SEEBBE 2008 – Šta nosi privatizacija Beogradskog sajma? – Šef poslovnice Mirjana Jovanović

24.03.2008. | Mladen Bogićević | Gradjevinarstvo.rs

Povodom predstojećeg Sajma građevinarstva u Beogradu razgovarali smo sa gospođom Mirjanom Jovanović, šefom poslanice SEEBBE-a. Ona nam je detaljno predstavila napore u cilju povećanja kapaciteta, bolje organizacije i unapređenja izložbenog prostora, ali i cele priredbe. Takođe, prenosimo vam i najave promocija nekih od najnovijih proizvoda i tehnologija u oblasti građenja koje će svoje predstavljanje imati na ovogodišnjem Sajmu. Naravno, pokušali smo da saznamo i na koji način, sa kojim idejama i rešenjima, SEEBBE vidi sebe u budućnosti, obzirom da predstoji privatizacija Beogradskog sajma. Saznajte o mogućim promenama koje bi za Sajam građevinarstva predstavljale sasvim novu eru, kao što se to dogodilo njegovim izdvajanjem u posebne hale 1975, a zatim i potpunim odvajanjem od majskih dana tehnike 1996. godine...

...Taj, već tradicionalni nedostatak prostora, verujte, muči nas isto koliko i naše izlagače... Kada želite da pomognete da se firma predstavi, a ne možete, bilo šta da uradite: da li smanjili prolaze ili prijavljene kvadrature, ili proširili prostor na otvorenom, vi jednostavno ne možete da izađete u susret svim željama izlagača. Onda oni iznalaze druge načine promocije, koriste info-pultove, demo-autobuse na otvorenom prostoru da bi tu napravili štand pošto ne mogu da dobiju prostor u hali...˝

Mirjana Jovanović
Šef poslovnice SEEBBE
Beogradskog sajma

Nakon više nego uspešne prošlogodišnje izložbe novi Sajam je pred nama. Recite nam, da li je bilo prostora za nova poboljšanja?

M. J: Istina je da smo 2007. iskoristili zaista skoro sve naše ukupne kapacitete za izlaganje, ali smo ipak i ove godine pronašli načine da izađemo u susret našim izlagačima. Tako će ove godine biti nešto više od prošlogodišnjih 57.000 bruto kvadrata, pre svega zahvaljujući proširenjima i boljem korišćenju otvorenog izložbnog prostora. Još prošle godine smo iskoristili travnjak oko fontane kod Hale 12 tako što smo ga zasuli rizlom, obezbedili priključke i tu su bili izlagači iz oblasti građevinske mehanizacije. Ove godine smo nasuli i fontanu, izravnali teren i sad je to još jedan dodatni izložbeni prostor.

Uklonili smo i montažne objekte u tom delu, a u toku su i radovi na asfaltiranju. Na ovaj način, ne samo da smo dobili i bolju vizuru otvaranjem tog poteza prema Savi, već će se i izlagači na ovom prostoru, koji ranije nije korišćen u izložbene svrhe, zaista osećati kao deo centralnog dešavanja manifestacije. Izdali smo i jedan deo ispod terase Hale 1, kao i parking kod Šest topola koji nisu do sada korišćeni kao izložbeni prostor, a zatvorićemo i jednu saobraćajnicu kako bi se i ona u nekim delovima iskoristila za potrebe izložbe.

Osim radova koje ste pomenuli, videli smo da se uređuje stari izložbeni prostor na otvorenom...

M. J: Da, pored adaptacije prostora kod Hale 12, osim jednog malog dela kod pasarele koji će ostati prekriven rizlom, ove godine će svi drugi štandovi na otvorenom biti na asfaltnoj podlozi, što će svakako obradovati izlagače, ali posebno i posetioce Sajma.

Već godinama su popunjeni kapaciteti zatvorenog prostora, tj. hala. Tako će biti i ove godine?

M. J: Svakako! Čak ćemo imati i nekih desetak izlagača više nego prošle godine kada ih je bilo 1.068. Problem sa zatvorenim prostorom je u tome što su hale tolike kolike jesu, pa osim smanjivanja prolaza između štandova, zatvaranja nekih bočnih prolaza, mi i nemamo nekih velikih mogućnosti za proširenja. Kao što je to slučaj i sa Sajmom nameštaja, i mi koristimo sve kapacitete galerija, tako da već mesec dana nemamo mesta ni na galeriji Hale 14, gde je bila jedna mala rezerva. Zapravo, govori se o nekih 2.000 bruto kvadrata, i upravo tu je tih desetak izlagača više koje ćemo imati ove godine.

