Upravljanje otpadom – Smanjenje potrošnje, ponovna upotreba i reciklaža

14.07.2010. | Mladen Bogićević | Gradjevinarstvo.rs

Najčešći prizor otpada, đubreta koje ostavljamo za sobom, asocira na otpatke pored puta, uz obale reka, divlje deponije u predgrađima i na obodima gradova (poput ovog sa fotografije pored), ali, sve to je zapravo samo kap u moru. Uzimamo iz prirode, koristimo i odbacujemo mnogo više od onoga što vidimo i što želimo da vidimo.

Građanska dužnost pojedinca, odgovornost lokalnih samouprava, država, kompanija, međunarodnih organizacija, svih nas, nije samo da otpad stigne do pogona za reciklažu ili na predviđenu lokaciju.

Najvažniji stadijum borbe protiv otpada jeste pre svega – smanjenje potrošnje (eng. – demand)... odbacujemo odeću koja je u sasvim solidnom stanju, odbacujemo tehničke uređaje i mašine koje još uvek rade, odbacujemo sve ono što pojedemo kanalizacijom u reke, iako znamo da resursi nisu beskonačni...

Otpad smanjenje potreba, ponovna upotreba i reciklaža

Upravljanje otpadom (waste management) jeste savremeni pristup čije samo ime kaže da otpad više ne posmatramo kao trajno izgubljene resurse, proizvode, materijale... Otpad jeste resurs. Dovoljno je zamisliti koliko stvari zauvek odbacimo i setiti se da one predstavljaju deo ukupne materije na planeti koja nije beskonačna. Sve što odbacimo kao otpad uzeto je iz prirode ali joj nije vraćeno jer tehnološki procesi dovode materiju u stanje koje nije komplementarno sa prirodom i neće se u njoj razgraditi
stotinama pa i hiljadama godina.

Koncept prostog odlaganja otpada, kakav smo primenjivali od nastanka civilizacije do danas, jednostavno više nije dovoljno dobar iz najmanje tri razloga:

  • prvi razlog jeste taj što se broj stanovnika na planeti uvećava usled industrijalizacije u proizvodnji hrane i relativno uspešne borbe sa smrtonosnim bolestima
  • drugi razlog jeste hiperprodukcija dobara koja eksponencijalno raste od vremena industrijske revolucije početkom XIX veka, kao i naša nezasita potrošačka kultura koja dovodi do toga da veliki deo otpada čine proizvodi koji nisu u potpunosti iskorišćeni (na primer ispravni ali zastareli tehnički uređaji)
  • treći razlog jeste sama priroda otpada – ono što ostavljamo iza sebe više nije samo organski otpad i neće se razložiti u prirodi i jednostavno se vratiti u ekosistem bez negativnih posledica za ekosisteme za godinu, dve ili pedeset, već za mnogo više vremena, te na svaki sloj koji formiramo dodajemo sledeće slojeve pre nego što se onaj prethodni razgradio.

Ponovna upotreba i rekliža otpada

Kao i kod zastarelog koncepta odlaganja otpada, deponije predstavljaju osnovu sistema upravljanja otpadom. Međutim, naše viđenje deponija danas i njihove uloge u celokupnom procesu upravljanja otpadom izmenilo se. One više nisu samo komad zemljišta, kog smo se odrekli za dugo vremena, i gde odnosimo sve što smo odbacili.


Mucking Marshes jedna od najvećih deponija u Evropi

Deponije su sada veštački nastao resurs za dobijanje energije, a sam proces odnošenja otpada na nekoliko mesta grana se, pa deo otpada ostaje na tim čvorištima i vraća se u upotrebu ili proizvodne procese (reciklaža i ponovna upotreba), dok sve manji i manji deo zaista završava na deponiji. Tako proces obnove materije kakav priroda primenjuje u biosferi (prirodni ciklusi kruženja materije), primenjujemo i za tehnosferu (otpad iz tehnoloških procesa).

0%otpada - C2C sertifikacija

Podsetićemo i na program sertifikacije C2C (Cradle to Cradle - od kolevke do kolevke - vidi tag na kraju teksta i pronađi sve tekstove vezane za ovaj sistem sertifikacije na našem sajtu)... On priznaje samo proizvode i materijale koji brzim raspadanjem postaju deo biosfere bez ikakvih štetnih uticaja na nju, ili one proizvode i materijale koji se mogu reciklirati tako da zadrže prvobitne karakteristike, bez degradacije ostajući u zoni tehnosfere.

