Zaha Hadid - Opera u Ganđo-u

16.05.2011. | Architect Magazine

Zaha Hadid, čuveni svetski arhitekta, osvojila je internacionalno takmičenje za izradu projekta opere u gradu Ganđo-u (Guangzhou) 2002. godine, prvenstveno, zahvaljujući dizajnu koji se dopao kineskim zvaničnicima. Parafrazirajući njenu analogiju, možemo reći da su dve dinamične zgrade - operska zgrada sa 1.804 sedišta i multifunkcionalni teatar sa 443 sedišta - ublažene krivudavim koridorom koji deli urbano okruženje na pijacete i trgove koje stvaraju utisak dolina, grebena i jezera.

"Dve zgrade su otelotvorene u veštačkom predelu impregnirane sa programom koji prati prostor," objašnjava Patrik Šumaher (Patrik Schumacher), koji je, zajedno sa direktorom projekta Vudijem K.T. Jao-om (Woody K.T. Yao), projektovao objekte uz Zahu Hadid.

Projekti Zahe Hadid su, ponekad, optuživani da odaju utisak rezervisanosti, ali u suštini ona projektuje svoje objekte urbanistički: Obim parcele na kojoj je izgrađena opera je mali ali značajan, jer deli finansijski deo grada od reke Pearl. To joj je dozvolilo da uradi projekat koji se uklapa u njenu teoriju da zgrada ne mora biti distancirana i odvojena od okružujućeg grada, već da se oni mogu dopunjavati i aktivirati jedno drugo. Zgrada opere se povezuje sa okruženjem kroz pešačke zone i rampe za vozila kao i kroz kompleksnu topografiju koja je na više nivoa.

Zgrade nisu zamišljene planimetrijski, sa pojmom šta je to napred, pozadi ili strana, već su modelovani dinamično u 3D, tako da su rezultirajuće zgrade i okruženje omnidirekcionalne. Posetioci prilaze lokaciji i zgradama iz više pravca i iz više nivoa kako kolima, tako i peške preko rampi koje premošćavaju jezera. Nivoi koji se podiži i spuštaju u okviru lokacije sadrže restorane, kancelarije, radnje i mesta za sastanke.

Prema spoljašnosti, zgrade su definisane njihovom dinamičnom strukturalnom fasadom, koja je pokrivena trougaonim pločicama napravljenim od stakla i belog i crnog granita. Fasadni omotač kombinuje parametričnu geometriju sa tradicionalnim metodama, kao što je livenje glavnih konstruktivnih čvorova od čelika, i njihovo zasvođenje na odvojen ram od betona koji čini glavnu salu unutar objekta.

Lobiji su opsežni, prostrani, javni prostori bez upotrebe stubova. Terase i stepeništa koji konzolno vise sa oboda teatra stvaraju veliku arhitektonsku promenadu i pozornicu za samu publiku. Lobiji obuhvataju većinu glavne sale tako da publika može da obilazi teatar.

Razuzdano stepenište i oblikovane terase foajea u glavnom obimu predaju prostor auditorijumu, dok zakrivljeni balkoni - dizajnirani tako da fragmentuju zvuk akustično i da obezbede podjednaku liniju viđenja svakom gledaocu - izranjaju glatko iz zidova, formirajući kontinuiranu površinu koju Šumaher naziva "balansiranom asimetrijom" auditrijuma.

Ovde, Zaha Hadid uspešuje dizajn terasa koje se koriste u vinogradima koji je prvu upotrebio arhitekta Hans Šaroun (Hans Scharoun) pri projektovanju Berlinske Filharmonije 1963. godine. Plafon je istačkan sa preko 4.000 LED svetiljka.

Iza proscenijuma (grč. pro-skehion, lat. proscaenium - Prostor ispred scene, koji je po širini najčešće jednak veličini otvora portala, po dubini zahvata prostor između glavne zavese i gledališta, tj. prostor iznad „orkestarske rupe") pomoćne funkcije koje svaka opera mora da ima su smeštene u ortogonalnoj matrici prostorija koja se ne dizajnom ne uklapa sa ostatkom projekta. Umesto toga, nepravilna spoljašnja školjka preuzima  programske i volumetrijske potrebe funkcionalnih prostorija koje se nalaze iza scene: Oblik obe zgrade koji podseća na šljunak nisu samo rezultat slikovitog maskiranja, već i ekspresija unutrašnje funkcije. 

Dizajn kompleksa produžava obim obe zgrade do ivica lokacije. Posetioci koji ulaze u kompleks automatski postaju subjekti orkestracija krivih koje se stapaju sa okružjem, pritom ne odajući utisak da iza njih postoje komplikovani funkcionalni i arhitektonski sadržaji.

Jedna od uloga operskih kuća jeste da pripremi posetioca da obustavi nevericu u samom sebi stvarajući tranziciono iskustvo između realnog sveta koji je napolju i imaginarnog sveta koji je unutra. Ispunjujući ovu tradicionalnu ulogu, operska kuća Zahe Hadid jeste u dobrom društvu: njena opera se može svrstati rame uz rame sa Garnijerovom u Parizu i Utsonovom u Sidneju kao definišući momenat u evoluciji ovog tipa objekata.

Neke činjenice o projektu

Projekat: Ganđo Operska Kuća, Ganđo, NR Kina
Klijent: Gradska Vlada grada Ganđo
Projektant: Zaha Hadid Architects, London, Velika Britanija
Projektant fasade: King Glass Engineering
Izvođač: China Construction Third Engineering Bureau Co.
Površina: 70.000 m2
Cena: 211 miliona dolara

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mićo 20.11.2019.
Ko to kaže da je most graditi pored mosta j...
Invekta 18.11.2019.
Odlično rešenje, olakšava posao, a efekti s...
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...