Da li je uopšte moguće u takvim uslovima izaći u susret svim izlagačima? Ima onih koji neće biti u potpunosti zadovoljni površinom ili lokacijom svog štanda...

M. J: Mi se zaista trudimo koliko je to u našoj moći, i verujem da izlagači imaju razumevanja i kada neke njihove želje, uprkos zajedničkom trudu, jednostavno nismo u mogućnosti da ispunimo. Moram ovde da pomenem naš beogradski Trudbenik, koji je, prvi put posle dugog niza godina, ponovo na Sajmu. Oni su tek prošli kroz privatizaciju i sada na tržište izlaze sa blokom 61 koji je zaista velika inovacija. Prirodno, sada hoće ozbiljno da se predstave i kod nas, ali mi jednostavno nemamo toliko mesta da bismo im dali značaj koji firma ima. Zato smo, u želji da im izađemo u susret, napravili jednu dobru kombinaciju sa malim izložbenim prostorom ispred same hale gde će biti demonstracija, verovatno gradnje sa tim blokom, zatim mali info-pult između dve hale, a na galeriji Hale 2 smo im obezbedili jedan manji kancelarijski prostor. Nažalost, bilo je prosto nemoguće da im damo prostor na nivou gde su ostali ciglari, a koji ova firma zaslužuje.

Sličan problem smo imali i sa nacionalnim izložbama Poljske i Bugarske, koje nismo mogli da smestimo sa ostalim nacionalnim postavkama, pa su firme iz ove dve zemlje razbijene po robnim grupama proizvoda koje nude.

Koje su to ostale nacionalne izložbe na Sajmu?

Građevinska mehanizacija priprema teren za prolećne izložbe na otvorenom (februar 2008.)

M. J: Ove godine, uz dve koje sam pomenula, imaćemo i pet nacionalnih prezentacija koje su bile prisutne i prošle godine: Italija, Turska, Grčka, Hrvatska i Slovenija. Izlagači iz ovih pet zemalja imaju svoje grupne ostrvske štandove u Hali 14, gde su prolazi sa sve četiri strane štanda. Na žalost, ovogodišnje povećanje broja nacionalnih izložbi za ove dve, bugarsku i poljsku, možda se neće u tolikoj meri primetiti, ali praktično, i to su nacionalne izložbe od po desetak firmi, što zaista nije malo. Naravno da bi bolje bilo da idu zajedno, ali u ovom trenutku to zaista nije bilo moguće.

A kakvo je stanje sa drugim stranim izlagačima? Da li tu postoji neko povećanje interesovanja u odnosu na prethodnu godinu?

M. J: Tu imamo zanimljivu situaciju: prošle godine je bilo 345 stranih izlagača, i ove godine će ostati otprilike na tom nivou (jedino što ćemo kroz ove nove nacionalne izložbe imati jedno malo povećanje). Međutim, naizgled kontradiktorno, upravo ovaj detalj pokazuje koliko je naše tržište zanimljivo firmama iz inostranstva. Naime, trend koji je očigledno prisutan jeste taj da sve više stranih firmi ovde otvara svoja predstavništva, i tako na našem Sajmu dobija status domaćeg izlagača, jer jednostavno, više ih ne možete tretirati kao stranu firmu.

Čini se da naše tržište, bar po tome gledano, opravdava status SEEBBE-a kao jednog od značajnijih u regionu?

M. J: Pazite, mi nismo slučajno pre tri godine uzeli ime South East Europe Belgrade Building Expo (Sajam građevinarstva Jugoistočne Evrope u Beogradu), jer ova manifestacija je najveća, i po značaju i po obimu, u celom regionu, gde mislim i na Rumuniju, i na Bugarsku, Mađarsku, Hrvatsku, Bosnu... Čak je po obimu veći i od sajma u Solunu, iako je Grčka članica Evropske unije! Očigledno da su ovaj Sajam i ovaj region interesantniji za izlagače... Kod nas su praktično prisutne sve svetske firme iz određenih oblasti građevinarstva, i mi smo, naročito poslednjih godina, postali jedan od centara zbivanja u građevinarstvu, mesto koje je obavezno posetiti, da se vidi šta je to novo u ovoj oblasti...

