Kada je reč o urbanističkom planiranju, uređeni prostori su ključni u većini urbanih područja. Sa trenutnim fokusom industrije na ekološki odgovorno planiranje i sveukupno smanjenje ugljeničnog otiska, povećanje javnih zelenih površina je eksponencijalno.
Sada, studija odrađena od strane Gratan Instituta (Grattan Institute) sugeriše da razvoj javnih zelenih površina može zapravo da poboljša zdravlje i dobrobit onih koji se nalaze u neposrednoj blizini na više načina nego što se pre smatralo.
Poslednji izveštaj, koji je napisala Džejn Fransis Keli (Jane Frances-Kelly), nazvan "Socijalni gradovi" (Social Cities), navodi korelaciju između oblasti koje karakterišu visok procenat zelenih površina i nedostatak izolacije koji je prisutan kod članova zajednice.
Iako se ovaj osećaj usamnjenosti često trivijalizuje, izveštaj ukazuje da je on može u stvari "imati ozbiljne zdravstvene posledice, sa sličnim uticajem na povišeni krvni pritisak, nedostatak vežbanja, gojaznost ili pušenje", dok se takođe navodi kao faktor u razvoju mentalnih bolesti.
Fransis-Keli objašnjava da je ovo problem koji raste u Australiji, i upozorava da se to može pogoršati u budućnosti.
"Podaci pokazuju da su prijateljstva ljudi i susedske veze smanjene u poslednje dve decenije", kaže Fransis-Keli. "Naša promenljiva populacija znači da ovi trendovi mogu da se pogoršaju."
Postoji, međutim, rešenje ove društvene epidemije. Izveštaj ukazuje da kroz razvoj i negovanje zelenih površina, ponovno povezivanje, komunikacija i život orijentisan na zajednicu se podstiče, dok se zdravstveni problemi povezani sa usamljenošću opadaju u onim obavezama koje neguju ove karakteristike.
Uvek postoji potreba za efikasnijom infrastrukturom javnog saobraćaja i većom gradskom povezanošću, ali razvoj zelenih površina u urbanim sredinama je ključni element za uspeh jedne zajednice jer nudi rekreaciju i komunikacione prostore umesto sveukupne efikasnosti života.
Iako su ovi rezultati vredi, Francis-Keli je rekla da postoji mnogo više što čini pozitivni javni zeleni prostor od jednostavnog sađenja trave. Studija primećuje da je "kvalitet javnog prostora jednako važan kao i kvantitet".
"Mali park koji se dobro održava i zaliva, sa dobrostojećim drvećem koje obezbeđuje senku, živopisnim cvetnim lejama za vizuelno iskustvo, kvalitetnim sedenjem i kreativnim igralištima, koristiće se daleko aktivnije nego park koji je veoma veći, ali manje privlačniji", kaže Frensis-Keli.
Izveštaj takođe ukazuje da Australija pokazuje jaku urbanističku osnovu koja se fokusira na inkluziji javnih zelenih površina. Međutim, sa povećanjem veličine populacije, biće važno za države i lokalne vlasti, pored saradnje sa industrijom, da se pobrinu za rastuće potrebe zemlje.
"Australijski gradovi treba da apsorbuju veće populacije i poboljšaju kvalitet življenja za sve stanovnike, oni treba da rade bolji posao ispunjavanja naših psiholoških i materijalnih potreba", kaže Frensis-Keli.
Ovo su očigledno problemi koji se mogu rešavati. Za dobrobit naroda, urbanisti koji preduzimaju trenutna predviđanja razvoja u celoj svetu ne bi trebalo da zanemare ovaj rastući problem.
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
- Ulična borba: pejzažni urbanizam protiv novog urbanizma
- U politiku planiranja grada potrebno je uključiti javnost
- Urbanizacija dovodi do promena uticaja usluga ekosistema
- Karakter je ključan za ekonomski živahan grad
- Biofilija: naši afiniteti prema prirodi mogu nam pomoći da transformišemo naše životne prostore
- Biomimikrija: inovacije inspirisane prirodom (video)
- Madrid Rio: multifunkcionalni zeleni prostor
