, zapravo proizvodeći više energije nego što je koristi. Sa završetkom svoje privatne kuće, Heliotrope, Diš je 1994. godine stvorio prvu plus-energetsku kuću na svetu. Prosta logika kuće koja stvara više energije nego što je troši je bila savrešno logična Dišu.
Novi objekat obdaništa je CO2 neutralan, i dovodi do znatnog smanjenja godišnjih emisija ugljen dioksida u odnosu na slične zgrade izgrađene u skladu sa nemačkom Uredbom o energetskoj uštedi (EnEV 2009) - što je ekvivalentno uštedi od 30 metričkih tona emisije ugljen dioksida godišnje. Koncept razvijen za objekat i njegovu tehničku opremu je imao primarni cilj smanjenje potrošnje energije (toplotne i električne) u korespodenciji sa pasiv haus principima.
Izabrana kombinacija visoko izolovane i lagane fasade i čvrstih plafona na betonskim nosačima je prednost iz više razloga: dobra toplotna izolacija i skladišteni kapacitet i postizanje spoljašnje ljuske bez toplotnih mostova. Snaga potrebna za osvetljenje je minimizirana upotrebom optimalnog dnevnog osvetljenja, parcijalnim korišćenjem LED tehnologije osvetljenja, kao i dnevno zavisnog sistema za kontrolu osvetljenja.
Toplotne potrebe zgrade su potpuno pokrivene sa okružujućom termalnom energijom. Četiri bušotine od 100 metara termalno energetskog skladišta (BTES - borehole thermal energy storage) izvlače potrebnutoplotnu energiju iz tla. Električna energija potreba za toplotne pumpe je "pozajmljena" iz javne elektro mreže. Ukupna količina energije potrebne za toplotne pumoe, osvetljenje, ventilacionu opremu i pumpe za vode se proizvodi odloženo sa fotonaponskim sistemom postavljenom na krovu. Ventilacioni sitem sa povraćajem toplote minimizuje gubitke toplote energije zbog ventilacije i optimizuje kvalitet unutrašnjeg vazduha.
Generacija toplotne energije u zgradi se bazira na šest solarnih toplotnih kolektora postavljenih na nagibu od 35 stepeni na južnoj strani krova. Topla voda iz ovih sistema se prebacuje u dva stratifikovana rezervoara, svaki sa zapreminom od 500 litara. Takođe je instaliran na krovu fotonaponski sitem od 47 kWp, koji se očekuje da će proizvoditi oko 36.000 kWh/a godišnje.
Izgradnja objekata za boravak dece koristi kombinaciju različitih građevinskih metoda: nosivi betonski elementi i elementi za učvršćivanje (zidovi, plafoni) unutar zgrade, i nenoseći elementi napravljeni od drveta na spoljnoj strani. Svi stakleni elementi fasade, kao i prozori, su sertifikovani po pasiv haus principima. Oni su pozicionirani na istom nivou kao i drveni ram spoljašnjih zidnih elemenata. Stakleni korv iznad centralnog atrijuma je sastavljen od staklene površine iznad drvene konstrukcije, što je stil koji je takođe korišćen za vertikalne staklene elemente. Neki od staklo-staklo fotonaponskih modula su integrisani u krovnim trostrukim staklima.
Sa izuzetkom od potpornih zidova i jezgra stepeništa, unutrašnji zidovi su izgrađeni korišćenjem sistema suve gradnje, kako bi se dozvolile eventualne promene u unutrašnjoj strukturi zgrade kao odgovor na različite upotrebne zahteve koje će se javiti tokom vremena.
Više o projektu:
Klijent: Opština Ostseebad Wustrow
Lokacija: Strandstraße 14, 18347 Ostseebad Wustrow
Arhitektura: Buttler architekten, Rostock
Energetski dizajn: Ingenieurbüro P. Jung, Cologne
Površina parcele: 2.113 metara kvadratna
Korisna površina: 968 metara kvadratna
Ukupna površina spratova: 1.133 metara kvadratna
Ukupni troškovi izgradnje: 1.781.000 evra
Period izgradnje: od 2010 do 2011. godine
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