Čini se da je to delom zasluga i nasleđene tradicije i ugleda naših građevinaca?

M. J: Verovatno... Mi jesmo uživali ugled velikih graditelja, i sada se to polako vraća, i to se i vidi na našem Sajmu... Jer, kao što je svaki sajam ogledalo te grane privrede države u kojoj se organizuje, tako je i SEEBBE ogledalo dešavanja iz oblasti građevinarstva u našoj zemlji. Primećuje se uspon pojedinih robnih grupa na našem tržištu...

Prema SEEBBE-u, koje su to oblasti, odnosno koje firme, najzastupljenije na tržištu? Pretpostavljam da je predstojeća gradnja auto-puta zanimljiva mnogima u niskogradnji...

M. J: Da, ove godine je ogromno interesovanje za izlaganje građevinske mehanizacije. Izlagača iz ove oblasti je toliko da smo zaista tražili svaku mogućnost da im maksimalno izađemo u susret. Otuda smo i uložili toliko u proširenje kapaciteta izložbenog prostora na otvorenom. Zatim, u usponu nam je sve što je vezano za beton: od mašina za obradu betonskog gvožđa i armatura, betonske galanterije, cevi, sve do aditiva za beton i pratećih sredstava. Zapaženi su takođe i izlagači koji rade izolacione panele od kojih se prave hale, bilo fabričke, bilo izložbene. Na tom polju su kod nas prisutne sve svetske firme, tako da i to pokazuje kakvo smo mi veliko gradilište postali. Uostalom, pogledajmo samo izlagače u okviru robne marke skela i oplata gde imamo sva svetska imena i to kao domaće izlagače, kao što su Doka, Peri, Noe (koji je došao među prvima)... Dakle, sve ono što prati ovaj građevinski bum kod nas. Zatim, iz oblasti ciglarstva, Wienerberger ove godine izlaže pod statusom domaćeg proizvođača, što opet pokazuje i taj rast, ne samo domaćih fabrika nego i svetskih imena. Fantiniscianatico je sada takođe jedan od onih koji se pojavljuju kao domaća firma...

Pripremni radovi za asfaltiranje parkinga
ispod novog železničkog mosta

Da li bi podela podrazumevala koncept bolonjskog SAIE-a, tj. termin za izlagače iz oblasti samog građenja, i poseban sajamski termin za opremanje?

M. J: Upravo tako... Gde bismo jedan deo robnih grupa zadržali u istom ovom prolećnom terminu, a jedan deo bismo prebacili za početak oktobra ili kraj septembra. U oba termina bismo i dalje koristili pune kapacite, odnosno sve hale, jer smo zaključili da možemo da popunimo duplo veći prostor nego što ga sada imamo. Međutim, i kada bismo izlagali na duplo većem prostoru, to opet nije rešenje jer bi to bila preobimna prezentacija čiji bi se smisao izgubio u količini izlagača. Već sada je problem ukoliko želite detaljnu pažnju da posetite svim izloženim robnim markama, odnosno štandovima. Sa većim kapacitetima to bi postalo jednostavno nemoguće.

Grubi građevinski radovi bi ostali u prolećnom terminu, a završna obrada i opremanje bi bili pomereni za jesen, čime bi se približili i Sajmu nameštaja?

M. J: Da, robne marke kao što su mehanizacija, beton, opekarski proizvodi i slično, ostale bi u aprilu, dok bismo na jesen više forsirali uređenje enterijera, boje, oblaganje zidova... sve što se koristi za opremanje. Ovo će ujedno rešiti večiti problem sa kapacitetima, ali će i u konceptualnom smislu predstavljati jednu novu, zreliju epohu Sajma građevinarstva.

Ovakve konceptualne promene su uvek, bez obzira na pozitivne strane, dosta rizične, naročito kada se uzme u obzir ovolika i ovakva tradicija. Veliku ulogu u njima imaće PR služba, da objasni i predstavi prednosti, da prvenstveno dokaže i održi kontinuitet, naročito te eventualne jesenje izložbe. SEEBBE sada najvećim delom možda ima ovaj značaj zbog građevinske tradicije Srbije, ali prvenstveno zahvaljujući aktuelnosti tržišta u razvoju, i PR u takvim uslovima ima priliku da manje dela a da se pri tome raskorak između kvaliteta promocije samog Sajma i broja izlagača i posetioca i ne primeti. SEEBBE očigledno raste, ali zanima nas PR uloga u ovom rastu...

