Metalne fasade-Jalova, Turska

19.04.2012. | Architect Magazine

Kulturni centar "The Raif Dinçkök" u gradu Jalova, Turska, poznat je po priči o dva grada isprepletenim u jedan. Arhitekta Emre Arolat spaja prirodnu i industrijsku spoljašnost turskog grada pomoću materijala pronađenog u dimnjacima lokalnih fabrika.

Sa više od polovine svog terena prekrivenih vrtovima i šumama, Jalova u Turskoj, može izgledati kao mali, seoski lučki grad. Međutim, pažljiviji pogled otkriva da njen ekonomski motor radi na teškoj industriji: mnogi njeni stanovnici (203,741 stanovnika) rade u brojnim velikim proizvodnim pogonima koji robu prosleđuju u veće i bogatije zemlje i kosmopolitske gradove.                                           


Arhitekta Emre Arolat ne zahteva maskiranje ove napetosti kada Akkök, lokalni industrijski konglomerat koji koristi razne materijale, od hemikalija do tekstila, bira u Istanbulu firmu za dizajniranje kulturnog centra i javnog prostora za stanovnike Jalova. U nedostatku konvencionalnih otvora za prozore i vrata, fasade sadrže nešto više od 5.600 kvadratnih metara perforiranih i savijenih Kor-deset panela (vremenskih čelika) koji su već dobili boju rđe od otvaranja Centra u maju 2011.

Lokalnim stanovnicima nije nepoznat industrijski metal. Kor-deset paneli najčešće se pojavljuju u proizvodnji gradskih područja i posebno, na izgradnji dimnjaka mnogih fabrika.

U eri uskih građevinskih koverti, metalna koža sa 30-to procentom perforacijom i bez solidne podrške može da izgleda alarmantno. Programski elementi, uključujući višenamenske sobe, izložbeni prostor i biblioteku povećavaju se na drugoj priči i grupisani su u centru, daleko od obima zgrade, dok bašte, betonski kamen i komponente zauzimaju mesto u prizemlju. Delimično blokiranje vetra i kiše u zimskom periodu i direktna sunčeva svetlost su "perforirane ploče koje sadrže mikro-klimu unutra", kaže Arolat. Obrazac fasadnih otvora i nabora na površini, koje je kreirao uz pomoć savijenih metalnih panela ili dve susedne tj. kosih panela, određivani su u delovima po potrebama ventilacije zgrade.

Instalisani korišćenjem podizanja sistema, paneli su visili u obliku slova U. Prilagođeno savijanje panelskih bočnih ivica zatvora pružaju bočnu podršku, dok su gornja i donja ivica u obliku slova Z u krivinama. Prostor između panela iznosi 12  milimetara, kao i sloboda za zavrtnje da klizi duž unapred bušenog otvora, omogućavaju da se paneli pomeraju kao rezultat termalnog i akustički opterećenja. Kretanje vazduha kroz perforirane fasade takođe smanjuju opterećenja vetra na zgradi.

Tokom dana, paneli su skoro neprimetni iznutra, a rupe su guste dovoljno da bi paneli izgledali transparentno, i omogućavali poglede ka spolja. "Unutrašnjost pejzaža je u kontaktu sa spoljašnjošću", kaže Arolat. Noću zgrada granata ne svetli, praktično nestane u mračnoj noći. Svetla na centralnoj na rampi trepere, kako stanari prolaze, ostavljajući pozornicu za "unutrašnji život", kaže Arolat.                                            

Fasada Kulturnog centra je potcenjena u lepoti i značaju. U pretvaranju teške metalne industrije u dominantnu na lokalnim fabrikama, Emre je otelotvorio Jalovu, grad koji opstaje zahvaljujući industriji i uspeva zbog svog naroda.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...