C2C, na primer, traži da plastika koja je jednom služila kao deo tehničkog uređaja ne sme biti pretvorena u plastičnu kesu ili PET ambalažu već mora biti jednakog kvaliteta da, nakon topljenja i procesa oblikovanja, ponovo ispunjava iste zahteve (poznati su primeri reciklaže đonova patika kompanije Nike, kancelarijskih stolica Herman Miller, itd).

Treba podestiti da i sva proizvedena dobra koja se ne prodaju spadaju u otpad: svaki primerak novina, komad garderobe, tehnički uređaj, komad nameštaja, tepih...


Više ne zadovoljava ni klasičan koncept deponije u smislu koncentracije raznorodnog otpada na jednom mestu, jer, razvrstan, otpad ima daleko veći potencijal:

  • građevinski materijal i nameštaj – da­nas postoje mašine za reciklažu betona koje odvajaju armaturu od samog betona koji zatim služi kao podloga za puteve i železničke koridore, uređenje tla, izgradnju nasipa, itd; čelična armatura ide na topljenje i dalje u proces prerade; elementi za zidanje, unutrašnja vrata*, potkonstrukcije i roštilji spuštenih plafona ili pregradnih zidova suve gradnje mogu se ponovo koristiti bez bilo kakve fabričke obrade (eng. reuse – više o ovoj temi pisali smo u broju 8 - Asocijacija za ponovnu upotrebu građevinskih materijala – BMRA); u razvijenim zemljama uobičajeno je već nekoliko decenija preuzimati korišćeni nameštaj, a danas postoje i kompanije koje obezbeđuju sasvim solidan polovan kancelarisjki nameštaj za start-up kompanije i manje biznise po veoma povoljnim cenama
    *prozori su jedini proizvod koji programi za sertifikaciju zelenih zgrada ne boduju kao prednost jer se računa sa tim da je stari prozor energetski neefikasan
  • biootpad – pokošena trava, potkresano drveće i žbunje, ostaci industrijskog bilja i žitarica... mogu biti važan resurs za dobijanje biomase od koje dobijamo biogorivo; biootpad može biti sakupljan iz poljoprivrede, komunalnog otpada domaćinstava (bašte, vrtovi, travnjaci), kao i sa javnih i sportskih površina: travnati tereni, parkovi, zeleni pojasevi pored puteva, gradsko zelenilo, drvoredi...
  • tehnički otpad – najbrže rastuća količina otpada oko nas; pored zastarele tehničke robe (bela tehnika, audio, TV i drugi uređaji, itd), ovde spada i računarska oprema od koje dobar deo još uvek može biti korišćen za manje zahtevne korisnike (škole, radnje, javni servisi, itd); prva postrojenja za reciklažu i ponovnu upotrebu ove vrste otpada otvorena su i kod nas...
  • komunalni otpad iz domaćinstava, procesa prerade i proizvodnje hrane, itd. – raznorodno klasično smeće izvor je gasova koji se oslobađaju tokom procesa raspadanja (u prvom redu metana), a koji imaju značajan energetski potencijal kao gorivo za proizvodnju energije; ambalaža se već u domaćinstvima razvijenih zemalja razdvaja na papir, metal, plastiku; ulje i masti iz kuhinja škola, restorana, bolnica, domaćinstava sakupljaju se i postaju biogorivo...

Kada se listi dodaju različite vrste industrijskog otpada, kanalizacioni otpad, izduvni gasovi i pepeo elektrana (potencijalan agregat za beton), jasan je značaj ove teme.

Biološki medicinski otpad

Biološki medicinski otpad predstavlja još jedan problem jer, zbog sprečavanja širenja bolesti i epidemija zaraženim tkivima, ne sme biti ostavljen u prirodi iako njoj po svom sastavu pripada. Paljenje ove vrste otpada u pećima zahteva dodatnu energiju, emituje CO2 kao i druge gasove koji nastaju kao nus-proizvod sagorevanja. Ovi gasovi se mogu filtrirati, ali i dalje ostaje utrošena energija za spaljivanje otpada.

U zemljama sa najvišom svesti o zagađenju životne sredine otišlo se toliko daleko da u mnogim drugim neki sistemi mogu biti ocenjeni kao skandalozni. Švedska, na primer, energiju koju proizvede u krematorijumima za spaljivanje biološkog medicinskog otpada, ali i celih pokojnika, koristi za zagrevanje vode u toplovodu za lokalne zajednice.


Linkovi:

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...
Darko 23.09.2019.
Teško da će neko južno od Save da se vraća ...
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...