Kuće su stacionirani objekti, tako da korišćenje pojmova "pasivne" ili "aktivne" da bi se opisale prvobitno deluje malo čudno. Ovi pojmovi, zapravo, otelotvoruju startigije projektovanja koje stvaraju komfor za korisnike dok drastično smanjuju korišćenje energije.
Pasivne kuće protiv Aktivnih kuća
Elementi aktivne kuće generalno koriste električnu energiju ili energiju dobijenu iz fosilnih goriva. Klima uređaji hlade, dok grejna tela greju. Paljenje prekidača osvetljava ceo unutrašnji prostor. Bolji ekološki pristup uključuje instalaciju solarnih panela koji aktivno hvataju sunčeve zrake i pretvaraju ih u elektricitet koji se koristi za potrebe kuće.
Pasivne strategije, sa druge strane, koriste prirodu - posebno sunce i vetar - da bi obezbedile komfor. Ovaj logičan pristup zasniva se na tradicionalnim metoda gradnje koje se koriste već vekovima. Prvo načelo pasivnog projektovanja jeste orijentacija kuće. Objekat mora biti pozicioniran na način da iskoristi putanju sunca; na primer, fasada sa mnoštvo prozora okrenuta ka jugu je idealna za određene klime zato što indirektno hvata svetlost tokom celog dana.
Leti je bitno blokirati direktnu sunčevu svetlost da biste sačuvali hladniju temperaturu u kući. Pasivne strategije, kao što je sađenje drveća radi stvaranja senki ili projektovanje nadstrešnica, mogu pružiti određen komfor korišćenja objekta. Nadstrešnice treba pozicionirati na način da blokiraju letnje sunce a dozvoljavajući zimi da sunčevi zraci pod manjim uglom nesmetano prođu i zagreju vašu kuću. Prirodna ventilacija, takođe, smanjuje napore mehaničkim sistemima. Pored benefita dozvoljavanja cirkulacije svežeg vazduha, pokretni prozori i svetlarnici stvaraju promaju i na taj način smanjuju temperaturu u objektu za nekoliko stepeni.
Još jedan ključni element koji doprinosi energetskoj efikasnosti pasivno projektovanih kuća jeste propisano izolavani zidovi i krov. Dodatno, dobro pozicionirana termalna masa - široki sloj betona ili zida - može da apsorbuje toplotu od sunca tokom dana i da greje kuću tokom noći, održavajući konsistentnu i prijatnu unutrašnju temperaturu.
Sertifikacije i standardi
Pasivne kuće
Iako prirodna ventilacija ima ulogu u pasivnom projektovanju, sertifikovana Pasivna kuća se oslanja na nepropusnost vazduha u postizanju optimalnog termičkog učinka. Pokret pasivnih kuća, nazvan Passivhaus je osnovan u Nemačkoj od strane dr. Volfganga Feista (Wolfgang Feist) 1996. godine, i od tada se proširio na mnoge zemlje, iako se u Sjedinjenim Američkim Državama sporo širio - samo je oko dvadesetak kuća sertifikovano tamo.
Sertifikovane pasivne kuće karkateristične su po upotrebi dodatne izolacije u odnosu na standard, kao i po toplotnim mostovima koji sprečavaju dodatan gubitak ili dobitak toplote. Ove kuće često imaju prozore sa trostrukim profilima umesto standardnih, dvostrukih. Arhitekta Denis Vedlik (Dennis Wedlick), projektant prve sertifikovane kuće u državi Njujork, Hudson Passive Project, je uporedio kuću sa termosom ili kartonskim čašama za kafu: površina je minimizirana, poklopac obezbeđuje termalni prekid, i čin stavljanja više čaša u jednu rezultira većom izolacionom moći.
Naravno, objekat može postati previše vazdušno izolovan, što rezultira "sindromom bolesne zgrade". Pasivne kuće se oslanjaju na sistem povratka toplote koji razmenjuje ustajali sa svežim vazduhom i eliminiše vlagu koja izaziva stvaranje buđi. Pored ovih malih ali tehnoloških naprednih kutija, Pasivne kuće su odlučno nisko tehnološke. Njima ne treba klima uređaji ili grejno telo, što smanjuje upotrebu kanala. U stvari, ove kuće prikazuju smanjenje potrebe grejanja za čak 90% od tradicionalnih konstrukcija. One mogu dugo zadržati sunčevu toplotu i čak i toplotu tela koju emituju njeni stanari. A ipak, i dalje možete otvoriti prozore, ako imate potrebe za prirodnom vetilacijom.
Nedostatci? Pasivne kuće tipično koštaju više na početku nego tradicionalne konstrukcije, često više od 10%, iako zagovornici imaju argumente da vlasnici pasivnih kuća brzo povrate ta ulaganja zahvaljujući manje utrošenoj energiji. Ti povećani troškovi se troše na bolje materijale kao što je stolarija sa trostrukim profilima, kojih nema mnogu u Sjedinjenim Američkim Državama i uvoze se iz Evrope. U mnogo slučajeva, vlasnici kuća se oslanjaju na mehaničke sisteme za podršku; iako zagovornici pasivnih kuća tvrde da njene strategije funkcionišu u svim klimama (čak i na Antartiku), neki projektanti su teško primenili te standarde u oštrim klimama.
Aktivne kuće
Iako možda zvuči da su Aktivne kuće u potpunosti suprotne od Pasivnih, njihove strategije projektovanja uopšte nisu tako različite. Aktivne kuće prate dizajn i tehnologiju pasivnih kuća i vode ih na sledeći nivo tako što one proizvode sopstvenu energiju, često preko fotonaponskih panela. Više od net zero kuća, aktivne kuće stvaraju tzv. "pozitivnu" energiju koja se može vratiti u mrežu.
Iako su nemci osmislili koncept pametne kuće i veliki su proizvođači solarnih panela, u Listrupu u Danskoj je napravljena prva aktivna kuća na svetu. Pored toga što sadrži dosta izolacije i prozore sa trostrukim profilima, ova kuća je opremljena sa solarnim sistemima. Kompjuterski sistem reguliše, nadgleda i podešava upotrebu energije u kući. Cena? Skoro 800.000 američkih dolara - verovatno malo skupo za većinu.
Trenutno nema dokumentovanih aktivnih kuća u Sjedinjenim Američkim Državama ali možete obići pasivne kuće kao što su PNC SmartHome Cleveland i Klivlandski prirodnjački muzej.
Linkovi:
- PassivHaus – osnovni saveti i alati za projektovanje pasivne kuće - link
- Koliko košta jedna Passivhaus kuća? Predračun za Denby Dale pasivnu kuću - link
- Da li je povećana termička masa u pasivnim solarnim kućama opravdana? - link
- Passivhaus - nemačkom preciznošću do istinske zelene gradnje - link
- Net-Zero-Energy vs. Passivhaus - dva pristupa energetski efikasnim zgradama - link
- Troškovi u low-energy zgradarstvu - da li, zašto i koliko su energetski efikasne kuće skuplje? - link
- Energetski efikasne zgrade u Evropi - trenutno stanje, definicije i najbolji primeri - link