M. J: Verovatno je tačno da se stvara utisak da bismo u ovom tranzicijskom periodu imali uspešne izložbe i sa malo marketinga, međutim, SEEBBE svakako ne uzima ovo zdravo za gotovo. Nama npr. dolaze posetioci iz svih bivših jugoslovenskih republika i okolnih zemalja, ali smo se i mi na tom polju veoma angažovali, da ih pozovemo, da ih upoznamo sa našim Sajmom... Tako smo prošle godine imali promocije u Temišvaru i Bijeljini, a ove godine ćemo se već promovisati u više država...

Kako izgledaju te prezentacije?

M. J: Jednostavno, mi u dogovoru sa privrednim komorama države u kojoj se prezentacija održava, ili u dogovoru sa nekim strukovnim udruženjima, zakupimo određeni prostor gde će se predstavljanje odvijati. Naravno da je idealno ako je u toku odgovarajući sajam u okviru kog ćemo i mi nastupiti. Veliku pažnju obraćamo na vizuelni identitet, ali i na pružanje zaista korisnih informacija. Važno je da ljudi vide o kakvom se prostoru radi, kako izgleda, gde se nalazi, kakve su tehničke mogućnosti i kapaciteti naših izložbenih prostora, tačan opis štandova... Sve ove informacije su dostupne i na našoj veoma posećenoj internet strani koju smo odvojili od zajedničke strane Beogradskog sajma, i svi gosti ili potencijalni izlagači mogu se na vreme detaljno informisati. Zatim koristimo i izvode sa statistikama, osnovnim informacijama: ko su izlagači, ko su posetioci... Tu je onda i naš Vodič, veoma korisna publikacija, gde su pobrojani svi naši izlagači sa pozicijom u okviru izložbenog prostora. Svako ko uđe na sajam dobije i Vodič uz kartu, što posetiocima umnogome olakšava da se snalaze jer je SEEBBE već postao takvog obima da je jako teško obići ga... ko želi da detaljno obiđe sve robne marke...

Saradnici Build-a često nam prenose svoja pozitivna iskustva sa promocija u sopstvenoj režiji. Ističu veliko interesovanje klijenata iz čitave Srbije za nove proizvode i tehnologije. SEEBBE je pravo mesto za to...

M. J: Apsolutno! Mi imamo sale koje firme koriste za prezentaciju, ali i za predstavljanje novih proiz-voda, i Sajam građevinarstva i jeste pravo mesto za tako nešto jer su tu već okupljeni ljudi iz struke. Međutim, pored konferencijskih sala mi se trudimo da izađemo u susret specifičnim željama izlagača, ali i da u saradnji sa njima osmislimo i druge vidove, tj. da pronađemo i druge lokacije, kao što će to ove godine npr. biti pomenuti slučaj sa Trudbenikom. Ali ne samo to... Mi, takođe, organizujemo i stručna predavanja, u saradnji sa mnogim našim strukovnim udruženjima: Savezom građevinskih inženjera i tehničara, sa Inženjerskom komorom Srbije, Društvom arhitekata... Dakle, postoji i jedan stručan deo, ne samo prezentacije firmi...

Predstoji privatizacija Beogradskog sajma... Kako SEEBBE, kao njegova najveća priredba, vidi sebe u budućnosti?

Da, tenderska dokumentacija je već pripremljena... Jednostavno, svi mi zaposleni ovde na Sajmu, nadamo se da će kupac biti neko ko se bavi sajamskom delatnošću, i ko će produžiti ovu našu tradiciju, ne samo Sajma građevinarstva. Uz to se nadamo da će doći i ulaganje, kako u objekte i infrastrukturu, tako i u sajamske delatnosti uopšte. Od svega toga zavisiće i planovi SEEBBE-a.

U prethodnim neformalnim razgovorima već ste nam izneli neke nove ideje u vezi sa budućnošću SEEBBE-a... Ovi planovi nisu u direktnoj vezi sa predstojećom privatizacijom. Možete li ih otkriti za čitaoce Build magazina?

Nije tajna da se mi iz godine u godinu borimo sa popunjenim kapacitetima. Međutim, bez obzira da li će privatizacija podrazumevati to dugo čekano povećanje izložbenog prostora, unutrašnjeg i spoljašnjeg, mi razmišljamo na jednu temu koja je česta praksa sajmova građevinarstva u svetu. Naime, ideja je da Sajam građevinarstva podelimo na dva termina, jesenji i prolećni deo. Jer pazite, i ako se Sajam privatizuje, i ako novi vlasnik krene u adaptaciju, dogradnju ili novu gradnju... ipak treba vremena za realizaciju tih radova, a mi bismo svakako morali proći jedan takav prelazni period.

Praksa je u svetu da se u okviru sajmova taj stručni, nekomercijalni deo, organizuje u vidu seminara na izabrane teme. Da li je to praksa i kod nas, i koja će biti ovogodišnja tema SEEBBE-a?

M. J: Moram da priznam da mi za sada još uvek nemamo precizirane teme. Na tome još uvek radimo u saradnji sa pomenutim strukovnim udruženjima, istovremeno prateći jednim delom i ideje i zanimljive ponude izlagača. Kada teme budu konačno definisane mi ćemo obavestiti sve izlagače i posetioce direktnim marketingom, kao što uostalom to radite i vi u Build-u. Tako uz pozive za posetu SEEBBE-u obavezno šaljemo i informaciju o pratećim stručnim skupovima za vreme Sajma, tako da onda ostaje dovoljno vremena stručnjacima, ali i zainteresovanim izlagačima, da pripreme detalje rasporeda, konkretnih savetovanja i prezentacija u okviru zadate teme...

Imate li neke najave šta će to ovog aprila biti novo u Beogradu?

Čekajući goste – Sajam u februaru 2008. (foto sasvim gore), i SEEBBE iz prethodnih godina

M. J: Za sada su još uvek u pripremi upitnici koje ćemo poslati izlagačima, da prijave eksponate za naše sajamske nagrade Nova vizura i Posebno priznanje za nova tehničko-tehnološka dostignuća u okviru pojedinih robnih grupa. Angažovaćemo i žiri (naravno to su sve stručnjaci iz određenih oblasti) koji će u naše ime sve te eksponate pogledati, ocenjivati i doneti odluku koji će biti nagrađeni. Mogu za sada samo da kažem da će konkurencija biti velika, bar sudeći po najavama nekih tehnoloških novina koje će biti prezentovane. Mi smo ponosni što se na SEEBBE-u novosti iz celog sveta, koje su prikazane neposredno pre našeg Sajma, ovde repriziraju, a čest je slučaj i da upravo Beograd bude mesto koje proizvođači izaberu za svetsku premijeru svojih proizvoda.

Suština sajma i jeste prikazivanje nečeg novog (izlagači čak često kriju i neće unapred da objave novosti), i stvarno očekujemo da će biti dosta noviteta. Imamo neke naše firme iz oblasti softvera za građevinsku stolariju, za mašine za obradu stakla, tu je i kompletna automatizacija proizvodnje građevinske stolarije, gde su čak izlagači iz naše zemlje uzeli štandove na sajmu u Nirnbergu koji je najveći sajam stolarije. On se održava svake druge godine, i 2008. je to početkom aprila, pa će već desetak dana kasnije na našem sajmu prikazati te novosti. Retko se dešava da naše firme izlažu na stranim sajmovima, tako da ćemo videti kakvo nam to iznenađenje spremaju.

Biće tu već svega: preko novih profila za stolariju, mašina za zavarivanje plastike, kompjuterski vođenih mašina za obradu stakla, zatim uređaji za zagrevanje gradilišta kako bi se moglo raditi bez obzira na vremenske prilike, zatim specijalne sušare za sušenje odeće i alata na gradilištu, pa već pomenuti proizvođači oplata...

I magazin Build!

M. J: Naravno! Želim još samo da iskoristim priliku da putem Build-a još jednom pozovem sve koji se na bilo koji način bave građevinarstvom, da dođu u aprilu na SEEBBE! Obećavamo im još veću ponudu novih tehnologija, materijala, proizvoda, i novosti uopšte, iz sveta građevinarstva, ali i jedan bolji ugođaj, naročito na preporođenom otvorenom prostoru.

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /slučajan izbor/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...